Nije princ Hari, ali jeste legenda Partizana i fenomen srpske, ali i košarke na teritoriji bivše Jugoslavije. Dovoljno da životna priča Dragana Todorića, simboličnog naziva „Crno na belo“, koju su literarno - novinarski spakovali Đorđe Matić i Milun Nešović, bude magnet, ne samo za navijače, već za sve one koji bi da otkriju tajnu uspeha i opstanka od pola veka u crno - belom, pa još kao deo rekordnih 49 trofeja...

Povezane vesti

Ponovo aktuelizovana priča o velikom NBA pojačanju Partizana

Euroleague

16. okt 2023 20

Euroleague

16. okt 2023 20

Obradović: I protiv Barse na nivou poslednjih mečeva (VIDEO)

Euroleague

16. okt 2023

Euroleague

16. okt 2023

Po jedan za svaku godinu, što igračku, što funkcionersku, od plejmejkerskih dana, kada je kao maturant kraljevačke gimnazije stigao u Humsku, gde nema šta nije bio kada je patike obesio o klin. Možda nije toliko teško biti poput čigre na parketu, cepati mrežice i osvajati zlata na reprezentativnim kontinentalnim prvenstvima mlađih kategorija, što je bila najbolja preporuka za dolazak u Beograd. Ali „plivati“ u najtrofejnijem klubu, sa one druge strane, dok defiluju različiti sastavi uprava, stručnih štabova, e, pa za to je već neophodno majstorstvo van terena. Ako igračka karijera popularnog Toše stane u kliše rasnog organizatora igre, ono posle ide od sektora marketinga (na početku), preko trenerskog asistenta, (generalnog) sekretara, sportskog direktora do savetnika sadašnjeg predsednika Ostoje Mijailovića.

„Ne sećam se kada sam imao ovoliku tremu, ma skoro da sam se uplašio kada sam video ko je sve došao na promociju ove moje biografije. Iz sličnog razloga, ne bih mogao da izdvojim neki period mog delovanja u Partizanu. To je toliko veliki klub, sa toliko slavnih imena, da bih mogao da „ispričam“ još nekoliko knjiga o svim tim godinama, decenijama,“ izjavio je Todorić za Sport Klub.

Nedaleko od dunavske obale, u paliluskom delu Beograda, na promociji „Crnog na belo“, mogle su se videti različite crno-bele generacije, od saigrača popularnog Toše do onih mnogo mlađih, koji su stasavali pod njegovom dirigentskom palicom.

„Lepo je u životu kada se naprave ovakve stvari, kada saberete sećanja, mada to nije jednostavno. Uspomene, lepe i one manje lepe, trebalo bi izdržati, svariti…Imam običaj da kažem, to i to je bilo pre nekoliko godina, pa onda dodam – ma, pre sto godina. Toša i ja smo zajedno krenuli u košarkaški svet, kada smo imali 14, 15… Naravno da smo se upoznali na košarkaškom terenu, tako je krenulo druženje, prijateljstvo, cimerstvo, kumstvo…Kroz kadetsku i juniorsku selekciju Jugoslavije, pa u Partizanu. Kada sve saberem, pa i period kada smo zajedno stanovali, po dolasku iz Kraljeva odnosno Čačka, u jednom delu života, više smo zajedno provodili vremena nego sa suprugama,“ prisetio se Dragan Kićanović.

Najbolji srpski košarkaš svih vremena, koji je davno zacementirao ime među svetski besmrtnima pod obručima, otkrio je tajnu:

„Pročitao sam „Crno na belo“ nekoliko puta, sve mi je od ranije poznato, ali biće zanimljivo štivo nekoj mlađoj publici. Uostalom, knjiga trajno ostaje. Da se setimo lepih vremena, trofeja, slavlja, ali i kada nije bilo baš tako.“

Danilović i Tošino „glasno razmišljanje“

„Toša je imao običaj da „glasno razmišlja“, uvek večiti optimista. Primetim da bi hteo nešto da mi kaže, proturi, pa mu kažem:“Hajde, već jednom reci“. A on bi samo:“Ma ne, samo glasno razmišljam“. I tako stalno, dok sam bio predsednik kluba. Od njega i Kiće sam mnogo toga naučio, to je nemerljivo blago,“ istakao je Predrag Danilović, predsednik KSS.

Među onima koji su se osvrnuli na knjiški materijal, bio je i Žarko Zečević, siva klupska eminencija.

„Ja sam jedan od „krivaca“ što je Toša došao u Partizan iz kraljevačke Sloge. Ranko Žeravica je poslao Milorada Đurića i mene da vidimo tog malog kada smo gostovali u gradu na Ibru. Uđemo u jedno dvorište, neki dečko širi veš, a mi ga pitamo ko je Toša. On kaže: ‘Pa, ja sam’. Pomislim, šta će ovaj kod nas. Ali, kada nam je ubacio 35 poena, a ni lasom nismo mogli da ga uhvatimo na terenu, promenio sam mišljenje,“ otkrio je nekadašnji košarkaš crno-belih, generalni sekretar Sportskog društva i FK Partizana.

Uz opsaku da knjiga odlično prikazuje jednu izuzetnu karijeru, ali koja je mogla da se zamalo desi i kod večitog rivala…

„Toša je bio navijač Crvene zvezde kao klinac, a sa njima je čak nešto „dogovarao“, mada je bio „viđen“ u Partizanu. Zato se nedelju dana „krio“ kod mene kada je stigao u glavni grad. Moj otac je 70-ih prošlog veka bio ministar unutrašnjih poslova Srbije, pa nije dolazilo u obzir da nekom padne na pamet da mu pretresa kuću i nađe Tošu,“ pola u šali, pola u zbilji je ispričao Zečević.

Ali, kada krenu priče o kojima se davno šuškalo po košarkaškim kulorima, kraja nema…

„Naši prijatelji iz Podgorice mogu da potvrde, imali su kvalitetniji tim Budućnosti, ali nisu mogli da izađu na kraj sa Partizanom. Tako je Vesko Barović umeo da kaže: ‘Dok je tamo Beli mag Toša, teško da možemo da ih dobijemo.’ Ali, Todorić je bio talentovan i za marketing, redovno je dobijao bonuse, dok sam vodio agenciju pri JSD Partizan. Umeo je sa sponzorima, bio strpljiv, pa udari cenu da glava zaboli. Ja nisam lak po tom pitanju, ali od njega je glava bolela,“ završio je Zečević šetnju kroz crno-belu prošlost, uz dodatak da je knjiga toliko bogata kao da je glavni lik svakodnevno vodio dnevnik za bezmalo sedam decenija životnog veka.

Nema ljutiš ni prema Zvezdi

„Pratio sam ove mladiće, poput Kiće i Toše, ne igrački, već novinarski. Kao izdavač, imam bogato iskustvo sa sportskim sadržajima. A KK Partizan je poput Reala ili Barselone, to nije samo klub, više od toga. Mesto odanih, posvećenih, čitava familija velikog prijateljstva. Toša je ispričao svoju priču na topao, intiman način, bez intriga, optužnica, incidenata, ljutnje…Poslednjeg nema ni prema večitom rivalu, Crvenoj zvezdi. A bilo je svega, u toj njegovoj karijeri, ali se kod Toše to ne vidi, oseća. Kao da nije igrao košarku, kao da 20 godina nije bio direktor Partizana. Knjiga je lepa, dostojanstvena, lako se čita i, ne zaboravlja, „naglasio je Manojlo Manjo Vukotić, direktor „Vukotić medie“ i nekadašnji dugogodišnji glavni i odgovorni urednik i direktor Kompanije „Novosti“.

Na predstavljanju knjige su se, pored ostalih, mogli videti Željko Obradović, Zoran Stevanović, Dušan Kecman, Dejan Tomašević, Mile Ilić, Goran Ristanović, Saša Pavlović, Jovan Marić, Vuk Rajković, Nena Ivković, mnogobrojni prijatelji, kao i najuži deo porodice, supruga Vesna i ćerka Tijana.

Dobro pamti sve, od prvog dana u crno – belom, slavlja i tuge, Dragan Todorić.