„Miloje je bio rođeni vođa, hteo sam da ga usmerim u Zvezdu“

košarkaške vesti 19. jan 20248:30 3 komentara

Vest o preranoj smrti Dejana Milojevića ne prestaje da izaziva reakcije, ne samo u njegovoj košarkaškoj familiji, već i kod onih koji su ga samo gledali kao igrača i trenera u brojnim klubovima, u karijeri za primer na oba koloseka. Iz vremena kada je počinjao pod obručima, posebno mesto zauzima Beovuk i stručnjaci koji su ga uveli u tajne sporta kome je ostao veran ceo, na žalost, kratki životni vek.

„Mnogo me je potresao njegov odlazak. Kada sam čuo, celu noć oka nisam sklopio. Bio sam posebno vezan za njega, veliki košarkaš i, što je još važnije, čovek. On je radio sa mnogo trenera, ali nikada nije propuštao priliku da me spomene, kao i atmosferu, koju smo imali u „vukovima“. Ovo je tragedija, otišao je mnogo rano i tako iznenada, nije trebalo, baš me je pogodilo“ kaže Mile Protić za Sport Klub.

Povezane vesti

Njegov trener iz mladosti, dok sećanja naviru, nastavlja:

„On je imao ogromno srce, pre talenta, volje, energije, truda, nikada se nije štedeo. I kao klinac, videlo se da je bio rođeni vođa, kao što je predvodio tu generaciju 77. godišta u Beovuku, gde su bili Aškrabić, Glintić, Milosavljević, Radojičić, Vulović, mlađi Savović… Ne mogu da nađem prave reči za njega, da samo nisu trebale ovim tragičnim povodom. Bio je kompletna ličnost.“

Prota otkriva i jedan manje poznati detalj sa početka Dejanove karijere.

„Povredio je koleno, još u vreme kada sam mu bio trener u Beovuku od 1996. do 1998. Mnogi su mu predlagali operaciju da bi mogao da nastavi sa vrhunskom košarkom. Rekao sam mu da ga ojača, samo vežba i da će sve biti u redu. Poslušao me je, nikada nije operisao koleno, a znate kakvu je imao igračku karijeru.“

Sagovrnik Sport Kluba kaže da se Dejan skoro slučajno obreo u trenerskim vodama.

„Kada je prestao da igra, nije razmišljao o tome. Postao je sportski direktor Mege, a kada je Vlada Vukoičić imao reprezentativne obaveze, uskočio je na klupu. Tada sam mu rekao da je ovaj, naš posao opasan, da dobro razmisli. I jeste, srećom našeg esnafa, ostao u njemu. Znao je odlično da ga radi, bio je perspektiva za struku… Šta se ovo desilo…“

Foto: Mega Bemax/Ivica Veselinov

I u najtežim trenucima, dok se srpski sport oprašta od Dejana Milojevića, povratak u neke mlade, srećne dane…

„Dok sam vodio brigu o njemu u Beovuku, hteo sam da ga usmerim u Crvenu zvezdu, zajedno sa Ognjenom Aškrabićem. Kasnije sam ga poslao u FMP kod Ace Petrovića, koji nas je, takođe, prerano napustio. Sada mi lete neke davne slike. I ona kada je Džile (Aleksandar Džikić, prim aut), kao moj asistent u Beovuku, i mlađi, bio spona sa tom decom. Pa, kada smo otišli na neku turneju u Ameriku. Nisu verovali da ćemo u postojbinu košarke, bilo je to „vau“ za njih. Deki mi je na aerodromu u Čikagu, kada smo sleteli, prišao i rekao: “Proto, tek sada verujem da smo u SAD“. Sećam se kako su ga tada menadžeri jurili i nudili angažmane po univerzitetskim ekipama. A ja presečem i kažem im:“Nije on za koledž, već za NBA.“ I jeste bio. Krenuo je sa drugim delom košarkaške karijere tamo daleko. Bio je super, sve do tragičnog kraja. Duboko saučešće porodici.“

Koje je tvoje mišljenje o ovome?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare

Pošalji komentar Pročitaj komentare (3)

Najčitanije vesti - košarkaške vesti

Najčitanije vesti

Najnovije vesti