Košarkaši Jugoplastike iz Splita, 6. aprila 1989. godine pobedili su Makabi i osvojili titulu prvaka Evrope. Godinu dana kasnije, uspeli su da ponove uspeh, a u velikom finalu je oborena Barselona. Isti rival je pao pred Splićanima i 1991. godine.

Splićani su dve titule klupskog prvaka Evrope osvojili kao Jugoplasika, a jednu kao POP 84. Bila je to sjajna generacija, bio je to period kada je šampionat Jugoslavije bio jedan od najjačih u Evropi, kada je šampion države slovio za velikog favorita kada je reč o osvajanju elitnog takmičenja.

„Bila su to zaista divna vremena, gledajući sa ove distance. Ostvarili smo zaista neverovatan uspeh, svi smo disali kao jedan. Sada svi pišu kako je ekipa bila sastavljena od vrhunskih igrača. To nije sporno, ali na putu ka uspesima ključno je bilo što su svi momci u sastavu tima bili sjajni ljudi, što je vladala pozitivna energija. Red, rad i disciplina su bile stvari koje su nam bile normalne. Niko nije morao da nas podseća na to. Pored toga, bili smo momci koji su bili vaspitani i naučeni da slušaju i poštuju starije. Na parketu, s druge strane, poštovali smo rivale, ali smo insitirali na tome da nas na parketu ubede da su bolji, a to tri godine nije uspeo niko“, naglasio je Zoran Sretenović za Sport Klub i nastavio:

„Rekao sam da smo svi disali kao jedan, a potvrda za rečeno je odnos koji smo održali i kroz burna vremena kroz koji je prošla Jugoslavija. Svi smo kroz taj period prošli tako što smo uvek pomagali jedni drugima. Trudili smo se da ostanemo onakvi kakvi smo bili. Vrhunski sportista se postaje tako što moraš da budeš vrhunski čovek, sa visokim moralnim vrednostima. Tako je bilo nekada“.

Na pitanje da li bi neko iz regiona u bliskoj budućnosti mogao da ponovi uspehe koje su svojevremeno ostvarivali Bosna, Cibona, Jugoplastika, Partizan, Zoran Sretenović je rekao:

„Iz dubine duše bih voleo da moj odgovor bude potvrdan, ali iskreno, bolje reći objektivno, jako je teško poverovati u to. U poslednjih desetak godina, najbliži cilju je bio Partizan koji je posle sezone iz snova stigao do finalnog turnira Evrolige. Razlike u budžetima su ogromni, mnogo toga se promenilo u svetu košarke, a ekipe iz regiona jako teško mogu da pariraju evropskim gigantima. Mogu da ih pobeđuju, mogu da se bore za mesto na finalnom turniru, ali je objektivno teško poverovati da će neko u bliskoj budućnosti uspeti da osvoji titulu prvaka Evrope. S druge strane, niko ne bi bio srećniji od mene kada bi me neka od ekipa razuverila“.

Sretenović vreme provodi u izolaciji, nastoji da na taj način pomogne u borbi protiv koronavirusa koji je stopirao gotovo sva sportska dešavanja širom planete.

„Izolacija mi ne pada teško, kao ni većini sportista. Rekao sam da su vrhunski sportisti uglavnom osobe koji red, rad i disciplinu prihvataju kao sastavni deo života. To su momci i devojke, koji, iako su navikli na svakodnevne treninge, utakmice i putovanja, imaju veliku samosvest i odgovornost. Mislim da bi svi građani regiona trebalo da se ugledaju na sportiste, da se pridržavaju propisanih mera, jer je to jedni način da pobedimo koronavirus, da život vratimo u normalne tokove, da iz globalne zdravstvene pošasti izađemo sa što je moguće manjim posledicama“, naglasio je Zoran Sretenović za Sport Klub.