Oskar Šmit Bazera je rođen u zemlji gde možete da
budete fudbaler, odbojkaš, ili eventualno vozač F1.

Ali, Oskar Šmit Bazera je bio košarkaš i to verovatno
najbolji koji nikada nije zaigrao u NBA. Rođen je 16. februara 1958. u mestu
Rio Grande. Koliko Oskar drži rekorda, to verovatno ne zna ni on sam. Igrao je
na pozicijama dva i tri, a kako god okrenete, natrpao bi vaš koš iz svih
mogućih i nemogućih pozicija. Karijeru je završio u četrdeset i kusur godina  (tačnije, 6. juna 2003) sa 49.703 postignuta
poena, što je najviše svih vremena i recimo, 10.000 više od Karim Abdul
Džabara.

Oskar će verovatno biti najviše upamćen po dve stvari:
po fenomenalnoj igri na finalu Panameričkih igara 1987, kada je svojeručno
predvodio Brazil to titule. Na poluvremenu su protiv Sjedinjenih Država gubili
sa 54-68, a na kraju su slavili sa 120-115, a Šmit je na kraju imao 46 poena.
Za taj tim Amerikanaca su igrali, recimo, Dejvid Robinson, Reks Čepmen i Deni
Mening, koledž superzvezde. On o tome kaže da su Amerikanci platili cenu svoje
preterane samouverenosti. To je prva stvar, a druga je što nikada nije zaigrao
u NBA.

Draftovao ga je Nju Džersi 1984. i da nije bilo
tragične smrti Dražena Petrovića i tvrdoglavosti Oskara Šmita, verovatno bi to
bio tandem kakav košarkaški svet nikada nije video. Ipak, Šmitu ni na kraj
pameti nije bilo da ode u Ameriku. “Ako odem u NBA, onda ne mogu da igram za
reprezentaciju. Iskreno da vam kažem, za mene taj izbor uopšte nije težak. Ja
sam Brazilac i ponosan sam na to, tako da ću uvek izabrati Brazil pre svega”,
ponavljao je Oskar kao papagaj i naravno, uz tada Doktora Sokratesa i Zika,
postao instant nacionalni heroj.

Još jedna stvar po kojoj će Šmit ostati upamćen su
njegova učešća na Olimpijskim igrama. Čak pet puta se obreo na tom takmičenju,
a tri od tih pet puta bio je najbolji strelac. Recimo, 1980. u Moskvi je igrao
na 7 mečeva i postigao 169 poena, da bi isti učinak ponovio četiri godine
kasnije u Los Anđelesu. Ipak, vrhunac je došao u Seulu 1988. kada je postigao
monstruoznih 338 poena, odnosno, 42.3 po utakmici. U 38 olimpijskih mečeva,
postigao je 1093 poena, 28.8 po meču. Izlišno je pominjati da su sve to
rekordi. Na žalost, nikada nije uspeo da osvoji medalju.

Oskar Šmit je bio poznat kao neverovatno hiperaktivan i
vredan čovek, koji bi po ceo dan proveo usavršavajući nešto. Nikada nije mogao
mirno da sedi, nikada nije bio zadovoljan. Zbog toga je i toliko dugo trajao,
ali zbog
toga i danas nije trener. Ali, i pored ovih neverovatnih brojki  u poenima, nije bio sebičan. Bio je omiljen
među igračima, jer je bio i veliki van terena i kada je saigrač bio sam, našao
bi ga. Takođe je bio i omiljen među trenerima, jer je pružao primer saigračima
o odanosti timu, radu na treninzima i trudu na utakmicama, patriotizmu, a
nikada se nije ni bunio kada je poslat na klupu.

Oskara Šmita kao idola navode, između ostalih Ser
Čarls Barkli i Leandro Barbosa. “Moj posao je bio prvo da budem sportista,  a onda da predstavljam svoju zemlju. Mnogi se
pitaju kako me nije mrzelo da preko godine igram u nekoj od najjačih ligi
Evrope, a preko leta za reprezentaciju, a ja ih pitam kako to može da me mrzi
da igram za reprezentaciju? Ja ne priznajem izgovore kao “nismo imali sreće”
jer se sve u košarci i u životu dešava sa razlogom” priča Šmit,  živa legenda, sadašnji komesar brazilske
košarkaške lige i bivši igrač Forum Valjadolida.

Author: Branislav Jocić