Talenat, znanje, veština, geni, vredan rad... Sve to je od krucijalnog značaja za razvoj sportiste. Međutim, kada se na to spontano i prirodno nadovežu pozitivna energija, neiskvarenost, vedrina, neposrednost i srdačnost, to je daleko više od dobitne kombinacije. Srećni smo što takvih primera srpske mladosti imamo u ženskoj košarci. Jedna od perjanica je, svakako, Marta Jovanović (22, 185cm), kapiten Partizana 1953.

Ona je majstor košarkaškog zanata, što bi se u žargonu reklo – tata! Naravno, tek će da uči i napreduje. A o njenom ocu, poznatom treneru, Vladi Jovanoviću ćemo malo kasnije. Marta je uzdanica crno-belih, sveža debitantkinja u seniorskoj reprezentaciji. U najkraćem, sjajna devojka, koju bi rado poželela svaka porodica, svaki klub, svako veselo društvance iz kraja…

Sa prepoznatljivim, širokim, zaraznim osmehom započinje razgovor za Sport Klub:

POPULARNO NA PORTALU SPORT KLUBA

Slučaj Luka Ilić: Sjajna statistika, odlična tehnika, ali…

Obradović: Isak Bonga sigurno neće igrati

Duljaj odgovorio Mijatoviću

Replika – Šurbatović: Kome i zašto se pravdaju Šuput i Grković?

„Takva sam, ne umem drugačije. Maksimalno se trudim da dobro raspoloženje i takvu energiju prenesem i na saigračice. Život je lep, treba uživati u lepim stvarima. Pričam drugaricama u ekipi da moramo da se borimo za pobede, ali i da su porazi sastavni deo sporta. Da je najbolje sve gledati sa vedrije strane„.

Povoda za intervju sa perspektivnim krilnim centrom ima mnogo. Krećemo od predstojećeg završnog turnira Kupa Milana Cige Vasojevića, koji se održava u Boru 28. februara i 1. marta.

„U polufinalu igramo protiv Radničkog, njih slabije poznajemo timski, jer dolaze iz Druge lige, ali se pojedinačno znamo, generacijski. Sve su to dobre igračice i svaka im čast na plasmanu u završnicu. Eliminisale su Slogu iz Požege i Vojvodinu, od koje smo mi dva puta poražene. Imaju dobru hemiju, ne smemo da se opustimo na toj utakmici, jer u Kupu se često dešavaju iznenađenja. Loš dan ili opuštanje mogu skupo da koštaju„.

O ostalim učesnicima finalnog turnira nacionalnog Kupa Marta Jovanović dodaje:

Prija pažnja uprave crno-belih

Prelepo iznenađenje su doživele košarkašice Partizana nedavno na svečanoj promociji kalendara ženskog pogona crno-belih u elitnom beogradskom hotelu. To mnogo govori o namerama i ambicijama renovirane uprave kluba iz Humske, na čelu sa predsednikom Stevicom Kujundžićem i direktorom Srbobranom Filipovićem.

„Mislile smo da ćemo samo da se pojavimo i podelimo kalendare, ali ispostavilo se da je to bio glamurozan događaj dostojan najvećih muških klubova. Cela organizacija, takav tretman, mnogo nam je sve to značilo. Baš smo bile srećne i počastvovane. Radujemo se što uprava ima velike planove, daćemo sve od sebe da postignemo što bolje rezultate“, ističe Marta Jovanović.

„Svake godine manje, više isti timovi dođu do polufinala, sada nedostaje Mega. Tu su standardno Kraljevo i Crvena zvezda. Kraljevo je već niz sezona u samom vrhu, a Zvezda je apsolutni favorit. Imaju veliki i jak roster, mogu nosioci igre da im se odmore tokom utakmice„.

Sportisti ne vole pitanja u stilu „šta bi bilo kad bi bilo“, na velikim takmičenjima idu strpljivo, korak po korak. Ipak, Marta korektno odgovara na temu mogućeg večitog derbija u finalu.

„Ako uđemo u finale i ako budemo igrale sa Zvezdom, mogu da obećam da će da bude zanimljivo. Sve ostalo je nezahvalno da se prognozira. Realno, Crvena zvezda je najveći favorit, rekla sam već zbog čega, ali jedno pouzdano znam. Kad god igraju sa nama, imaju maksimalan pristup, ne pomišljaju da nas potcene. Ipak, derbi je derbi. To je za nas kompliment. Kako god, motiv i borbenost na Kupu nam neće nedostajati, pa šta uradimo. Ponavljam, nečiji loš dan može da presudi…“

Što se tiče klupskih dostignuća, Marta kaže da je za sada „samo“ srebrna i da mašta o trofejima u prvenstvu i u Kupu. Ipak, postoji i jedno i zlato, koje iz skromnosti umalo da prećuti…

„Imam tri srebrne medalje, dve osvojene sa Artom, sadašnjom Megom i jednu sa Partizanom. Kada je Partizan pobedio Crvenu zvezdu u finalu Kupa 2018. godine, imala sam nepunih 16 godina i sedela na klupi. Ne mogu da se pohvalim da sam učestvovala u osvajanju pehara, ali mnogo mi znači to zlato„.

