Superliga Srbije
Bundesliga
Premier League
Champions League
Europa League
Conference League
Eurobasket 2025
Euroleague
ABA liga
Srbija KLS
NBA
Eurocup
US Open
Australian Open
Roland Garros
Wimbledon
ATP
Masters 1000
Formula 1
MotoGP
WRCNova sezona koledž košarke je počela, uz direktne prenose samo na Sport Klubu. Ukoliko ranije niste pratili nadmetanje u okviru NCAA, u ovom tekstu ćete imati priliku da se upoznate sa formatom i propozicijama takmičenja, razlikama u pravilima, srpskim akterima, ali i igračima koji su prethodne sezone blistali na koledž nivou, a sada oduševljavaju i u NBA ligi.
Na elitnom nivou (D1 košarka) se takmiči ukupno 352 ekipe podeljene u 32 konferencije.
U uvodnoj fazi sezone igraju se međukonferencijski mečevi, dok početkom zime počinje konferencijsko nadmetanje. U okviru svake od konferencija rangiraju se timovi na osnovu učinka na tabeli, a šampiona svake konferencije odlučuje plej-of turnir, gde se odmah počinje sa nokaut fazom i igra na jednu pobedu.
Najbolji tim svake konferencije automatski obezbeđuje učešće u nacionalnom plej-ofu, takozvanom „Martovskom ludilu“, kao i još 36 timova čiju selekciju vrši komitet NCAA, formiran upravo zarad toga.
Kakav je format Martovskog ludila?
Turnir se sastoji od 68 timova i prvi put je održan 1939. godine. Poznat po velikim iznenađenjima turnir je postao jedan od najvećih i najzanimljivijih sportskih dogadjaja u SAD.
Onaj ko želi da osvoji titulu moraće da bude najbolji u tri nedelje trajanja turnira i pobedi u 6 rundi. Aktuelni šampion – dve godine zaredom – je Univerzitet Konektikat.
KOŠARKA:
Prva nedelja počinje takmičenjem osam timova u dokvalifikacijama. Pobednici te četiri utakmice pridružuju se ostatku kostura u kojem već čeka 60 ekipa što kompletira završnicu sezone od 64 tima zvanu „Martovsko ludilo“.
Od tog trenutka počinju eliminacioni mečevi na jednu pobedu. Sama završnica turnira, odnosno fajnal-for, održava se najčešće na nekom od stadiona NFL timova i jedan je od najgledanijih sportskih dogadjaja u SAD.
Pobednik postaje šampion države, a tradicionalna je proslava titule sečenjem mrežice uz pesmu „One Shining Moment“.
U 86 godina dugoj istoriji košarkaškog NCAA turnira dobili smo 37 različitih šampiona. Univerzitet sa najviše titula je UCLA. Njima je to pošlo za rukom čak 11 puta.
Popularni Bruinsi su najviše uspeha imali u periodu od 1964. do 1975. godine kada su čak 10 puta bili šampioni države. U tom periodu imaju i sedam uzastopnih titula od 1967. do 1973 godine. Trener Džon Vuden, koji je najuspešniji u istoriji NCAA ih je predvodio do ovih uspeha.
Postoje li razlike u pravilima igre?
U muškoj konkurenciji mečevi su podeljeni na dva poluvremena od po 20 minuta, dok se u ženskom nadmetanju igraju četiri četvrtine od po 10 minuta.
Svaki napad traje maksimalno 30 sekundi, od kojih ekipa koja je u posedu mora loptu da prenese na polovinu protivnika za najviše 10 sekundi. Ukoliko tim izbori ofanzivni skok ili na bilo koji drugi način izbori novi posed nakon što je lopta udarila u obruč, ima 20 sekundi „fore“ da okonča svoj napad.
POVEZANO:
Pošto je i format utakmice drugačiji, bilo je neophodno i adaptirati pravilo bonusa. Svaki igrač koji napravi pet linčih grešaka ne može potom da se vraća na parket.
