Sada već dalekog 7. juna 1993. godine
evropska i svetska košarka, ostali su bez jednog od najboljih igrača planete.
Dražen Petrović je poginuo u saobraćajnoj nesreći u Nemačkoj.  Hrvatska je tada igrala kvalifikacioni meč
protiv Poljske u Vroclavu. Dražen je odlučio da krene kolima umesto avionom.
Obećao je da će se javiti Stojku Vrankoviću kada stigne, ali… Umesto poziva
stigla je vest koja je u tom trenutku zaledila sve ljubitelje košarke.

Poziva nije bilo, tek tužna vest koja je 7.
juna1993. godine zaustavila vreme, u crno zavila obitelj Petrović, hrvatskoj
košarci nanijela veliku bol. Ne samo Hrvatskoj košarci, Dražen je bio dar sa
neba. Svi su ga voleli na prostoru stare Jugolavije. I dan danas ga vole, bez
obzira na sve što se dešavalo, o čemu sada nećemo da pričamo i pišemo.

Dražen je bio vođa, lider, kapitan u onom
smislu kada kažu da je produžena ruka trenera na parketu, osoba kojem saigrači
veruju. Fanatičan pristup košarci, beskonačni sati treninga, posvećenost onom
što voli i uživa da radi, a košarka za njega nije bila sport , nego život.

Dražen je sa Jugoslavijom osvojio srebro i
bronzu na Olimpijskim igrama. Sa Hrvatskom je stigao do srebra u Barseloni
1992. godine. Tada se Jugoslavija raspala a ko zna kakav bi bio epilog da je došlo
do duela “Drim tim” iz SAD i “Drim tima” iz Jugoslavije. Svi smo maštali i
sanjali o tome, ali… Dražen ima zlato i bronzu sa Svetskih šampionata, a isti
učinak je ostvario i na Evropskim prvenstvima. Dva puta je bio klupski šampion
Evrope sa Cibonom, a jednom pobednik Kupa Kupova. Isti trofej je osvojio i sa
Realom. U NBA ligi je branio boje Portlanda I Nju Džersija. Dražen Petrović je
naravno član košarkaške kuće slavnih.

Za mnogo ljubitelje košarke, Dražen je
najbolji igrač kojeg je Evropa imala. Nama koji smo imali privilegiju da Dražena gledamo na delu, ostaje da žalimo i nikada ne zaboravimo momka koji je bio umetnik na parketu, momak koji je bio i ostao ljubimac mnogih klinaca koji su zbog njega počeli da se bave košarkom.

Zato Dražen i dalje živi i nikada neće biti zaboravljen.

Author: Svetozar Janičić