Duda ozbiljan košarkaški vitez i mangup sa Crvenog krsta

Košarka ostalo 2. dec 20230:34 0 komentara
Dušan Ivković
Guliver Image / Image ID: 1006619027

Na tradicionalnom oktobarskom Sajmu knjiga u Beogradu, zvanično je predstavljena nezavršena (auto)biografija Dušana Ivkovića pod nazivom „Moj Krst, moja priča“, a u petak je izdanje okupilo prijatelje iz košarkaškog sveta u prostoru Miljenko Dereta na Dorćolu. Uz opuštenu priču o knjizi koja je mnogo više od sporta u kome je večiti trag ostavio svetski, a naš Duda, evocirane su uspomene na jedinstvenu ličnost.

„Njega je većina doživljavala kao čoveka stenu, ali kada ste imali priliku da ga bolje upoznate, što je jedno od mojih većih životnih iskustava, shvatite da je bio posebno emotivan. Probudio mi je dodatnu želju za slobodom. Nije bio od onih velikih ljudi, koji smatraju da su bogom dani, naprotiv. Zakoračio je na košarkaški teren onda kada je to bilo sve osim materijalne dobiti. Jedan je od onih zbog kojih se ovaj prostor naziva košarkaškim, zahvaljujući kome možemo da se ponosimo prepunom Arenom. Deplasirano je da pričam o njegovim trenerskim kvalitetima,“ naglasio je Aleksandar Miletić, novinar Sportkluba i priređivač svojevrsne „testamentarne“ ispovedi jednog od najvećih srpskih, jugoslovenskih, evropskih i planetarnih stručnjaka pod obručima.

Ko i šta je bio Duda nacionalne (1943 – 2021) u životu jednog Željka Obradovića, u najkraćem izgledalo ovako:

Od Kiće do Bodiroge

Na dorćolskom druženju su se mogli videti Dragan Kićanović, Nenad Krstić, Novica Veličković, Milenko Tepić, Dejan Tomašević, Vlada Androić, Dragan Todorić, Miško Marić, Joca Marić, Ivan Paunić, Marko Kešelj, Bojan Popović, Mirko Polovina, Duško Savanović, Dejan Bodiroga, Zoran Gajić, ministar sporta i omladine…

Uz najužu porodicu Ivković, supruga Nena, sinovi Petar i Pavle, domaćin literarnog podneva je bio Branislav Trifunović, poznati pozorišni, televizijski i filmski glumac.

„Prijatelj, kum, učitelj, mentor, kome nije bilo svejedno reći da napuštam reprezentaciju uoči Evropskog šampionata 1991. kao što sam uradio odlučivši da postanem njegov mlađi kolega. Još je trebalo da na tom takmičenju budem kapiten. Ali, „preživeo“ sam, uz njegovu tadašnju opasku:“A, ubedili te mangupi (Dragan Kićanović, uprava Partizana, prim. aut)“, koju sam iskreno negirao,“ vratio se u daleku prošlost najtrofejniji evropski trener.

Predaraga Danilovića nije bilo lako „uplašiti“ na parketu i kada je tek „načeo“ seniorski staž, ali je priznao:

„Uveo me je u jugoslovensku reprezentaciju 1989. na EP u Zagrebu, a na početku saradnje, osećao sam pozitivan strah i, poštovanje na kvadrat. Imao sam osećaj da smo još tada postali prijatelji, ili mi je kao klincu tako nešto mnogo imponovalo. Kasnije sam čuo od porodice moje supruge da je imao posebnu simpatiju za mene. Rodila se jedna vrsta prijateljstva iz perioda mojih košarkaških početaka, a kada sam odrastao, stavili smo pečat na lično i familijarno druženje. Preponosan sam na dane sa Dudom,“ naglasio je prolsavljeni reprezentativac i predsednik KSS.

Burazeru, kad krene sa „kleštima“

„Sa Dudom je bilo milion anegdota. Jedna od najčuvenijih, kada je držao tajm aut u reprezentaciji. Počne sa: „Burazeru…“, pa pruži ona „klešta“ od ruku prema tebi. Mi stariji smo znali o čemu se radi, samo malo odstupimo unazad, a nadrljaju oni što su sedeli na klupi, ni u igru nisu ulazili. Zato sam rekao, kada sam mu video mlađeg sina Pavla, kao bebu, da je dobro što nema prste na njega,“ našalio se Danilović.

Dušan Ivković
REUTERS/Peter Andrews

Perioda od 2002. do 2007. kada je Ivković radio u Moskvi, prvo na klupi CSKA, pa Dinama, prisetio se Branko Vlahović, dugogodišnji dopisnik „Večernjih novosti“.

„Neću da pričam koliko je bio dobar u svom (trenerskom) poslu, ili da je ikona srpske, jugoslovenske, ma i mnogo šireg pojma košarke. Imao je dar pripovedača, pa ova knjiga bi lako mogla da bude predložak za filmski scenario. Uz neverovatnu harizmu jake ličnosti, što je mnogo više od njegovih profesionalnih dostignuća. Ali, kad već spominjem ovo poslednje, postao je prvi strani stručnjak u CSKA na predlog trofejnog i maksimalno surevnjivog Aleksandra Gomeljskog, koji je imao izuzetno visoko mišljenje o Dudi, kao i njegov rođeni brat, kada ga je dovodio u Dinamo. Sa Dudom, „armejski“ klub, na stranu rezultati, postao je pravi veliki tim u svakom pogledu. Ruski domaćini su znali da kažu da je umeo da priča kako sa najvišim političkim funkcionerima, tako i sa običnim klupskim službenikom. Rusku klupsku košarku je gurnuo u orbitu.“

Slavni jugoslovenski i srpski selektor, nikada nije zaboravljao ni svoj Radnički, drugu kuću.

„I kada je već bio bolestan, potrudio se da zatvori priču o Sportskom društvu koje je „napunilo“ 103 godine. Zahvaljujući Dudi, imaćemo dom dostojan velikih sportskih rezultata i svetsle tradicije,“ zahvalio je Zlatan Tomić, nekadašnji košarkaški trener ispred SD Radničkog.

Ponešto iz biografije

Ivković je vodio mlađe kategorije i seniore Radničkog, Partizan, Aris, Šibenku, Vojvodinu, reprezentaciju Jugoslavije i Srbije, PAOK, Panionios, Olimpijakos u dva navrata, AEK, CSKA, Dinamo Moskvu i Anadolu Efes. Osvojio je sve evropske klupske trofeje – Evroligu (2), Kup Saporte (1), Kup Koraća (1) i Evrokup (1). Tu su i prvenstvo i Kup Jugoslavije, tri grčka šampionata i četiri Kupa, tri ruska prvenstva i po jedan Kup Rusije, Turske i Superkup. Sa seniorima Jugoslavije i Srbije, arhivirao je četiri zlata (svetsko i tri evropska), dva olimpijska i kontinentalno srebro.
Bio je trener godine u Rusiji, Grčkoj, Evroligi, član FIBA Kuće slavnih, predsednik Svetske asocijacije košarkaških trenera, dobitnik Oktobarske nagrade grada Beograda, Majske nagrade SSS, nacionalnog priznanja Republilke Srbije, Ordena Nemanje drugog reda RS, nagrada za životno delo UKTS, zlatne značke KSS…

Uz listanje knjige, koja je zapis o posleratnom Beogradu, nezaboravnom rodnom Crvenom krstu, životnom putu, porodici, posebno bratu Slobodanu Pivi Ivkoviću, druženju, golubovima, ljubavima, pobedama, porazima, tačku na vreme Dušana Ivkovića, jednostavno je stavio njegov dugogodišnji grčki prijatelj Hristos Kominos. Od opaske da mu sve videlo na licu, preko strogoće, velikodušnosti, pravičnosti do vezanosti za Željka Obradovića, višestruko kumstvo i prijateljstvo. Kao kada je potrčao da zagli mlađeg kolegu 2012. posle evropske titule Olimpijakosa, ili kada nije dozvoljavao da pola klupske senke padne na njihov odnos dok su bili veliki rivali kao treneri, pirejskih crveno-belih odnosno zelenih.

Dušan Duda Ivković kakvog (ni)ste znali, onaj od koga su kolena klecala, ali i ljudska toplina onima koji su uspeli da mu se približe.

Bonus video

Koje je tvoje mišljenje o ovome?

Budi prvi ko će ostaviti komentar!