Bez lažnog glamura: Kako je ispraćen legendarni Tasa

Milovan Tasić Tasa
Privatna arhiva

Dostojanstveno, toplo, uz suze i poneki blagi, setni osmeh, prepun ljubavi, ispraćen je Milovan Tasa Tasić (77). Ljudska gromada. Legendarni košarkaš, glumac i statista.

Bliži se EURO 2024!

Na ovoj adresi možete pročitati pravila igre, registrovati tim, napraviti privatnu ligu, pozvati prijatelje da vam se pridruže, a najbolji će osvojiti nagrade. Neka Fantasy igre počnu!

Znali smo u vezi Tase da kažemo, najbolji košarkaš među glumcima, najbolji glumac među košarkašima. Da se korigujem, kada je reč o košarci i o Tasi, bio je vrsni centar, stara, dobra klasična petica, nezamenjiva karika, čelični stub u okosnici legendarnog, šampionskog tima beogradskog Radničkog.

Povezane vesti

A posle rano završene karijere, zbog nezalečnih povreda, bio je izvanredni trener košarkaša i košarkašica. Ovaj tekst mora da bude i ličan, jer mi je jedne sezone bio trener. Samo ću reći jedno, to kako je radio sa nama, (krilnim) centrima, bilo je nešto veličanstveno. Osamdesetih, početkom devedesetih, kada je u domaćoj ženskoj košarci sve još vrvelo od čuvenih trenera, Tasa je bio jedinstven. Neponovljiv. Po znanju, pristupu, izboru vežbi i zahtevanom tempu rada. Pomislio bi neko neupućen, zavaran njegovim robusnim stasom i likom, u tim trenucima da je nemilosrdan.

Ne, bio je „samo“ profesionalan i odgovoran, a iz svake pore džinovskog bića izbijali su podrška i neizmerna dobrota…

Takav je bio i kao glumac i statista u brojnim domaćim kultnim filmovima. I tu je ostavio upečatljiv trag, nije bio običan statista, u svaku ulogu je na pravi način ugradio svoju posebnost i ostao prepoznatljiv za sva vremena…

Elem, u ponedeljak na Novom groblju nisu škljocali fotoaparati, nisu sevali, ni zujali blicevi. Nije bilo kamera, a ni kolega novinara. Ni sportskih, ni filmskih. Medijima očigledno nije bio zanimljiv takav emotivan, tužan događaj. Osim Sport Kluba, kojem je pre tri godine dao, ispostaviće se, poslednji intervju

Milovan Tasić Tasa
Privatna arhiva

Uostalom i bolje je tako, uz skromnog Tasu, kao ni uz ostale Krstaše, nikad nisu išli veštački glamur i isforsirani marketing, a ponajmanje neki otužni estradni treći čin.

Ispratili su ga brojna porodica, bliža i dalja rodbina, ali i mnogobrojna familija Krstaša i Krstašica i solidan broj prijatelja iz sveta košarke i šire. Kako dolikuje.

Miroljub Dugi Damnjanović, Dragoslav Ražnatović, Bratislav Bata Đorđević, Srećko Jarić, Dragan Vučinić, Slađan Stojković i mnogi drugi asovi sa Crvenog Krsta. Došli su po teškom, sparnom junskom danu da se oproste od voljenog Tase. Tu je bila i grupa zahvalnih, najvernijih bivših košarkašica, Tanja Ilić, nekadašnja reprezentativka, a Krstašice su predvodile Snežana Ćirić i Mila Stamenković.

Prikladan govor održao je Miroljub Dugi Damnjanović, Tasin nekadašnji saigrač u Radničkom. Dugi, nekadašnji umetnik pod obručima, a već dugo stvaralac sa kičicom i majstor pisane reči govorio je o Tasi spontano, sa opipljivom ljubavlju i toplinom. Pored Tasinog odra raširio je fotokopiju slike legendarnog tima Radničkog i tužno slegnuo ramenima…

„Odlaze Krstaši, jedan po jedan. Prvi naš trener, Slobodan Piva Ivković, on je uvek u svemu bio prvi, pa redom ostali. Danas odlazi i naš Tasa. Pre niz godina otišao je i moj kum Milun, sve više ih je tamo, čekaju nas ostale na nebeskom treningu… Pamtim Tasine početke u košarci, mnogo kasnije je počeo da trenira, ali kada je kao početnik došao u Radnički vrlo lepo smo ga prihvatili. Tako smo bili vaspitani svi mi u Radničkom, a Tasa je to i zaslužio i veoma lepo se uklopio. To su bile godine nezaboravnog druženja, život nas je posle razdvajao i spajao, bacao na razne strane, ali ostalo je veliko prijateljstvo. O Tasi je od nas iz Radničkog najviše brinuo naš saigrač i prijatelj Dragan Vučinić Vuča, koji nas uvek neumorno organizuje za sva okupljanja. O mom druženju sa Tasom bih mogao da pričam i pišem puno toga. Rekli su mi ovih dana, napiši nešto, ali ne mogu još… Sećam se kad me je policija zaustavila zbog nepropisne vožnje, Tasa je bio moj adut. Krenem da pričam kako igram u Radničkom, žurim na trening, a policjac me neočekivano pita da li igram sa Tasom. Sav važan odgovorim da Tasa igra samnom. Međutim, po reakciji policajca shvatim da je bolje da sam rekao obrnuto. Ubuduće sam tako i činio. Šalio sam se sa njim da tako bolje materijalno prolazim. Dobri naš Tasa, bio je ponekad nesrećan, razočaran, imao je razloga za to, ali nikad zao, ili ljut. Ni slučajno…“, ispričao je između ostalog Damnjanović na oproštaju od dobroćudnog diva.

Milovan Tasić Tasa
SK

Milovan Tasa Tasić, ljudina, dobričina, igračina. Uvek i zauvek u nekom svom svetu. Velik u bukvalnom i u prenosnom smislu. Na krilima neizmerne ljubavi, poštovanja i tuge skromno je odjezdio u neku imaginarnu aleju velikana. Do nje se putuje preko neke preorane njive iz filma „Ko to tamo peva“. Ne bi se ljutio ni kada bih sada napravila neku tragikomičnu paralelu sa „Maratoncima“, ali neću. Iz poštovanja prema Tasinom poslednjem časnom krugu…

Otišao je Tasa na trening kod Pive, pa u kafanu na oblacima kod Zorana, Bate i Gage. Jedino je on imao privilegiju i čast da ubedi „Bilija“ da se posle dobre čašice vrati na snimanje i da ga u zoru iz „Poslednje šanse“ doprati do Krsta. Kažu da više nema ni „Šanse“… Mnogo toga, ničeg više nema… Kao u pesmi na kraju kultnog filma.

Naslov Tasinog poslednjeg intervjua, a koji je, dakle, dao za Sport Klub, glasio je: Tasa – car visine i dobrote. Sada si, Taso, u carstvu nebeskom. Zbogom, bila mi je čast…

Bonus video

Koje je tvoje mišljenje o ovome?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare