Pogodio je Đofreza, ostalo
je samo nekoliko sekundi, navijači Partizana hvatali su se za glavu. A onda je
Aleksandar Đorđević krenuo put istorije. Uzeo je loptu i sudbinu velikog finala
u svoje ruke i iz prilično teške pozicije pogodio trojku. Pogodio je najvažniji
šut od kako postoji Partizan, šut za titulu prvaka Evrope – pao je Huventud
(71:70).

Pre tačno 22 godine, 16.
aprila 1992. godine u Istanbulu, Partizan je učinio što nikad do tada, a ni do
danas, nije uradio neki srpski klub u košarci. Popeo se na tron, ostavio je
Stari kontinent pod nogama, iako je morao da pređe paklen put. Crno-beli su
zbog sankcija morali kao domaćini da igraju u Fuenlabradi, predgrađu Madrida,
gde su zaista imali neverovatnu i nezaboravnu podršku, ali ipak su bili daleko
od svoje kuće i Grobara. Svi problemi nisu smetali nekom novom timu, koji je
kao trener preuzeo Željko Obradović, da od starta najavi čudo u koje niko ili
gotov niko nije verovao. Posle odlaska Divca, Paspalja, Grbovića, Savovića,
Pecarskog… stigao je neki novi tim, koji je za lidere imao majstore koji su
kasnije radili šta su hteli i u dresu reprezentacije.

.
Partizan je u polufinalu savladao Filips sa 82:75 (Danilović 22, Đorđević 21) u
meču u kojem je rešenje za izuzetno jakog Doukinsa bio Šilobad. Huventus je dekjlasirao
„studente“ iz Madrida sa 91:69. Finale je bilo najdramatičnije u
istoriji. Kada se činilo da su potonule crno-bele nade, Đorđević je postao
junak za sva vremena. Postigao je ukupno 23, a MVP turnira Danilović čak 25
poena. Oni su bili lideri, najbolji bekovski par Evrope, ali imali su vrhunsku
pomoć ostatka tima, kojim je dirigovao veliko košarkaški mag Obradović. Prosek
godina bio je samo 21,7! Partizan je jedini iz Srbije igrao na završnim
turnirima najjačeg košarkaškog takmičenja. Od četiri učešća, ovo u Istanbulu se
pozlatilo.

Author: Sportal.rs