U
svim košarkašim pričama kao najbolji svih vremena pojavljuje se Majkl Džordan.
Eventualno neko pomene Vilta Čejmbrlena ili Medžika ili Karima

Ali,
kada se okupe pravi košarkaški stručnjaci, jedno ime se ozbiljno uključuje u
raspravu. Veliko O, Oskar Robertson. Jer, on je jedini čovek koji je tokom cele
sezone u proseku imao tripl dabl. Zamislite ovo: 30.8 poena, 12.5 skokova i
11.4 asistencija po meču. To mu je, inače, bila druga sezona u NBA u dresu
Milvoki Baksa. Teško je zamisliti da će iko ikada doći i blizu ovog učinka.

Ali,
u početku nije sve bilo baš med i mleko za Oskara Robertsona. Njegovu majku bi
zaustavili i iscepali joj novu haljinu zato što je namenjena „belcima i
lepim ljudima“. Njegova sestra je tučena, verovatno i silovana i to je bio
samo deo svakodnevice u „projektima“ Indijanapolisa, gde su živeli
crnci i gde je Oskar odrastao. Kao siromašno dete, jedino gde je mogao da
provodi većinu vreme a da ne bude trošak bio je beton i košarkaško igralište.

Nakon
što je dobio nagradu „gospodin košarka“ u Indijanapolisu 1955.
Robertson je prešao na univerzitet Sinsinati, gde je samo nastavio dominaciju.
Ali, nastavio se i rasizam. Završio je koledž sa 33.8 poena po meču, što će
kasnije prestići Pit Maravič deceniju kasnije. On je bio tek peti tamnoputi
igrač u istoriji Sinsinatija i svako gostovanje je bilo pravo mučenje, jer mu
nisu dozvoljavali da spava u hotelima sa timskim drugovima.

Na
Olimpijskim igrama u Rimu 1960. Oskar je predvodio američki tim zajedno sa
Džerijem Vestom do novog zlata. Mogao je da igra na pozicijama jedan, dva i tri
bez ikakvih problema. Sledeće godine, počeo je profesionalnu karijeru. Pošto je
draft i dalje bio „geografski“, Sinsineti Rojalsi nisu mogli da
veruju svojoj sreći i odmah ga ugrabili. Kao ruki, imao je prosek od 30.5
poena, 10.1 skok i 9.7 asistencija po meču. Izabran je u prvi tim NBA lige i
bio MVP Ol Star utakmice. Sve to kao ruki.

Ali,
iako se cele decenije proslavljao u Sinsineti Rojalsi nikako nisu dolazili do
očekivanih rezultata. Zbog toga, kada je 1970. trejdovan za Flina Robinsona i
Čarlija Polka, to nije bilo preterano iznenađenje. Pričalo se da je bio u svađi
sa trenerom Bobom Kuzijem, prvim košarkaškim „Hudinijem“, ali to
nikada nije potvrđeno. U Milvokiju je uparen sa mladim centrom Ljuom
Elsindorom, kasnije Karim Abdul Džabarom. Odmah se to ispostavilo kao dobitna
kombinacija, jer su u NBA finalu počistili Baltimor Bulitse sa 4-0.

Kao
prekaljeni borac od najmanjih dana, bilo je sasvim prirodno da Oskar Robertson
bude i predsednik asocijacije igrača NBA. On će pokrenuti slučaj „Oskar
Robertson“, koji je preteča fudbalskom „Bosmanu“. Tada nije bilo
slobodnih agenata, već je igrač bio maltene vlasništvo kluba. On je to uspeo da
iskoreni i tako je počela velika fluktuacija košarkaša, kao i veliko povećanje
plata. Takođe, i svestan da će ga to koštati dobrog imidža, zalagao se za
spajanje ABA i NBA lige, koje se takođe na kraju dogodilo.

Oskar
Robertson se povukao sa 26.710 poena, 9.887 asistencija i 7.804 skokova.
Uvršten je u Kuću slavnih 1980. godine. Bio je MVP lige 1964, tri puta MVP Ol
Star utakmice, svake godine od 1961 – 1969. bio je u najboljoj petorci NBA.
Samo još jedan dokaz koliko je veliki, pokazao je još jednom, kada je bez
pitanja i trenutka razmišljanja, dao bubreg ćerki, kada su ovoj zakazali i bila
je u životnoj opasnosti. Idoli su mu bili Harlem Globtrotersi, crnački tim,
koji je od košarke pravio cirkuske akrobacije, za koje nikada ne bi verovali da
ih niste videli. Pored toga, njegova ubedljivo najveća zaostavština je to što
je bio prvi „veliki“ bek, odnosno „svingmen“, koji je mogao
da igra na dve ili tri pozicije. Njegovi naslednici su Lebron Džejms, Medžik
Džonson i to je samo po sebi dovoljno…

Author: BJ