Sledi Martin zanimljiv i iskren osvrt na košarkaške početke u Partizanu. Krenuli smo od mesta rođenja, da otklonimo dilemu koja se provlači kroz medije: Čačak ili Beograd?

„Na tatinu veliku žalost, jedina u porodici, za razliku od mame, tate i brata, sam rođena u Beogradu. Tata je i danas „ljut“ što mama tada nije skoknula do Čačka da se tamo porodi„, uz širok osmeh priča Marta i nastavlja:

„Ja sam mu se odužila tako što svi u mom govoru prepoznaju čačanski akcenat. Što se košarke tiče, zbog tatinih obaveza mama je pronašla kontakt sa Partizanom i odvela me na prvi trening. Prethodno sam malo trenirala odbojku, ali jedva sam čekala da pređem na košarku. Rekla sam, košarka ili ništa. Brat je, nažalost, zbog povrede stopala morao da napusti košarku, tako da ja nastavljam košarkašku tradiciju u porodici„.

Na opasku da ima privilegiju jer od oca može da nauči mnogo o košarci ponovo sledi interesantan odgovor:

„Kao dete nisam dozvoljavala da mi se tata meša, šta da vam kažem, dečija posla. Sad mi je žao zbog toga, za sportiste u godinama razvoja ima mnogo nepoznanica i prepreka. Zato sada volim sa tatom da pričam o košarci, kad god se ukaže prilika. Dolazio je na moje utakmice kad ugrabi između obaveza u svom klubu, a otkad vodi Spartak, odgleda sve na internetu„.

Naravno, Marta kroz karijeru pomno sluša i sledi savete trenera, o čemu svedoči i kapitenska traka u Partizanu.

U reprezentaciju i s kraja sveta

Oprobala se i kao reprezentativka i u basketu 3×3, ali nema sumnje, igra pod oba obruča je njen prioritet. Tim više što je 9. februara debitovala u seniorskoj reprezentaciji, u klasičnoj košarci, na meču kvalifikacija za EP 2025. u Portugaliji.

„Basket 3×3 mi ostaje kao lepo iskustvo i opcija za kraj igračke karijere. Što se tiče debitovanja za seniorski nacionalni tim, malo je reći da sam doživela pozitivan šok kada me je selektorka Marina Maljković uvrstila u sastav za meč u Portugaliji. Bila sam presrećna. Igrala sam 5,6 minuta, to je za mene ogromna čast. Inače, na pripremama seniorskog tima sam bila prvi put pre tri godine uoči SP u Australiji. Dojurila sam s mora kad su me pozvali. Sećam se prijateljske utakmice sa reprezentacijom Portorika u Beogradu, kada sam ušla u igru nisam znala gde se nalazim. U jednom trenutku me je selektorka pozvala i samo mi rekla „smiri se i igraj“. Mnogo mi je značila ta podrška. Prelep je osećaj igrati za reprezentaciju. Došla bih s kraja sveta da provedem pet minuta sa seniorkama“, emotivna je Marta Jovanović.

„Najduže me je trenirala Svetlana Mitrović, u Partizanu, od nje sam najviše naučila, lepo sam sarađivala sa Milanom Vidosavljevićem u Artu i već dve sezone sa Miljanom Bojović. Miljana ima bogatu igračku karijeru, kao trener radi tek tri godine i zajedno učimo i stasavamo. Sviđa mi se što iz svog internacionalnog igračkog iskustva unosi neke moderne novitete u naš rad. Mnogo mi je značilo igranje i za sve mlađe reprezentativne selekcije i upoznavanje sa tim sistemom rada. A posebna priča je seniorska reprezentacija…“

Iz svake njene reči izbija prirodnost i odlučnost i neka čudesna lakoća. Igračka karijera joj se još nije pošteno zahuktala, a ona je odavno čvrsto rešila čime će kasnije da se bavi.

„Biću košarkaški trener! Kao tata. Ranije sam imala dilemu da li da budem nastavničkog fizičkog, ali sam brzo uvidela da taj predmet u školama nije zastupljen, obavezan i važan, kao što je bio nekada. Prema tome, biću trener. Odavno se spremam za to. Pri kraju sam studija na Fakultetu za sport na univerzitetu „Union Nikola Tesla“. Pratim rad trenera u klubu, reakcije igračica, saradnju, efekat treninga, sve su to važne stvari. Kada sam tati saopštila odluku, samo me je pitao „jesi li baš sigurna“. Izgleda da se nada da ću se predomisliti„, uz osmeh priča Marta.

U međuvremenu sanja da se ustali u nacionalnom timu i da se oproba i u nekom inostranom timu.

„Na velikim takmičenjima sa mlađim kategorijama u inostranstvu sam videla kako je sve vrhunski organizovano i da je u nekim zemljama ženska košarka veoma popularna i na visokom nivou. Volela bih jednog dana da to izbliza osetim„, poručuje Marta Jovanović, biser Partizana i srpske ženske košarke.

Bonus video