Košarka mora da se bori za mesto pod hrvatskim suncem. Ni klupski, ni reprezentativni nivo nisu ono što bi razgalilo navijačka srca uprkos pojedinačnim slučajevima kvaliteta ili talenta onih koji se još „igraju“ pod obručima.

Marko Tomas (41) prihvatio se posla u KSH, svestan da je za (ne)izvesne rezultate potrebno vreme i strpljenje. Sa nekadašnjim internacionalcem teče priča generalno o stanju u regionu, ali i Kontinentu.

„Hrvatska godinama ide nadole. Teško je precizirati koji su razlozi. Ali, očigledno je da je pao kvalitet igrača. Imamo sve manje kvalitetnih košarkaša u evropskim klubovima. Što se tiče NBA, tu čak imamo predstavnike, poput Ivice Zupca, još uvek Daria Šarića, pa Karla Matkovića, ali to više nije dovoljno. Posebno kada znamo da u kvalifikacijama za evropska i svetska prvenstva, uglavnom, ne možemo na njih da računamo. A onda to klizanje naniže naših klubova, što je jedan od najvećih problema, mora se doći u situaciju da je za nas ogroman rezultat i sam plasman na neko veliko takmičenje,“ nema iluzija koordinator mlađih reprezentativnih selekcija Hrvatske u razgovoru za Sport klub.

Da li ste, ipak, optimista da će Hrvatska uspeti da izbori plasman na SP 2027. u Kataru?

ABA liga neće još dugo

„Cibona je takmičarski ispala iz ABA lige. Neke stvari se pomiču na bolje, to će kroz nekoliko meseci izaći na svetlost dana. Klub se verovatno privatizuje i doneli su odluku da igraju FIBA takmičenja. E, sad šta je bolje? Ostati u regionalnom takmičenju ili, prvi put, posle 10, 15 godina, da se igra neko kontinentalno nadmetanje. To nije elitno, ali dolaze rivali iz Francuske, Italije, čak se pune i tribine. Puno više nego poslednjih godina u ABA ligi, nešto novo se dešava. A sa mog stanovištva, kao i nacionalnog saveza, ne znam koliko će dugo još izdržati ta regionalna liga što se tiče hrvatskih klubova. Vidimo da ABA više nema nikakav značaj, sportski rezultat ništa ne donosi klubu, tako da bi to sve trebalo preispitati. Mislim da je za nas najbolje da jačamo domaću ligu i probamo da se na taj način izvadimo iz ovoga u šta smo upali.“

„Dobro smo počeli u prvom FIBA prozoru, pobedama nad Izraelom i Kiprom. To je dobar znak. Napravljen je mali zaokret, novi stručni štab, selektor Tomislav Mijatović, sa time dolazi i neka nova energija. Nacionalni tim na papiru nije loš. Možda to nije selekcija kao nekada kada su se najavljivali pohodi na medalje, ali sigurno da imamo neki kvalitet. Dobro smo krenuli, a u februaru su dve ključne utakmice protiv Nemačke. Znamo ko su i šta su poslednjih sezona, iako će oni u tom drugom prozoru imati mnogo više problema od Hrvatske. Jer, ne mogu da računaju na puno dobrih igrača, koji su profesionalno vezani za Ameriku. Nadamo se da nekako možemo da „otkinemo“ jednu pobedu u ta dva meča.“

Da li je Srbija u lakšoj poziciji u pomenutim kvalifikacijama jer lako mogu biti upitni i neki iz evroligaških klubova obzirom na dugogodišnje (loše) odnose sa FIBA?

„Mislim da se sa Evroligom može još i naći neki kompromis. Za nas je u novembru igrao Mario Hezonja. Ako ga je pustio jedan Real Madrid bez problema, ne vidim razlog da i Srbija ne bi mogla da računa na svoje evroligaške reprezentativce. Srbiji je, ipak, lakše. Imate puno više kvalitetnih pojedinaca, oni koji igraju u stranim klubovima, dobrim kontinentalnim takmičenjima. Istina, slabiji je kvalitet domaćih igrača, koji igraju u Partizanu i Crvenoj zvezdi. Ima ih, ali dosta manje i sa manjom ulogom u svojim ekipama. Nekada je to bilo drugačije.“

Božin poziv rešio dilemu

Da li treneri iz bivše Jugoslavije imaju neku specifičnost?

„Kada sam došao u Španiju, pre dve decenije, tada su još treneri sa ovih regionalnih prostora imali veliko uvažavanje i respekt. Sa početkom uspeha španske selekcije, od 2006. i zlata sa SP, njihovi stručnjaci su dobijali na važnosti, sve je manje bilo „štiha“ jugoslovenskih trenera u ACB ligi. Nikada nisam sarađivao sa mladim naraštajem trenera sa prostora eks-ju. I Nenad Marković, dok sam bio član Gaziantepa, deo je te stare škole. Radio sam i sa Špancima, ali se oseti drugačiji mentalitet. Zavisi u kom delu karijere ti nešto više, ili manje odgovara. Ali, i sa Božom, i sa Nenom sam imao super odnos.

Saradnja sa Maljkovićem je bila fenomenalna. Na njegov privatni poziv, odlučio sam se za Real Madrid. Znamo šta je njegovo ime i prezime u to vreme značilo u evropskoj košarci. Kada sam došao u Madrid, bio sa najmladji u ekipi, puno mi je pomogao da se adaptiram. Na žalost, on nije dugo ostao u klubu. Saradnja nije dugo trajala, ali mi je bila velika čast i privilegija što me jedan takav trener trenirao jedan deo karijere.“

Tomas ima bogato evroligaško iskustvo (Real, Cibona, Fenerbahče) iz vremena kada je format, sastav i kvalitet najjačeg takmičenja izgledao kudikamo drugačije u odnosu na ono što imamo prilike da gledamo poslednjih šest, sedam godina.

„Svako vreme nosi nešto svoje. Danas se igra mnogo brže. Teško je porediti te periode. Nekada je bilo puno više discipline u igri, drugačije se igralo. Sada imamo veoma puno američkih košarkaša u Evroligi, uopšte u klubovima Starog kontinenta. I, kao da smo izgubili neki evropski identitet klubova, igre…Najbolji Evropljani su u NBA ligi, a ovde su došli njihovi koji ne mogu da igraju u najboljim američkim klubovima. Evropski klubovi su otvorili dosta mesta za njih, pa na neki način „pati“ cela kontinentalna košarka. Jednostavno, ne znam kako bih to još objasnio. Dozvoljavam da sam malo subjektivan. Možda evropska publika i voli takav način igre, sa puno preokreta. Nekada je bilo nezamislivo da čas vodiš 15, 20 razlike, a za dva, tri minuta je egal. To je nekada bilo puno teže nego danas. Ali, sigurno da je neko novo vreme ispred nas i da moramo da se prilagođavamo.“

Zar nam u tom slučaju Evroliga ne počinje da liči na NBA zabavu?

„To sam hteo da kažem, nešto između. Pogledam nekoliko utakmica nekog evroligaškog kola. Prvo, veoma malo Evropljana ima značajne uloge u svojim timovima. To su postale proameričke ekipe i to tako sada funkcioniše. A šta će biti narednih godina, pa još ako bude i NBA Evropa, koji će klubovi biti deo tog takmičenja o kome se za sada samo priča…Tu bi se još svašta moglo dogoditi, ali bi nekako, u svemu tome, trebalo gledati i interes evropske košarke.“

Ni glas da povisiš

Smeju li danas treneri da viču?

„Pričali smo i tokom nedavnih priprema u Slavoniji, u štabu je i Roko Ukić, koji je napravio veliku karijeru. Tema, kako je teško voditi mlade. Ne da ne možeš da se izdereš, nego ne smeš ni da povisiš glas. Deca okreću glavu, ne gledaju te u oči…Možda i nema veze direktno sa košarkom nego generalno sa društvom u kojem živimo. Mnogo je teže i sarađivati sa igračima, moraš da paziš na sve druge stvari. I to je jedna od novih stvari u šta su nas uvukli, ne samo u Hrvatskoj, nego verovatno u celoj Evropi, potpuno drugačiji odnos prema radu, mladima. To je nešto novo gde moramo ići u korak sa vremenom.“

Da li bi NBA Evropa bila dobra stvar za kvalitet kontinentalne klupske košarke?

SK paketić 26

Marić: Zapanjujuće ponašanje igrača Partizana, gde im je ponos?

Euroleague

8. jan 2026 22

Euroleague

8. jan 2026 22

Batler za SK: Kalinić me je naterao da mi je više stalo do Zvezde

Euroleague

5. jan 2026 12

Euroleague

5. jan 2026 12

„Bio sam izbegnut i zaobiđen! Ubiremo plodove nekorektnog odnosa“

Rukomet

8. jan 2026 35

Rukomet

8. jan 2026 35

„To uopšte nije pitanje da li bi se kvalitet digao. Znate, jedino merilo je novac. Ako se to desi, to bi onda značilo da klubovi, koji bi bili učesnici, po prvi put bi počeli da zarađuju ozbiljan novac po ugledu na one u američkoj profesionalnoj ligi. Naravno, ne bi to bile baš tolike sume, ali, bio bi taj model. Ne bi bili na trošku uprave, ne bi se se gubili novci, nego bi se na Kontinentu prvi put zarađivalo od košarke. Mislim da je to jedini interes jedna takve lige, da počne vremenom da se zarađuje kao u Ameriici. Već smo čuli šuškanja koji bi klubovi, bolje rečeno gradovi mogli da dobiju tu franšizu. Mada, dosta je toga još nejasno, puno nekošarkaških sredina bi dobilo mesto, a možda bi nekakva evropska košarkaška središta bila zakinuta.“

Partizan se pre tri godine vratio u elitno takmičenje, tada u paketu sa najtrofejnijim evropskim stručnjakom, da bi popucao po svim šavovima od kraja novembra i njegove ostavke.

„To je normalno posle takvih previranja. Nekako sam pod utiskom da igrači jedva čekaju da se završi evroligaška sezona, a tek je, uslovno, na polovini. Biće tu još svega. Bez obzira na angažovanje Đoana Penjaroje, mislim da nijedan trener na svetu više ne može da pomogne ovoj ekipi crno – belih. Možda mogu u jednom trenutku malo da dođu sebi, ali… Nekako je sve u jednom momentu krenulo po zlu sa medijskim previranjima i spekulacijama. Sigurno je Željko (Obradović, prim aut), napravio puno za popularizaciju Partizana u Evropi. Kakav je bio bum kada se vratio, pa puna dvorana, euforija navijača, ali je s godinama okopnilo. Dok sam gledao meč u Kaunasu, koji je Partizan rekordno izgubio, bilo mi je žao asistenata na klupi (Mirko Ocokoljić), koji je vršio dužnost šefa struke. Kada se od početka sezone ne napravi hemija u timu, pa se povredi glavni igrač (Karlik Džons), gde je došlo do najvećeg problema, to je teško nadoknaditi. Pa i kada klub ima finansijske mogućnosti, nije jednostavno da pronađeš igrače, koji to mogu da okrenu.“

Đoković je i dalje vrh

„Jedna ćerka se bavi tenisom, tek joj je 11 godina, ali to je već dosta treninga, odricanja, nije kao u našoj košarci, gde takve stvari dolaze malo kasnije. Ovaj moj posao u KSH, pa dete, ne mogu daleko od sporta. Ja sam veliki teniski fan, pratio sam ga i kada sam igrao košarku. A sada mi je ispusni ventil i rekreativno igram, pa mogu još uvek da joj sparingujem dok u jednom trenutku ne bude prejaka za mene. A Novak Đoković je i dalje jedan od najboljih na svetu. Istina da Siner i Alkaraz imaju veću prednost i da će on teško doći do najvećih titula. Ali, uprkos godinama, on i dalje stiže do polufinala. Dok god je u samom vrhu, nema potrebe da ostavi tenis.“

Sagovornik Sport kluba (in)direktno podseća i na veliki igrački protok u klubu iz Humske.

„Nije lako, iz sezone u sezonu sa novom ekipom. Čak i jedan veliki Željko Obradović, nije u tome uspeo. Puno novih lica, radite sa njima, a uvek se pitate da li ste pogodili sa Amerikancima…Znate, oni mogu biti dobri igrači, ali ako se ne napravi hemija unutar ekipe, to ništa ne vredi. Što se tiče Evrolige, Partizan može da zaboravi tekuću sezonu. Ali, profesionalci su i svaku utakmicu moraju da idu sto odsto, tako da mi je neshvatljivo ono protiv Virtusa, Žalgirisa, Makabija… Način kako su izgledali i kako su se ponašali na terenu.“

Za razliku od večitog rivala, Crvena zvezda pruža veoma solidna izdanja u Evroligi.

U Novoj 2026. puno zdravlja

„Nemam nekih velikih želja u Novoj 2026. samo da bude zdravlja. Što se tiče sportskih uspeha, pa da napravimo nešto za boljitak hrvatske košarke. Sve je jednostavno i ljudski, privatno zdravlje, poslovno – da malo, pomalo dižemo nacionalnu košarku.“

„Crveno – beli guraju jako dobro. Bilo bi šteta da ne naprave takmičarski iskorak u odnosu na prethodne sezone. Ipak, ima još puno utakmica, kao i problema sa povredama, ne samo u Zvezdi. Iz nedelje u nedelju, forma se diže, pa pada, generalno. Izabranici Saše Obradovića moraju da zadrže ritam pobeda, ne smeju da upadnu, kako bih rekao, u neku krizu, gde bi mogle neke stvari da krenu nizbrdo. Po trenutnom, izgledaju sasvim dobro.“

Početkom Nove godine nije baš zahvalno spekulisati finiš nikad duže evroligaške trke…

„Istina je da je još mnogo evroligaških kola pred nama. Ali, ako mene pitate koga bih voleo sa peharom u maju, skloniji sam manjim klubovima. Ekipama koje ne naprave sve novcem, one koje stvaraju igru… Ove sezone, košarku koja igra Valensija, stvarno je milina gledati. Trenutno, igraju najbolju košarku u Evroligi, pa ćemo videti, ima još da se igra i, igra. Forma može i da pada kako sezona odmiče, ali, s obzirom kakav budžet ima Valensija u odnosu na druge ekipe, svaka im čast, kao i treneru, Pedru Martinezu, koji je sve to skockao.“

Osim sve više Amerikanaca u najboljim evropskim klubovima, ima i trend u suprotnom pravcu – evropski klinci u sve većem broju, iz sezone u sezonu, odlaze na američke koledže. Posebno otkada su solidni ugovori zamenili stipendije. Rak rana za mnoge evropske i regionalne klubove.

„Pre nego što je počeo veći odliv, primetno je bilo da mladi igrači sve teže dobijaju priliku u Evroligi, Evrokupu… Mislim da su evropski klubovi tu dosta pogrešili. Jer, igrači nemaju drugog izbora. Ako im se pruži šansa, a američki koledži počeli su da plaćaju velike ugovore, prirodno je da tamo odlaze. Ako sa 18, 19 godina ne dobijaju više priliku u velikim evropskim klubovima, šta drugo preostaje. Ako već nije direktno NBA, odlaze na koledže. Znamo koje sve povlastice imaju, pa uz akademsko obrazovanje kako, tako, dobijaju i ogroman novac. Ne vidim ništa loše u tome. Ako ne dobijaš šansu kao mlad igrač na najvišem nivou, uvek postoje druge opcije.“

Košarka u genima

Marko Tomas potiče iz prave košarkaške familije, od oca profesora fizičkog vaspitanja, koji je njemu i bratu Ivanu bio i prvi trener. Stariji brat je pomoćnik u stručnom štabu seniora Hrvatske, ali i vodi Zabok, člana Prve lige čiji dres nosi Luka, najmlađi od braće Tomas.

Problemi sa povredama, inače, drastično su skratili karijeru Marku Tomasu. Učestvovao je na tri evropska šampionata i na po jednim OI i SP. Ali i bio na četiri, pet priprema skoro do kraja, ali se uglavnom povređivao, tako da je propustio isto toliko takmičenja na koliko je učestvovao.

A kakve šanse imaju hrvatski klinci u seniorskim (nacionalnim) timovima iz Vaše pozicije šefa mlađih reprezentativnih selekcija u hrvatskom savezu?

„Sve selekcije, od kadeta do mlade, pod mojom su ingerencijom. Talenata ima, klinaca ima. Ali, ono što moramo da uradimo u hrvatskoj košarci jeste da se pojačaju klubovi, da talenti imaju gde da dobiju priliku kada završe juniorski staž. Nije loše ni za hrvatsku košarku ako mladi igrač ode na američki koledž, pod uslovom da se vrati bolji. Ali, za sada trend, kako ti igrači prolaze tamo, teško dobijaju šansu i, mnogi od njih se ne vrate u Evropu kao bolji košarkaši. To je jedini problem. A što se tiče mladih, priliku bi nekada trebalo i zaslužuti, ne može se sve dati na „izvolte“. Ali, sigurno da ima potencijala i dan, danas u hrvatskoj košarci. Nadam se, da je samo pitanje vremena kada ćemo se vratiti na stare staze.“

Bonus video