Problem nije od juče, ali se intezivira iz sezone u sezonu. Sve više talentovanih srpskih klinaca, na isteku juniorskog staža, košarkaški prosperitet i sreću kreću da traže na američkim koledžima. Pogođeni su i evropski klubovi, ali su još vidljivije posledice u maloj zemlji. Skoro da je nemoguće parirati finansijskim ponudama sa druge strane Atlantika, otkada je uvedena praksa legitimnog plaćanja „studenata“.

Može se lako desiti da u seniorskim sastavima domaće i regionalne lige, da ne spominjemo naše evroligaše, mladi potencijali, budu raritet, ili ih uopšte nema. Preti li nam pustošenje, sve starija takmičenja, pa i lagano pražnjenje tribina?

POPULARNO NA SPORT KLUBU:

Srbija dobila jake rivale na putu ka Svetskom prvenstvu 2027!

Ti-Džej Šorts odabrao opciju koju je malo ko očekivao

Rodić i Kostadin Terzić u građevinskom biznisu

Oštro po Stankoviću: „Ako ne poštuješ pravila – pakuj kofere“

„Ne slažem se da će posledice biti tako teške. Ima i druga strana. Najtalentovaniji odlaze na NBA draft, ne pre kalendarske godine u kojoj pune 19, odnosno ne preko 22. Oni koji nisu na tom nivou, jedino mogu da igraju u Megi i OKK Beogradu, koji su jedino klupsko svetlo u ovdašnjem košarkaškom tunelu. Skoro niko ne proizvodi igrače. Najveći klubovi tek nemaju vremena da ih razvijaju, primarni su im rezultati, ovaj sport je postao veliki biznis. Kada „prerastu“ juniorske kategorije, ta deca nemaju gde da igraju, osim dva pomenuta kluba. Imamo li sistem razvoja igrača, ako ne prođu draft, a još nisu za velika evropska takmičenja. Pa, bojim se da nemamo,“ objašnjava Nenad Trajković u razgovoru za Sport klub.

OKK Beograd svetlo u tami

„Od klubova iz KLS, OKK Beograd daje priliku mlađim snagama. Da pomenem Ognjena Srzentića (2007, bek), pa Aleksandar Vojinović (2006, bek), Ognjen Nikolić (2006, krilni centar), uz već poznatog Asima Đulovića (2005, bek), koji je u februarskom prozoru, dobio šansu i u A reprezentaciji. Pomenuo sam Aleksu Ristića i Filipa Maleševića, a sa njima u Dinamiku i Ilija Petrović (2005, bek), nisu imali neku minutažu, drugo je Kostić. Taj klub je krenuo sa pričom o šansama mlađima, ali je vremenom to bledelo, bio je važniji rezultat. Ili primer Čačka 94, gde je samo jedan 19-godišnjak igrao po desetak minuta. Vojvodina je kudi kamo bila zainteresovanija za rezultate, bez prevelikog oslonca na mlađe. Osim Luke Savanovića (20 g, 29 min, bek) i Milana Pokrajca (21, 25, centar). Ostali su imali po jednog ili dvojicu 2005. ili 2006. godište sa tri, četiri minuta na parketu. U regionalnoj ligi, od naših klubova, ne računajući Megu, FMP je nekada bio poznat po programu za mlade. Kasnije je odustao, pa se vratio. Bolje je da dvojicu, trojicu klinaca razvijaju, nego da razmišljaju o plej ofu.“

Nekadašnji trener Partizana, Borca, Sloge, Igokee, asistent u Realu, moskovskom Dinamu, Lotomatici, Feniksu, skaut Klivlenda, uz rad sa mlađim jugoslovenskim selekcijama i univerzitetskim timom, da pomenemo samo ponešto iz bogate karijere, smatra da oni koji bi trebalo da jednog dana budu budućnost, nemaju uslov za napredak na ovom prostoru.

„Bilo bi logično da dobiju šansu u Košarkaškoj ligi Srbije, ali ni tamo se ne razvijaju. Osim u klubu iz Koraćeve avlije. Nešto je pokušavao i Dinamik, imaju Aleksu Ristića i Filipa Maleševića, obojica 2005, godište, ali ni oni bez zapaženijih rola u KLS. Odigrao je Andrej Kostić, kao pozajmljeni igrač Crvene zvezde, ali se na leto pakuje i ide u Kanzas, NCAA konkurenciju. Nema izbora. To mu je šansa, ali ne samo njemu, koji ide na košarkaški odličan univerzitet, da produži razvojni put, koji ne postoji u Srbiji, ali i da zaradi. U beogradskom Radničkom je Marko Tofoski, bek (2006) sa zapaženom ulogom i minutažom (prosek 20) u ligaškom nadmetanju. Ostali ništa. Znači, ko ne ode na NBA (ili kombajn) draft, praktično ih nema u KLS, ostaje ABA u dresu Mege. Pa, ne mogu svi talenti Srbije tamo da igraju.“

Ako za one od 18, 19 godina, ne govorimo o slučajevima Nikole Jokića ili Luke Dončića, slovenačkog reprezentativca, nema mesta pod ovdašnjim, ima pod američkim oblacima.

Evroliga može da pozavidi

Pojedini univerziteti imaju budžete od 20-ak miliona dolara, najbolje mogu da plate po tri, četiri miliona. Od 2022. kada je počela praksa plaćanja, sve je legalno preko takozvanih NIL ugovora (potpisivanje brenda, reklame na društvenim mrežama, učešće u video igrama sa ličnim imenom,,,). Koledži ne plaćaju direktno nego u formi donatorstva i sponzorstva, čdesto bivših studenata. Ugovori se potpisuju na godinu, dve, pa se koledži menjaju kao klubovi. Pored Kostića, čija je najava odlaska digla prašinu, Aleksa Dimitrijević, centar Partizana, koji je prošle sezone kao 18-godišnjak debitovao za seniore protiv Mege u KLS, karijeru nastavlja takodje u NCAA, u solidnom Krejtonu.

„U NCAA mogu da se razvijaju, igraju jake utakmice, imaju duele sa snažnim, kvalitetnim rivalima, ali i da zarade. To su sume kojima ne možemo da pariramo, ali ni mnogi kontinentalni klubovi. Kod nas se pominje brojka od milion za jednog našeg trenutno aktuelnog mladog košarkaša, ali to je dva, dva i po miliona dolara, naravno bruto iznos. Ne zaboravite, da deo dobija klub, agent, pa ispisnica, da ne zalazim dalje u takve detalje. Ako igraju na dobrom univerzitetu, imaće adekvatan broj utakmica, razvijaće se, možemo da imamo korist, biće jednog dana spremni za nacionalnu selekciju.“

Sagovornik Sport kluba stalno podvlači da odliv igrača mora da se kompletno sagleda, ne samo posledice, već i uzroci.

Generalka za NBA draft

U Čikagu je počeo kombajn draft, koji je neka vrsta generalne probe za mnogo čuveniji NBA draft.

„Okupili su 75 najtalentovanijih 2005. i 2006. godište iz celog sveta. Iz Srbije su pozvali samo „malog“ Bogoljuba Markovića iz Mege. Objavljeno je da ne ide, mada nije u nedelju uveče igrao u Podgorici. Ali, nešto drugo bih spomenuo. Tamo su po jedan iz Grčke, Hrvatske, Španije, Kine, Izraela, trojica iz Francuske, kvartet iz Australije…Testiraće im fizičke i košarkaške predispozicije pred generalnim menadžerima NBA klubova.“

„Sve znamo, ali sedimo skrštenih ruku i kukamo zbog neizvesne budućnosti. Zašto se ne promeni sistem u KLS? Zašto imamo starosni limit (samo četvorica iznad 26 godina) u Drugoj ligi, a ne i u onoj rang više, recimo. Nešto bi moglo da se uradi, ali ne. Večiti jure rezultate u Evroligi, ali broj pobeda je najvažniji i u KLS zbog potencijalnog plasmana u ABA1 ili ABA 2. Za klince, nema razvoja, nema para, ali ima koledža.“

A za kraj, istinom u lice, koliko god zvučalo pesimistički…

„Kod nas svi ganjaju rezultate, svaki meč je pitanje života i smrti. Ako delom shvatam za Evroligu, ne razumem za niže rangove takmičenja, od lidera do najnižih pozicija, sve se na to svodi. A oni na pragu karijera, nema tu za njih prostora, prava na grešku, barem pet, šest minuta na terenu… I ko i kako u takvoj situaciji da pravi igrače. A kada odu, gde će sad… Stariji se sećaju onog Partizana, Divac od 18, Paspalj, Đorđević samo koju godinu više, nikad više… Ne samo u mom bivšem klubu, ni na drugim mestima. Rezultati, biznis, milion utakmica…“ nema dilemu Trajković.

Bonus video