Svaki tim na raspolaganju ima pet „malih“ faulova po poluvremenu, odnosno onih koji ako nisu načinjeni pri šutu neće za posledicu imati slobodna bacanja protivničke ekipe.
Nakon toga nastupa „nepotpun bonus“ – ukoliko tim ima između 6 i 10 prekršaja i faul je načinjen pri šutu – standardno se pristupa penalima – dok ako je faul načinjen „za zemlji“, igrač nad kojim je prekršaj napravljen ima 1+1 slobodno bacanje. Ukoliko pogodi prvo, dobija još jednu priliku – dok se u suprotnom nakon inicijalnog promašaja igra odmah nastavlja.
Tehnička greška iziskuje dva slobodna bacanja, jedno više u odnosu na NBA ligu, i posed za protivničku ekipu, dok je posed posle „mrtvih lopti“ odlučen strelicom, a ne podbacivanjem. Linija šuta za tri poena i ivice reketa su nešto bliži obruču na koledž nivou nego u NBA ligi.
O srpskim igračima u NCAA konkurenciji možete čitati u posebnoj vesti, uz napomenu da su neki od igrača promenili sredinu. Jedan od njih je i Andrej Stojaković, koji je pojačao Kalifornija Golden Berse. Filip Borovičanin je u potrazi za većom ulogom iz Arizone prešao u Nju Meksiko Stejt.
Najbolje novajlije u NBA ligi
Iako u prethodnom periodu sve više obećavajućih košarkaša u NBA ligu stižu iz Evrope i još udaljenijih delova sveta, NCAA je kontinualni i pouzdani izvor nadolazećih zvezda NBA lige.
VIDEO:
Dosad je najviše impresionirao ruki Memfis Grizlisa Zek Idi. Reprezentativac Kanade je prethodno blistao u dresu Prdju Bojlermejkersa i biran je sa 14. pozicije.
Centar starog kova, koji najbolje funkcioniše u reketima, naročito je dobar zaštitnik svog koša, ali ima i iznenađujuće dobar pregled igre koji ekipi za koju nastupa daje dodatnu dimenziju u napadu. Dosad u NBA ligi prosečno beleži 11,1 poen i 6,5 skokova.
Prvi pik predstojećeg drafta, francusko krilo Zakari Risaše, govorio je o periodu adaptacije sa evropske košarke na NBA. On dosad prosečno beleži 9,4 poena, 3,1 skok i 1,1 asistenciju po meču.
Rajan Dan (Finiks Sansi) i Dalton Kaneht (Los Anđeles Lejkersi) su birani od strane ekipa koji čiji je kratkoročni cilj osvajanje NBA prstena, ali već na startu sezone daju respekabilan doprinos.
Dan, koji je igrao za Virdžiniju na poziciji krila, prosečno beleži 6,7 poena i 2,4 skoka, dok je Dalton Kaneht bio uzdanica Tsrenesi Voluntirsa i jedan je od najboljih šutera među novajlijama. Krilo Jezeraša karakteriše i sposobnost kreacije za sebe i saigrače iz driblinga. Prosečno beleži 7,3 poena i 1,3 skoka.
A zvezde koje NBA tek iščekuje?
Već je poneo brojne nagrade – uključujući i onu namenjenu najuspešnijem igraču reprezentacije Sjedinjenih Američkih Država u bilo kom uzrastu, još dok je imao 15 godina. Tako je postao najmlađi igrač koji je postao laureat otkad se to priznanje dodeljuje.
Fleg je 2022. godine postao šampion sveta sa U17 reprezentacijom SAD u Španiji. Ove godine proglašen je najboljim srednjoškolskim košarkašem, a bio je i u „Ol-Amerikan“ timu, kao i član „Najki hup samita“, na kom učestvuju najperspektivniji igrači tog uzrasta.
Tokom leta je bio član selekcije koja je pripremala reprezentaciju SAD za Olimpijske Igre u Parizu, a očevici, Kuperove buduće kolege igrači iz NBA lige i treneri tvrde da je impresionirao i nadmetao se na visokom nivou.
Bonus video:
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare