Superliga Srbije
Bundesliga
Premier League
Champions League
Europa League
Conference League
Euroleague
ABA liga
Srbija KLS
NBA
Eurocup
Eurobasket 2025
US Open
Australian Open
Roland Garros
Wimbledon
ATP
Masters 1000
Formula 1
MotoGP
WRC
Skoro da nema segmenta trenerskog posla koji nije prošao, ali smo ga najlakše pamtili kao asistenta Svetislava Pešića, prvo klupskog, pa sa najboljim košarkašima Srbije. Ali, Oliver Kostić (52) je na vreme prerastao mesto večitog pomoćnika, ne zbog težine senke bilo kog šefa „parade“, već kvalitetne ambicije, koja je odvela do trenera godine u Nemačkoj i Litvaniji, a od prošlog poznog leta i do nacionalnog tima Kuvajta.
Nije ni prvi, ni poslednji sa ovdašnjih prostora, koji ulaže misionarski trud da se ovaj sport dublje „primi“ u pustinjski pesak. I to u sredini, koja (ne) podseća na arapski komšiluk, a time ni na neke ustaljene predstave o možebiti internacionalnom sastavu, broju radnih dana u sali, prirodnom talentu…
Povezane vesti
„Košarka dugo egzistira u Kuvajtu, ali ne i ozbiljna tradicija. Tu sam da pomognem da poboljšaju organizaciju, stručni rad sa mlađim kategorijama, koje su spona sa seniorima, napravim adekvatan projekat na duže staze, sistem, prosto da se načini iskorak. Jedan od prvih je učešće na šampionatu Azije 2027. A sve to sa domaćim igračima u nacionalnoj selekciji iako se pojavila potreba da u perspektivi, u ekipi bude jedan naturalizovani igrač, petica, što do sada nije bila praksa,“ objašnjava Kostić u razgovoru za Sport klub.
Da li je vaš trenutni angažman neka vrsta Sizifovog posla u poređenju sa evropskim adresama, ali i raznim pričama o generalno sportskim navikama u sadašnjoj sredini?
„Ne, nikako. Imao sam kontakata sa ljudima koji su ovde ili u susedstvu radili, čuo ovakve i onakve priče, ali… Naravno da je kultura, koja vuče mnogo toga, drugačija, ali se neke stvari i kod njih menjaju kao i kod nas u Srbiji. Uspostavio sam međusobni odnos poverenja, relaciju sa igračima, koji su na moje zahteve odreagovali na pravi način. Radna kultura postoji, ali se i ja prilagođavam, da bi svoj program i filozofiju izveo do kraja. Reakcija druge strane je odlična, kao i visoka radna etika, to su prvi utisci.“
U Srbiji bez šanse
Ništa od trenerske šanse u Srbiji?
„Pravu priliku sam dobio u inostranstvu, Nemačka, tako sam počeo, pa sam menjao klubove i zemlje. Samo dve godine sam bio pomoćnik u Zvezdi (Pešić, Petrović, Trifunović), ima puno razloga zašto je to tako. Zašto se nije drugačije desilo, ali bi mnogo proširili temu. Ja bih najviše voleo da radim u Srbiji, a mislim da tako razmišljaju i ostale moje kolege koji su daleko od domovine. Preživljavamo sve ono što se dešava pod našim obručima. Većina nas ne živi samo od košarke, već i živi za ovaj sport. Biće Pešićevih istomišljenika odnosno pobornika, puno puta je govorio o problemima. U Srbiji ima prostora, ali da se popravi organizacija i poboljšaju uslovi za rad.“
Poziv iz Kuvajta Kostiću je stigao pred kraj Olimpijskih igara, dok je još pravio analize za Karijevu družinu.
„Napravili su kontakt sa mnom, insistirajući da dođem čim završim sa Srbijom. Imali su plan da vodim reprezentaciju već na Zalivskim igrama, gde učestvuju Katar, Bahrein, Saudijska Arabija, Emirati… To im je bilo mnogo važno, a takmičenje doživljavaju krajnje emotivno u neverovatnoj atmosferi. Sad to rade u fudbalu. Imao sam minimalno vremena da se spremimo, ali smo prošli solidno osvojivši treće mesto, što je Kuvajtu najbolji rezultat u poslednjih pet godina. Tako smo krenuli.“
Osim seniora, sagovornik neće prepustiti „plimi i oseci“ ni preostale reprezentativne kategorije.
„Moj prioritet su seniori, ali sam tražio i deo odgovornosti za juniorski program. Ta uzrasna kategorija se direktno naslanja na najstarije i, posebno je osetljiva svuda, pa ni Kuvajt nije izuzetak. Odnosno, da oni najbolji stignu do prvog tima. Spremiću i za njih program, a biće i promena, jer je mesto juniorskog trenera trenutno upražnjeno. Neophodni su pravi ljudi.“
U karijeri dugoj skoro četvrt veka, Kuvajt je, ipak, nešto novo, bez obzira na saradnju sa Pešićem (Lotomatika Roma, Dinamo Moskva, Crvena zvezda), Petrovićem (Zvezda, Žalgiris), Radonjićem (Bajern), ili samostalne angažmane (Spartak, Juventus).
„Drugačije je sa nacionalnom selekcijom. Mnogo mi znači ono što sam „pokupio“ radeći sa Srbijom, od EŠ 2022, preko SP do OI. Ne računajući rad u stručnom štabu Bugarske, tokom kvalifikacija za EP 2011. Ovde je bilo naših ljudi, mojih kolega, pa je nekada Zoran Krečković vodio, takođe, reprezentaciju, Ivan Jeremić, klub Kazmu, uz Kaciu i Kuvajt, neprikosnoveni trio, pa Dragan Vaščanin, a trenutno su dvojica zaduženi za mlađe kategorije u najpoznatijim klubovima. Nekada su bili i stručnjaci iz regiona kao Jordan Davitkov (Makedonija), Igor Jovović (Crna Gora), Edi Dželalija (Hrvatska)…“
Da li posao u Kuvajtu znači i definitivan rastanak sa „orlovima“?
„Posle OI, pre nego što je selektor Pešić produžio saradnju, mi, pomoćnici smo pronašli nove ili produžili stare poslove. Marko Marinović je otišao u Australiju (Adelejd), Ognjen Stojaković (Denver), Nenad Jakovljević (Virtus), moja malenkost na Srednji istok… Naše profesionalne obaveze nam nisu dozvolile da se uključimo u rad oko novembarskog kvalifikacionog prozora. I u budućnosti sve zavisi od naših klupsko – reprezentativnih poslova. U kontaktu smo, videćemo, ako se stvore uslovi, bićemo na raspolaganju. Kari donosi konačnu odluku oko štaba za Evrobasket. Lično, fizički nisam bio uz ekipu u novembru, ali jesam svim srcem. A šta može biti na leto, hajde prvo da odradimo bazične radne zadatke, pa ćemo videti da li je ostvarljivo da opet budem(o) uz momke. Za sve ove godine, postali smo porodica u malom.“
Mali povratak u bližu prošlost, kada je Kostić proglašen za trenera sezone u litvanskoj ligi, sve sa klupe Juventusa (nezaboravnog imena, prim. aut), četvrtoplasiranog u ligaškom selu sezone 2023/24.
„To je klub iz Utene, malog mesta, ogromne košarkaške tradicije, na jugoistoku zemlje. Iako nije poznat na našim prostorima, za 17 neprekidnih prvoligaških godina, Juventus je dao nekoliko reprezentativaca i trenera. Bio je redovni učesnik FIBA takmičenja i konstantno u vodećem kvartetu. Kako da vam ne prija kada vas izaberu tamošnji novinari, iako nismo bili šampioni. Mislim da sam prvi strani trener kome su ukazali takvo poverenje. Prepoznali su rad, program, nije u pitanju samo lična nagrada, to nije moguće u timskom sportu.“
Povratak u Litvaniju, posle Žalgirisa, bio je pun pogodak?
Službenik, pa selektor
„Moj ugovor je vezan sa Ministarstvo sporta, ne košarkašku federaciju Kuvajta. Tako da sam prvo njihov službenik, a onda selektor, da se malo našalim. Postoji ideja da saradnja bude dugoročna, ali, da idemo korak po korak. Kao i ugovor od godine do godine, za početak iz administrativnih razloga.“
„Ja sam jedini stranac koji je u najčuvenijem litvanskom klubu radio toliko (tri godine) u kontinuitetu. Kao asistent, ali pravio i vodio Žalgiris 2, usko sarađivao sa prvim timom u najosteljivijem periodu, kada bi najperspektivniji trebalo da se pridruže prvoj ekipi. Satisfakcija, divne uspomene, ali i respekt koji su mi ukazali kada sam se vratio na tamošnje tržište. U Litavniji je košarka poput religije. Srbiju, zbog igrača i trenera, doživljavaju kao prirodnog konkurenta, pošto nas smatraju košarkaškom zemljom.“
Oliver je profesionalno ozbiljniju karijeru, započeo početkom veka u Nemačkoj (Miteldojčer, Braunšvajg), a zaokružio je u Minhenu, sa prvim i drugim timom, asistirajući i samostalno, ali i radeći sa klincima.
„Samo sam bio delić izgradnje modernog Bajerna, koji je za tri sezone postao veoma stabilan ligaš i evroligaš. Radio sam sa drugim timom po svom programu, ali i sa mlađim kategorijama. Proglašen sam trenerom godine na klupi juniora Bajerna, ovo ne govorim zbog lične promocije, nego velikog zadovoljstva. Trudio sam se da budem vojnik tog kluba bez obzira na okolnosti. I kada sam bio Radonjiću pomoćnik, ali i 2020. kada su sa njim završili saradnju, a mene postavili za prvog trenera u osvit epidemije korone.“
On ne govori „piroćanski“ kao „tata Kari“, iako je rođeni Piroćanac. Nešto bolje stoji sa litvanskim, ali tek da pokaže poštovanje prema zemlji gde ga rangiraju kao „svog“. Uostalom, košarkaški jezik otvara vrata svih veličina. Inšalah (Inshallah) ili vam „Ako Bog da“ i u Kuvajtu.
Bonus video
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare