Svake jeseni zavlada seta u velikoj košarkaškoj porodici sa ovih prostora. Od sredine septembra, pa do početka decembra prostiru se nostalgični dani, datumi koji nas podsećaju na rađanje i odlazak besmrtnih.

Poduži je spisak velikana pod obručima, koje je sudbina poređala i nekako zgusnula u ovo doba godine da ih se setimo i spominjemo. Aleksandar Nikolić, Ranko Žeravica, Radivoj Korać, Nebojša Popović, Radomir Šaper, Dušan Ivković, Dražen Petrović, Dragutin Čermak, Krešimir Ćosić, Milun Marović… Dobro znana imena i prezimena iz te slavne klase… Svetske, a naše…

Povezane vesti

Dobrić za SK: Ovacije? Kako mogu da se osećam, osim fenomenalno

Euroleague

29. nov 2024 2

Euroleague

29. nov 2024 2

Novi detalji sukoba Barcokas – Androić: Počelo na poluvremenu…

Euroleague

29. nov 2024 17

Euroleague

29. nov 2024 17

Košarkaška jesenja sonata. Kompozicija u koju staju uzvišeni i radosni zvuci podviga i slavlja i titraji tuge za prohujalim vremenima. Pamtimo i poštujemo. I znači nam svaka vest, svako svedočenje na tu temu. Naročito, ako su akteri preostale žive legende. Čuvari vatre, olimpijskog, ili nekog drugog večnog sportskog plamena. Vitalne ljudine sa žarom u očima.

Prostrujala je ove jeseni košarkaškim krugovima iz Slovenije do Srbije topla poruka legendarnog Ive Daneua (87), sudbinski rođenog u oktobru… Poručio je Daneu da dolazi u Novo Miloševo da vidi „Muzej Ranka Žeravice“, učitelja sa kojim je osvojio svetsko zlato, 1970. godine u Ljubljani. Takođe i da se u Beogradu sretne sa prijateljima, nekadašnjim saigračima, ali i da poseti i Zrenjanin i Suboticu. Sve u privatnoj režiji, bez medijske pompe.

Karijera okićena trofejima i medaljama

Ivo Daneu je rođen 6. oktobra 1937. godine u Mariboru. Igrao je u Braniku iz Maribora (1949—1956) i u Olimpiji (1956—1970), sa kojom je osvojio prvenstva Jugoslavije 1957, 1959, 1961, 1966 i 1970. godine.

Za reprezentaciju Jugoslavije je od 1956. do 1970. godine odigrao 209 utakmica i osvojio zlato na SP 1970 u Ljubljani, srebrnu medalju na OI 1968. godine (Meksiko), kao i dva srebra na SP, 1963. (Brazil) i 1967. godine (Urugvaj). Srebrno odličje pripalo mu je i na tri EP, 1961. (Jugoslavija), 1965. (SSSR) i 1969. godine (Italija), a bronzom se okitio na EP u Poljskoj 1963. godine.

Na SP u Montevideu imao je najboji prosek postignutih poena u jugoslovenskoj selekciji (15), bio je MVP turnira i u idealnoj petorci, sa Koraćem, Paulauskasom (SSSR), Loptakom (Poljska) i Menonom (Brazil).

Izabran je za najboljeg sportistu Jugoslavije 1967. godine u anketi lista „Sport“. Kao trener vodio je Olimpiju (1970—1971) i Rudar Trbovlje (1976). Uvršten je u FIBA Kuću slavnih 2007. godine.

Slovenačku delegaciju su, pored Daneua, činili takođe, nekadašnji košarkaši Nebojša i Marko Macura, inače, braća od Branka Macure, bivšeg igrača splitske Jugoplastike, zatim, Petar Marter, Đuro Lemajić i Marko Gvardijančić, svojevremeno, vrsni prvotimci ljubljanske Olimpije.

Put je detaljno isplaniran, iznajmljen kombi, određena stroga satnica, kako bi drugačije pedantni Slovenci, ali su u scenario, naravno, uskočili gostoljubivi Srbi, da dopune program. Uglavnom, u nepuna dva dana je stalo mnogo događaja, divnih susreta, dirljivih sećanja i detalja, nadasve emocija. Toliko da se o svemu natenane priča i prepričava mesecima, ustvari, još dugo…

Raširenih ruku i otvorenog srca su ih u Beogradu dočekali nekadašnji asovi Crvene zvezde, Partizana, Radničkog, OKK Beograda… Dr Ivan Sarjanović, Miroljub Dugi Damnjanović, Dražen Dalipagić, Miodrag Miško Marić, Dragoslav Ražnatović, Blaž Kotarac i najstariji sa srpske strane, Nemanja Neca Đurić (88). Posebno je bio emotivan susret Daneua i Đurića, ispisnici u čvrstom zagrljaju nisu mogli da sakriju suze…

Druženje na zajedničkom ručku u Beogradu je bilo za nezaborav, a iz FIBA je stigla molba Zorana Radovića da posete prostorije OKK Beograda, kao i obaveštenje da je obezbedio sponzora za troškove u restoranu. Ništa nije palo teško vremešnoj družini, naprotiv. Kad može najstariji Daneu dva dana da se vozi u ne baš udobnom kombiju, mogu i ostali… Sa zadovoljstvom su skoknuli do ulice Zdravka Čelara i u društvu Blaža Kotarca, Momčila Pazmanja i ostalih iz OKK Beograda razgledali trofejnu salu i fotografije Bore Stankovića, Radivoja Koraća i drugih legendarnih Klonfera.

Predsednik KSS Nebojša Čović je bio sprečen da pozdravi ovaj skup legendi, ali je preko dugogodišnje košarkaške radnice Gordane Kale Radović poslao gostima prigodne poklone, suvenire sa logotipom saveza. Sve u svemu, kratko vreme provedeno u „Žućkovoj avliji“ bilo je neplanirano, ali veoma efektno i tu je pao dogovor da ovi susreti postanu tradicionalni.

Sarjanović jedan od „krivaca“

Proslavljeni igrač Crvene zvezde dr Ivan Sarjanović sa suprugom Ljudmilom, koja je takođe lekar, živi na relaciji Beograd – Ljubljana i jedan je od krivaca što je i ovo slovenačko-srpsko druženje bilo fantastično. Popularni Sajonara je imao mnogo obaveza oko organizacije, telefon nije prestajao da mu zvoni, ali je uspeo da sve besprekorno iskoordinira.

„Nije ovo druženje od juče. Dolazili su nam Slovenci i ranijih godina u Čačak i u Beograd. Znamo da je Ivo Daneu proveo Drugi svetski rat u izbeglištvu u selu Natalinci kod Čačka, a zatim u Beogradu i da je mnogo vezan za Srbiju i veliki je jugonostalgičar. Inače, u Ljubljani se košarkaško društvo okuplja svakog dana u „Šport kafeu“ kod Nebojše Macure. Svi smo u stalnom kontaktu, privatno se družimo, posećujemo i pomažemo. Šaljemo jedni drugima lekove i svakojake poklone. Slovenci često dolaze i u beogradska pozorišta i na koncerte na Kolarcu, a za ulaznice je zadužena moja supruga. Nju kao redovnog posetioca kulturnih događaja svi znaju i uvek dobije karte sa najboljim mestima“, uz osmeh priča Sarjanović za Sport Klub.

Neumorni košarkaški i sportski doajen Bratislav Bata Đorđević tih dana nije bio u Srbiji, ali je ostavio kod Sarjanovića za Daneua nekoliko knjiga o košarci i basketu tri na tri. Daneu je dobio i monografiju OKK Beograda sa posvetom: „Sa velikim poštovanjem i zahvalnošću za sve šta je dao našoj košarci, najvećem među nama, Ivu Daneuu“.

Dragi gost nije ostao dužan, delio je prijateljima svoju monografiju. Između ostalog, jedan primerak je ostavio u „Muzeju Ranko Žeravica“, a drugi je kao lični dar uručio Rankovoj supruzi Zagorki, nekadašnjoj trofejnoj igračici i treneru.

Mini turneja je nastavljena sutradan, prva stanica je bila Zrenjanin. Slovenački i srpski veterani su u društvu Zage Žeravice i domaćina Zorana Stojačića, bivšeg poznatog košarkaša, posetili mesto gde je u slavnim vremenima stajalo otvoreno igralište u Petefijevoj ulici. Tu se sada nalazi mural posvećen šampionskoj generaciji Proletera iz 1956. godine, sa slavnom petorkom, Loci, Engler, Minja, Katić i Radojčić, ujedno i prvom postavom tadašnje reprezentacije Jugoslavije.

„Oni su bili preteča, utemeljivači svih kasnijih jugoslovenskih svetskih rezultata i trofeja i zaista je lepo biti ovde. Njihov košarkaški duh, nekako lebdi, oseća se to“, istakao je Ivo Daneu za „Sport Klub“.

Simpatična i razdragana ekspedicija nastavila je put do Novog Miloševa i ostala bez daha zbog onog šta je tamo videla. Fantastično osmišljen „Muzej Ranka Žeravice“, kojeg se ne bi postidela nijedna svetska metropola, a na istom imanju i „Muzej tehnike Žeravica“ sa mnoštvom neverovatnih antikiviteta, kao i „Muzej Džejmsa Bonda“, posvećen Dušku Popovu, prema kojem je pravljen lik nenadmašnog agenta u planetarno popularnom filmskog serijalu.

„Obećao sam odavno da ću da dođem u Novo Miloševo, imao sam ljudsku i moralnu obavezu, da se još jednom poklonim senima velikog trenera. Srećan sam i uzbuđen što sam ovde. Rekli su mi da je Rankov muzej sjajno urađen, ali moram da priznam, nadmašio je sva moja očekivanja. Malo je reći da sam oduševljen, a Ranko je sve ovo, naravno, zaslužio“, istakao je uzbuđeni Ivo Daneu, dok je suznih očiju pažljivo razgledao eksponate.

Dugi Damnjanović: Susret opisan suvim suzama

Legenda beogradskog Radničkog, Miroljub Dugi Damnjanović, umetnička duša, ovako je za „Koš magazin“ opisao druženje sa Slovencima i susret Daneua i Đurića:

„Puštam Nemanju prvog. Cela kafana puna i svi nas gledaju. Osetili da pripadamo levoj strani i… tišina. Onako klinački pomislih da je malo i zbog mene. Neka ostane tako. Ali kad je ceo levi sto ustao – kreščendo. Niko nije smeo da pozdravi Nemanju pre Iva Daneua. Ma, ljudi, mi smo toliko iznad da je to neobjašnjivo. Takav susret ja ne umem da opišem sem da plačem. Suvi plač njihov i zagrljaj i tišina. Par običnih pitanja i ništa više. Onda mi ostali. Tu je bre i Ražanj bio junior. Mi subjuniori. Svi su ustali. Verovatno i dosta njih zbog mene, bar se nadam. Ili želim. U svakom slučaju, mesto pored Ive je odmah oslobođeno za Necu. Ivo me pozva, ali sam shvatio i znao i hteo da budem sa svojom generacijom, ovamo u dnu stola. Marko, Pera, Lemajić, najstariji i najmlađi Macura. I Katka svemogući“.

Slovenci su prelepo košarkaško hodočašće završili u Subotici, gde su na poziv predsednika Spartaka, Slobodana Jaramazovića, prisustvovali prvenstvenoj utakmici, a zatim proveli prelepo veče u obližnjem salašu. Red pesme, red sećanja i lekovitog ćaskanja i smeha, uz kulinarske specijalitete i dobro vino i slovenačka delegacija je zaokružila prelepu misiju.

I tako, zvucima tamburica je završena ovojesenja košarkaška sonata… A put do Slovenije? Prava sitnica za legendarne momke. Dok su promicali jutarnji severnobački pejzaži, nove uspomene, spokoj i zadovoljstvo su polako nalazili mesta u srcima.

Do viđenja do novih susreta! Želimo, čekamo… I kao da čujemo pesmu „Još jedan prođe dan“ i glas neponovljivog Đuze Stojiljkovića…

Bonus video