Predsednik Košarkaškog saveza Srbije Nebojša Čović reagovao je na tekst objavljen u utorak na portalu Sport kluba.

Saopštenje prvog čoveka „kuće košarke“ prenosimo u celosti:

„Кada je Branislav Nušić pre sto i kusur godina pisao “ Sumnjivo lice “, verovatno nije mogao ni da sanja da će se njegovi likovi jednog dana preseliti u sportske redakcije i sportske saveze. Ali eto, život je uvek maštovitiji od književnosti.

Da je Nušić mogao da pročita novinarski biser pod naslovom “Čović opstruiše novi Statut КSS“, verovatno bi ustao iz groba, uzeo olovku i uzviknuo:

„Gospodo, ovo nije novinarski tekst – ovo je gotov treći čin komedije!

PREPORUČUJEMO

Bizli „odjavio“ Partizan video porukom: Ne dolazim u Srbiju!

Bankar sudi Zvezdi u Austriji

Kodi pred derbi: Klubovi se, kao, mrze, ali ne mogu bez drugog

Zvezda pred Šturm: Ovo je situacija oko Duartea i Arnautovića

Autorka teksta, u svoje slobodno vreme dramski pisac amater, zapravo je uspela da priredi idealan savremeni vodvilj:

• sud koji ne postoji,

• Statut koji ne treba čitati,

• procedura koja nije važna,

• delegati koji su tu samo da se preglasaju,

• i dva tužioca koji, kako nam autorka nežno šapuće, „svašta nešto imaju sa Čovićem“.

Sve, samo ne argumente.

“ Familijarna tužba “ – novi žanr srpske književnosti

Кada nemaš činjenice, ti izmišljaj nove srodničke veze. Tako se to radi u modernom novinarstvu.

Nije bitno:

• da li je sednica bila zakonita,

• da li su akteri imali mandate,

• da li je tekst Statuta ikada uopšte predstavljen,

• da li je sud utvrdio rizik nenadoknadive štete,

• da li se uopšte zna koji je tekst usvojen.

Ne, ne. To je za umorne pravnike.

Za pisca vodvilja u pokušaju, dovoljno je jedno:“ Familija! “

To je čarobna reč koja rešava sve.

U stvari, sudeći po stilu, autorka bi najradije pisala nekrolog novog Statuta, samo kad bi znala šta u njemu piše. Ovako je ostala na sigurnoj teritoriji, koju najbolje poznaje: sentimentalne konstrukcije i operetske aluzije.

Da je Nušić ovu gospođu mogao da sretne, verovatno bi joj rekao svoj čuveni aforizam:

“Novinarstvo je ozbiljan posao. Naravno, kad ga radi ozbiljan čovek. ‘

Srećom, naša autorka nije ugrožena ovom opaskom.

Ona radi novinarstvo bez opasnosti — najbezbednije: bez činjenica.

Jer činjenice su nezgodne. Tvrde su. Ogrebu se prsti.

S druge strane, aluzije, insinuacije i scenice iz mašte – to je mekano, to klizi, to se lepo piše.

Možda najlepši deo teksta je kada autorka veličanstveno preskače sud.

Sud?

Šta će nam sud ?

Sud je stvarnost, a stvarnost kvari “dobru“ priču.

Zašto bi se uopšte spominjalo da je nezavisna sudska vlast suspendovala primenu Statuta zbog moguće štete? Ne daj bože da čitaocu bude jasno da problem nije u familiji – nego u

Statutu.

Ali da zaključimo Nušićem, jer on bi najbolje razumeo ovaj stil:

„Ništa tako ne pomrači istinu kao čovek koji je rešio da piše – a ne da misli,“ piše u dopisu koji je potpisao Predsednik Кošarkaškog saveza Srbije dr Nebojša Čović.

Bonus video