U senci nedavnog krunisanja Reja Alena u prvog trojkaša u istoriji NBA lige, ali i činjenice da vicešampion iz 2010. godine ima najboljeg asistenta lige Radžona Ronda, usput i četvoricu, sa trenerom, petoricu predstavnika na ovonedeljnom Ol-staru, koji se, gle koincidencije, igra u “domu” arhi rivala – Lejkersa, rešismo da se malo pozabavimo istorijom ove franšize. U narednih nekoliko redova potrudićemo se da vam predstavimo sedam najboljih bekova koji su igrali pod svodovima “Gardena”.

Naše sećanje, istina, obuhvata samo četvrt veka, a prvi snimci, srećom, gledani su u Sloveniji, dok je ova bila sastavni deo SFRJ, ali na italijanskoj televiziji Kopar Kapodistrija, koja se videla u Trbovlju, sa legendarnim komentarima još uvek aktivnog Dena Pitersona (trenira AJ). Nisam znao ni reč italijanskog, ali se sećam da su malo-malo davali prenos ili snimak Bostonovih utakmica. Opet, nisam njihov fan, a to mi možda (ne)daje pravo da pravim ovakvu tabelu. Ipak, uz pomoć internet, statistike, ali i prstenova u Seltiksima, franšizi koja je oduvek imala sjajne bekove, i danas ima igrače koji mogu da uđu na ovu listu.

Dobro, znam da će biti raznih komentara, ali… Pa zar oni i nisu najzanimljiviji deo priče?

7. Redži Luis

statistika: 17,6 poena (20,8 u dve poslednje sezone), 4,3 skoka, 3,7 asistencija i 1,5 ukradenih lopti.
priznanja: 1 x Ol-star (1992.)

Redži je jedna od najtužnijih i najnesrećnijih priča Seltiksa. Jedan je od dvojice igrača čiji je dres, tačnije broj, povučen iz upotrebe, a da pri tome nije osvojio prsten.

Luis je prerano napustio naš svet, posle srčanog udara doživljenog na treningu iako se znalo da je i ranije “pokazivao” znake koji su se povezivali sa srčanim smetnjama. Njegova smrt je odmah “povezana” sa “hypertrophic cardiomyiopathy” – strukturnim srčanim defektom, koji se obično “predstavlja” kao glavni uzrok smrti mladih sportista.

Iako se nije mnogo zadržao u NBA bio je nada Seltiksa u eri posle Lerija Birda, potencijalni naslednik “33”. To je tada bilo veoma teško, jer su Bostonovi navijači ljubomorno “čuvali” sećanja na generaciju Bird, Di Džeja, “double 0”, Kevina Mekhejla… Međutim, Redži je znao “igru”.

Sa 196cm visine i građom za krilnog igrača Luis je imao brzinu i pregled potreban svakom beku. Godine 1992. je u plej-ofu imao prosek od 28 poena i zamenio je Birda! Bio je kapiten! Tek je počinjao NBA uspon…

E, sada, pitanje je koliko bi postigao? Malo nam je pokazao, a i to je dovoljno za ovu listu.

6. Rej Alen

statistika: 20,4 poena, 4,3 skoka, 3,6 asistencija, 1,2 ukradene, 89,3 % bacanja
priznanja: Šampion 2008, 10 x Ol-star, Olimpijsko zlato (Sidnej 2000.)

Sa 35 godina Alen je u formi kao i većina igrača koji se sada “skidaju” u NBA. Njegova radna etika je nešto što bi trebalo uzimati kao primer i za sada ni malo ne pokazuje da je vreme da “odstupi”. Rej sada igra jednu od najboljih sezona. Na sredini lige Alen knjiži najbolje procente – 50,2 za dva i 45,6 za tri. Bez obzira na krunu najboljeg trojkaša lige Alen, prema pokazanom, može lagano da igra još dve-tri sezone. Ukoliko i tada statistika bude slična, nekadašnji “svetac” Sijetla, bi mogao da potvrdi epitet jednog od najboljih šutera u istoriji NBA. Ako za nekoliko godina ponovo budemo pravili sličnu listi Alen bi mogao samo da napreduje!

5. Radžon Rondo

statistika: 10,7 poena, 7,4 asistencija, 4,4 skoka, 1,9 ukredenih lopti
priznanja: Šampion 2008, 2 x Ol-star, član najboljeg defanzivnog tima 2009.

Dobro, njegovo stavljanje na ovu poziciju, pa čak ispred Alena, je diskutabilno, ali Rondo je bek čije vreme u “Gardenu” tek dolazi.

U tek petoj NBA sezoni Rondovo ime ima mesta u elitnoj grupi najboljih plejmejkera lige. Sa 12,9 asistencija po meču ubedljivo je najbolji dodavač. Usput, ima već i nekoliko tripl-dablova! Visok 182cm i pored dosta kritika Rondo nastavlja da beleži sjajnu statistiku. Uostalom, zar o njemu nismo već nekoliko puta pisali? Ne zato što ga volimo ili… već zato što je izrastao u igrača o kojem se može potrošiti koje slovo više.

Istina, teškom mukom je “zaradio” respekt saigrača, a to među “lavovima” nešto mora da znači. Košarkaško pilence u poređenju sa Alenom, Garnetom, Pirsom, sada i Šekom ima “petlju”, ali i personaliti koji mu pomaže da mu se “progleda kroz prste” kada “upropasti” akciju. Jednostavno, Rondo je u Bostonu postao sila koja Seltikse gura napred!

Ukoliko nastavi u ovakvom stilu i ako ga neka povreda ne onemogući da napreduje, bez diskusije, Rondo će uvek biti na spisku najboljih bekova Seltiksa. Usput, za napredak mu je potreban i tim, pa se nadamo da će ga čelnici Bostona “okružiti” dobrim igračima, jer era Alena, Pirsa, Garneta i ostalih veterana prolazi. Da, Rondo, poradi malo na šutu – nije ti zabranjeno da daš koš!

4. K. C. Džouns

statistika: 7,4 poena, 4,3 asistencije, 3,5 skokova
priznanja: 8 x šampion (1959-67)

Džouns je, kako kažu, jedan od mnogo igrača čije je znanje umanjila statistika! Ono što “administracija” ne pokazuje je činjenica da je K.C. bio čarobnjak u odbrani.

Doveden kao “bek-ap” za neverovatnog Boba Kuzija, ikonu Seltiksa, Džouns je morao mnogo više da radi. Pravu sliku o ovom igraču dobili smo kada je Kuzi otišao u penziju. Svih devet NBA sezona proveo je u Masačusetsu, u ekipi Seltiksa i legitimni je deo najboljeg dela istorije tima. Usput, samo saigrači Bil Rasel i Sem Džouns imaju više šampionskih titula od njega!

Jeste se tada košarka igrala dijametralno suprotno od današnje, ali… I tada je trebalo postići i odbraniti koš. Nije na odmet i spomenuti da je posle igračke karijere K.C. počeo trenersku, pa je i kao “kouč” ‘84. i ‘86. sa Seltiksima uzeo još dva prstena.

3. Denis Džonson

statistika: 15,6 poena, 5,5 asistencija, 4,3 skoka, 1,5 ukradenih
priznanja: 3 x šampion, 5 x Ol-star, MVP NBA finala

Gledao sam ga… I slažem se sa konstatacijom da je jedan od najpotcenjenijih igrača u istoriji NBA!

“Di Džej” nikada nije bio “prirodno” talentovan”, ali je radom i zalaganjem prokrčio sebi put do NBA veličina. Bio je strašan defanzivac, čovek za “prljave” poslove, a imao je i privilegiju da igra sa legendama Seltiksa, kao što su Bird, Periš i Mekhejl. Njegov “mentor” bio je Red Ojerbah, a rad sa njim Denisa je od “flastera” napravio autoritativnim plejmejkerom. Njegova odbrana odvela ga je šest puta u najbolji defanzivni tim lige, a američki analitičari tvrde da je DJ učestvovao u jednoj od najboljih akcija, kada je 1987. u finalu Istoka (Boston-Detroit) Bird ukrao loptu Ajzeji Tomasu… Pravi fan Seltiks ne sme da ne zna kako se ona završila. Neću vam reći. Potražite je na youtube!

Medžik je čak izjavio da je DJ najbolji odbrambeni igrač protiv kojeg je igrao, dok ga je Leri Bird imenovao za najboljeg saigrača kojeg je ikada imao.

Denis je iznenada preminuo u 52 godini i tada nije bio član “Kuće slavnih”. Bil Volton, njegov saigrač, je prokomentarisao:

– Činjenica da Denisa nema u Springfildu je sramota za košarku i ja sam postiđen!

Denis Džonson posthumno je, tek pre manje od 365 dana, postao stanovnik “kuće slavnih”.

2. Nejt Arčibald i Džo Džo Vajt

Arčibald (statistika): 19 poena, 7,5 asistencija, 2,4 skoka, 1,2 ukradene
Arčibald (priznanja): Šampion 1981, 6 x Ol-star

Vajt (statistika): 17,2 poena, 4,9 asistencija, 4 skoka
Vajt (priznanja): 2 x šampion, 9 x Ol-star, MVP NBA finala 1976.

U eri “ogromnih”igrača Arčibald je “vratio” ulogu niskih. Igrajući za Kanzas Siti Rojalse (sada Sakramento) postao je jedni košarkaš koji je sezonu završio kao najbolji strelac i asistent (1972. godine)!

Međutim, u Seltikse je stigao u očajnoj formi, ali se “oporavio” postavši lider tima koji je od 1978 – 1982. predvodio do najboljeg NBA rekorda. Nejt je jedinu titulu osvojio 1981. kada mu je sekundarni zadatak bio da mladog Birda uvede u igru. Tada Nejt nije morao da pogađa kao u Sinsinatiju ili Kanzasu, jer su u Bostonu tada igrali Leri, Kauvens i Sedrik Maksvel, ali je zato morao da bude organizator. I, bio je dobar!

Što se Džo-Džo Vajta tiče najlakše je reči – otišao je Bil Rasel, stigao je Džo-Džo!

U jednom od brojnih perioda kada je Boston “obnavljao” ekipu, Vajt je pored rukija Kauvensa, ali i veterana Džona Havličeka, postao “general na parketu” koji je vodio tim do dva šampionska prstena. Činjenica da je odigrao pet sezona bez propuštene utakmice, kada se igralo u plitkim patikama je važna spomena. Vajt je, kažu, bio pouzdan šuter i odličan u odbrani. Što je najvažnije, bio je lider. Vajt je u petoj utakmici finala 1976. protiv Sansa, u meču sa tri produžetka, proglašenom kao jedna od najznačajnijih NBA utakmica, postigao 33 poena od kojih jedan za pobedu. Dan kasnije Boston je upisao 13 zvezdicu u 20 godina!

1. Bob Kuzi

statistika: 18,4 poena, 7,5 asistencija, 5,2 skokova
priznanja: 6 x šampion, 13 x Ol-star, 10 x član prve petorke lige

Kuzi… bez diskusije, “Hudini iz Hardvuda”, “Gospodin košarka” i naravno “The-Cooz”! Bio je srce i kičma tima koji su činili Rasel, Tomi Heinšon, K. C. Džouns, Bil Šerman i Steč Senders. Uneo je u košarku toliko živosti, ali i “vatre” koja do tada nije bila viđena.

Po njegovom povlačanje Volter Braun, tadašnji vlasnik Seltiksa je izjavio “da Boston nikada ne bi bio ovde gde je da nije bilo Kuzija”. Saigrači su pričali da nisu imali potrebu da se okreću jer su znali da će ih Kuz pronaći. Bilo je potrebno samo da obezbede poziciju za šut.

Kuzi je bio “prototip” plejmejkera. On je, priča se, i u punom sprintu mogao da pronađe saigrača na otvorenom šutu. Dodavanja “bez gledanja” i iza leđa nisu bila česta, ali su za Boba bila svakodnevnica. Znao je da “razvije” utakmicu, a u “Gardenu” se emotivniji oproštaj od poslednje utakmice Kuzija nije video. Događaj poznat kao “Bostonova žurka suza” obeležio je 20-minutni aplauz iako je “po protokolu” trebalo da traje sedam! Čak je i predsednik Džon Kenedi zahvalio Kuziju na doprinosu košarci. U tom finalu protiv Lejkersa (1963.) Boston je Kuzija ispratio sa prstenom, a po mnogim je i dan-danas među pet najboljih plejeva u istoriji košarke.

Author: Sportal