Neko igra za fintu, aplauz više na terenu, neko uživa da se poigrava brojkama, a daleko od moćnih reflektora. U oba slučaja, košarke radi. Jedni od toga žive, drugi žive za nešto što je mnogo veće od tradicionalnih hobija.

Poput jednog običnog sugrađanina, Dragana Martinovića, više od pola veka do grla u statistici. Niti postoji novac zbog koga bi digao ruke, ni suma da pokrije decenije posvećenosti. Najvažnija je ljubav.

Povezano:

Rade piše: „Gde će ovaj čvor u reket?“

Euroleague

15. jul 2026 6

Euroleague

15. jul 2026 6

Po profesionalnoj vokaciji diplomirani građevinski inženjer, za košarkašku statistiku počeo je da se zanima u neka davna vremena, kada taj segment nije ni postojao u posebnom obliku, kao ni redovni televizijski prenosi tadašnje Prve (jugoslovenske) lige, koji su usledili posle svetskog zlata u Ljubljani 1970.

„Odrastao sam u Žitištu, selu nadomak Zrenjanina, a od malih nogu sam patio što je tada postojao samo jedan, a ne dva koša, da može da se igra prava košarka. Ovaj sport sam zavoleo jer me je podsećao na omiljenu matematiku, ima puno brojeva. Kao dete, prvo sam odlazio u biblioteku da čitam dnevne novine „Sport“, pa sam tako počeo da beležim rezultate. U osnovnoj školi sam počeo da vadim neke podatke, ali, sve je to bilo skromno, nepotpuno, a ni puno toga objektivno nije moglo da se pronađe,“ počinje Martinović priču za Sport klub.

Kako protiv nezaboravnog dueta

„Navijam za Crvenu zvezdu, to nije tajna, ali…Još kao tinejdžer, igra se večiti derbi, a u Partizanu Kića i Praja. Pa, kako mogu da navijam protiv njih kada su bili među najboljim jugoslovenskim reprezentativcima svih vremena. Toliko o mojim navijačkim „strastima“. Uostalom, radio sam i knjigu o istorijatu crno – belih. Baratam podacima, brojkama, a ne koga više ili manje volim.“

U trenutku kada je četvrt 21. veka iza nas, svet odavno globalno selo, a danonoćno bombarduju (ne)važnim informacijama, sledeće reči deluju poput bajke…

„Bio sam osnovac kada sam prvi put čuo i za NBA ligu, pa je pisalo da je „onaj“ postao šesti najbolji strelac. A ja se odmah zapitam, a kojih je onih prvih pet, a ne mogu da ih nađem. A, kada su kod nas počeli košarkaški tv prenosi subotom, početkom sedamdesetih prošlog veka, nisam ni znao za statistiku. Ali sam notirao ko je ubacio, promašio, skočio, želeo sam da spojim brojeve (matematiku) i tu igru.“

Da ovovremenski inženjer u penziji, baš ozbiljno „zagrize“, presudio je prvi izdavački statistički pokušaj.

„Onda je došla 1988. kada je izašla knjiga o Prvoj ligi, autora Vinka Bajrovića, gde je bilo mnogo manje podataka nego na način na koji ja radim. Ali, čovek (jedno vreme tehniko seniorske reprezentacije uoči raspada SFRJ, prim aut) imao je svoj sistem što je za poštovanje. Bio sam u kontaktku sa njim, a njegova knjiga me je motivisala. Rekao sam sebi da bih mogao nešto više da uradim na tu temu. Do tada me je zanimalo samo ko je bio prvak, sastavi, a otvaralo se i ostalo kao generalni plasman, strelci, minutaža…“

Martinović je počeo redovno da skuplja podatke, što nije bilo daleko od Sizifovog posla u vreme bez šire upotrebe kompjutera, interneta, niti je to bila jedina prepreka.

Stotka se ne zaboravlja

„Odrastao sam u Žitištu. Kada je formiran klub, odigrao sam prvu utakmicu, više nisam, završio sam studije građevine, otišao u Kikindu da radim, tako da nisam mogao više igrački da se posvetim obručima. A tokom gimnazije, igrali smo basket. I tada sam beležio rezultate, koliko sam puta šutnuo, dao koševa…Jednom sam ubacio sto poena, 74 puta šutni i 50 puta ubaci, to je zahvalno u tom basketu. I dalje imam svesku sam tim školskim rezultatom, pobedili smo sa 134:86. Uh, kako sam bio ponosan, nisam nešto visok, voleo sam košarku, ali mi je maksimum bio da sam mogao da pipnem obruč i ovih sto koševa, to je najviše što sam uradio na terenu.“

„Tada nisam živeo u Beogradu već u Kikindi, a trebalo je sve to naći. Najčešće sam dolazio u arhivu nekadašnjeg JSL Sporta. Tamo su me svi znali, što bi rekli „nogom sam otvarao vrata“. Zavučem se u neki prašnjavi kutak, donosili su mi redom komplete i počeo sam sve da skupljam. Ne znam ni sam zašto sam to toliko voleo, nešto me je vuklo, nije samo izvesna sličnost sa matematikom. A kada je „Koš“ počeo da izlazi (okotobar 1989. prim aut), pokucao sam na vrata redakcije, odneo glavnom uredniku Vladi Stankoviću neki materijal, bio je iznenađen. Jer, realno, ko sam ja u svetu košarke. Ali, objavljivao je te statističke podatke, o našim i stranim igračima.“

Među decenije jugoslovenskog prvenstva, morali su još neki da se umešaju.

„Došao sam na ideju da nešto slično uradim za Crvenu zvezdu i Partizan, od trenutka kada je sve krenulo sezone 1945/46, pa do momenta kada sam počeo da radim. Kasnije sam to proširio na Prvu ligu, jedno, drugo je vuklo. Znate, ja nisam išao da pecam, gledao sam manje televiziju, a statistika mi je došla kao hobi.“
Početak veka obeležio je jedan zanimljiv izdavački poduhvat, koji nije mogao da prođe bez udela sagovornika Sport kluba.

„Obrađene su jugoslovenske seniorske selekcije u Košarkaškoj enciklopediji zaključno sa 2000. godinom takozvani prvi deo, ali se sa time nije nastavilo. Razgovarao sam sa Predragom Bogosavljevim, tadašnjim generalnim sekretarom. Prvobitna ideja je bila da izađe knjiga i o najboljim košarkašicama, pa Prva liga Jugoslavije…U pomenutoj enciklopediji, obuhvaćeni su i juniorske selekcije na većim takmičenjima.“

Da li ste statistički obrađivali i ženske (klupske i reprezentativne) kategorije?

„Košarkašice samo sporadično, imao sam priliku da upoznam legendarnu Mariju Veger. Ne radi se ni o kakvoj neravnopravnosti, ali za njih ima mnogo manje podataka. Kada sam krenuo da se bavim statistikom, rekao sam sebi da ću raditi i košarkašice, ali…Teže je doći do podataka, nedostaje mnogo toga za pojedine utakmice. Zato sam uradio određeni period za žensku seniorsku reprezentaciju. Nosio sam materijal u Savez, dodavao kako je vreme proticalo, ali ništa nije odštampano.“

Druga strana duše

Građevinski inženjer Martinović u slobodno vreme, osim statistike, piše i aforizme. Pre 20-ak godina, to je miksovao u knjizi sa poezijom i porodičnim fotografijama.

„Druga strana duše, da se malo opustim i ponekad nasmejem, makar i gorko. Aforizme obično šaljem prijateljima da ih konzurmiraju uz kafu. Ne tražim da mi kažu da li su dobri ili ne, već s vremena na vreme priupitam da li sam dosadio. Imam materijala za još jednu knjigu aforizama, ali prvo da završim ovo sa košarkom.“

Dragan Martinović je pripremio materijal za knjigu o osam decenija Prve lige na prostorima „velike“ i „skraćene“ Jugoslavije. Ko odskače po statističkim elementima?

„E, to nije baš lako. Počev od onoga, kada smo bili mlađi, sa vremenske distance, sve nam izgleda lepše i bolje. Evo u fudbalu, za one vremešnije, najbolji svih vremena, bio je Pele, malo mlađi, glas daju Maradoni, a oni još mlađi Mesiju. Neću da „glasam“ ko je bio najbolji košarkaš, već ko je i koliki dao doprinos svojim timovima u nacionalnim šampionatima. Krenuo bih sa Ivom Daneuom i Radivojem Koraćem, koji su se osam godina menjali ko će biti prvi, Olimpija ili OKK Beograd, kasnije stiže Krešimir Ćosić. Kada je igrao za Zadar, bili su prvaci, a kada je otišao u Ameriku, borili su se za opstanak. Onda era Dragana Kićanovića, koji je doneo prve titule Partizanu, baš je dominirao, pa Dražen Petrović, koji je počeo u Šibenki, zablisatao u Ciboni. Pomenuti su bili najdominantniji u domaćim šampionatima, na osnovu statističkih podataka.“

Ono što je obuhvaćeno statistikom, menjalo se kroz decenije poput stila košarkaške igre ili pravila.

„Mnogo elemenata ranije nije ni vođeno. Otkada se sve vodi, statistika obuhvata šampionate, rezultate, tabele, sastave odnosno koliko je ko igrao, koje mečeve, koševi, individualno i timski, treneri…“

Osam decenija – 2.400 igrača

„Knjiga o jugoslovensko – srpskim šampionatima (1946 – 2026) imaće oko 650 stranica, 80-ak slika, 2400 igrača. Za svakog pojedinca od kada do kada je igrao za koji klub, mečevi, od domaćeg prvenstva, preko završnice Kup takmičenja do ABA lige, koliko poena, rang liste najboljih, svi treneri, pa koji od stručnjaka je koliko sezona i gde proveo, osvojeni trofeji, plus sudije slično je i sa njima. E, sad, bio je problem kada se menjao sistem takmičenja, pa je došla regionalna liga. Večiti odjednom ne igraju (kompletnu) domaću ligu, postoje, ne postoje. Onda sam kod tih zbirova dodavao i utakmice iz ABA lige. Primer, igrač crveno – belih je odigrao 100 u prvenstvu, 50 u doigravanju i 300 utakmica u ABA regionalnom takmičenju, mislim na generacije iz tekućeg veka.“

Kada se priča o tehnici rada, utrošenom vremenu, Martinović dodaje:

„Kada sam krenuo u statističku avanturu, bilo je puno prvenstava, koja su već bila arhivirana, to sam vadio iz dnevnih novina, najčešće Sporta. Sada je to lakše zahvaljujući kompjuterima. Biraš lični tempo, a sve može da se pronađe u kompjuterskoj bazi podataka. Možete mnogo toga da nađete, više nego u nekoj prethodnoj knjizi. To se lepo vidi na primeru skokova, koji ranije nisu vođeni. Ili, recimo, dve asistencije, 40 promašaja, devet skokova za celu utakmicu, neće to ići baš tako. Kada je počela da se vodi statistika, osamdesetih prošlog veka, mislim da nije odmah ozbiljno shvaćena…Zato bi period od poslednjie dve decenije, mogao još sistematičnije da se uradi, ko ima najviše skokova, promašaja, to sada može. Pre to nije moglo.“

Pokrivate li Evroligu?

„Pratim najjače takmičenje, ali samo kao navijač. U Evroligi sve vode. Dok sve ovo nije počelo, nosio sam se mišlju da nešto uradim od početka nekadašnjeg Kupa evropskih šampiona. Počeo sam, ali je u međuvremenu krenula Evroliga, koja to sve pokriva, pa sam odustao. Osim sporadično odnosa učinka (domaći, stranci) prvotimaca Crvene zvezde i Partizana.“

Nekada su mu osnovni alat bile olovke i sveske, kasnije uz pomoć kompjutera, ali jedno je nepromenljivo:

„Statistikom ću se baviti dokle ima smisla, pričinjava mi veliko zadovoljstvo. Ali, uvek postoji želja da to što sam uradio, pokažem i drugima, nije to samo za mrak mojih fioka. Kada budem osetio da više nema potrebe, prestaću…“ završava Dragan Martinović.

Aforizmi između dve utakmice

• Neće taksi biti jedini koji leti, već imamo plate koje su poletele u evrima u trci da dostignu cene koje lete u dinarima – da li je to mrtva trka?
• Moj dobar drug je za jednog košarkaškog radnika rekao da je toliki lažov da mu ne smeš dva puta postaviti isto pitanje – jer će različito odgovoriti.
• Srbija je postala morska država. Nemamo geografsko more, ali skoro sve građane Srbije muče noćne i dnevne more.
• Na košarkaškim derbijima Partizana i Zvezde „naši“ više ne mogu da izgube – na terenu je u porseku devet do deset stranaca, „naših“ i nema.
• Šta najbrže u životu proleće? Život. Šta je najlepše u životu što proleće? Proleće.

Bonus video