Džon
Havliček, legandarni Hondo, bukvalno je uveo u košarku pojam „šestog
čoveka“

Igrajući
za Boston Seltikse, on je dokazao da nije važno biti na parketu kada meč
počinje, već kada se završava.

On
je 15 sezona jurcao po terenima širom Amerike po 35 minuta dnevno i činilo se
da mu nikada nije dosta. Nije bio brz, niko ga nikada nije video da je zakucao,
ali ako ste pitali najbolje NBA košarkaše koji nisu nastupali za Seltikse u
60-im i 70-im godinama protiv koga najmanje vole da igraju, odgovor bi sigurno
bio jednoglasan: Džon Havliček.

Hondo
je rođen osmog aprila 1940. u gradiću Martins Feri u Ohaju. Nikada se nije
isticao dobrim ocenama, ali se zato isticao u košarci, američkom fudbalu i
bejzbolu. Tako je dobio stipendiju Ohajo Stejt univerziteta u Kolumubsu, sa
kojim je u drugoj godini studija osvojio NCAA trofej. Sa njim je u timu igrao i
Džeri Lukas, koji mu je i „nadenuo“ nadimak Hondo. Mirni Havliček
koledž karijeru 1962. završava sa prosekom od 14.6 koševa.

Red
Ojerbah nije umeo da pogreši, pa ga je draftovao u prvoj rundi. Ali, ne lezi
vraže, draftovali su ga i Klivlend Braunsi, pa se Hondo pojavljuje na trening
kampu tog fudbalskog tima u punoj ratnoj opremi. Na sreću, ili na nesreću, nije
zadovoljio, pa se uskoro vratio magičnoj igri pod obručima i postao legendarni
šesti čovek Reda Ojerbaha i Boston Seltiksa.

Već
u prvoj sezoni je stigao do titule. Kao rezervista, Havliček ima učinak od 14.3
ponena, što je bilo dovoljno za mesto četvrtog strelca ekipe. Slede godine
stalnog uspona, kada stiže čak i do proseka od 29 poena po meču. Tek 1966. je
prvi put izabran na Ol Star utakmicu, da bi sledećih 12 godina uzastopno bio
neizostavan deo ove manifestacije. Prstenje je, kako se to kaže „bilo kao
dobar dan“ u Bostonu, a jedan od najvećih krivaca za to bio je Hondo.

Najzvezdaniji
trenuci njegove karijere došli su 1974. kada je izabran za MVP igrača plej ofa.
Imao je 22.6 poena po meču, a Boston je osvojio titulu pobedom od 4-3 protiv
Milvokija, koji je tada imao Oskara Robertsona i Karima Abdula Džabara, koji je
tada igrao još pod pravim imenom Lu Elsindor. Uz Havličeka, za Boston su igrali
Dejv Kauens, Džo Džo Vajt, Pol Sajlas, Don Nelson, Pol Čejni, Pol Vestfol…

Havliček
je okončao karijeru 1978. tamo gde ju je i počeo sa osam titula, 26.395 poena i
8007 skokova na ukupno 1432 meča. Četiri puta je biran u A petorku NBA, sedam
puta u B petorku, pet puta je bio u najboljoj defanzivnoj petorci. Povodom
35-godišnjice NBA, izabran je u najbolji tim svih vremena. U Kuću slavnih
uvršten je 1983. godine, a njegova čuvena sedamnaestica ponosno visi na vrhu
nove hale, gde sada vladaju Garnet, Alen i Pirs.

Sigurno
ste negde i nekada videli i jedan od najpoznatijih momenata NBA, kada Hondo
krade lotpu, Boston Garden pada u delirijum, slavi se titula a komentaror viče
„Havlicek stole the ball, Havlicek stole the ball“ (Havliček je ukrao
loptu, Havliček je ukrao loptu!). Ipak, za kraj ćemo reč prepustiti njemu

„Moj
cilj je da pobedim košarkašku utakmicu. Nije važno da li ću je početi na klupi
niti da li ću biti prvi ili šesti u statistici. Ja sam zadovoljan samo ako su
Seltiksi pobedili na kraju dana. Nastojim da izmorim svog protivnika tempom,
jer znam da ja mogu da pretrčim uvek jednu milju više nego što može on. Ako to
uspem i obeshrabrim ga odbranom, onda mogu da računam na nekoliko jeftinih
poena u napadu, što bi moglo da donese prevagu u konačnom skoru“, pričao
je Hondo.

Author: Branislav Jocić