Superliga Srbije
Bundesliga
Premier League
Champions League
Europa League
Conference League
Euroleague
ABA liga
Srbija KLS
NBA
Eurocup
Eurobasket 2025
US Open
Australian Open
Roland Garros
Wimbledon
ATP
Masters 1000
Formula 1
MotoGP
WRC
Dešavalo se i ranije da se NBA „plemstvo“ udružuje u iste timove kako bi povećalo šanse za osvajanje šampionskog prstena, ali 2010. godine kao da je sve eksplodiralo.
Tada se odigrao famozni „The Decision“. U pitanju je „Odluka“ Lebrona Džejmsa da razjari svoje „zemljake“ iz Klivlenda i, kako je sâm formulisao, „odnese svoj talenat u Saut bič“.
Zašto prosto nije rekao da „ide u Majami Hit“, ostaje nepoznato do danas. Verovatno je u datom trenutku 25-godišnjem Džejmsu „odnošenje talenta“ zvučalo poetičnije.
Takvom bombastičnom objavom u prenosu uživo momak iz Ekrona okrenuo je protiv sebe navijače Kavalirsa, ali je istovremeno postao saigrač Dvejna Vejda i Krisa Boša. Rezultat? Postao je izložen svim opravdanim i neopravdanim kritikama svetske košarkaške javnosti. Međutim, za istoriju košarke mnogo bitnije, LBJ je pokrenuo novu eru u NBA istoriji.
Doba istorijski značajnih timova
Najviše se Lebron „Odlukom“ zamerio onima koji košarku prošlosti posmatraju kroz ružičaste naočare i dao im povod za dobru staru mentalnu vežbu – „pre je bilo bolje i poštenije, NBA zvezde su morale više da se pomuče da bi stigle do prstena itd.“
Ipak, nije bilo baš tako. Bil Rasel, prema mišljenju mnogih najveći pobednik u istoriji američkog timskog sporta, osvajao je titule zato što je bio sjajan košarkaš, ali boga mi, i zato što je imao najbolje saigrače. I najboljeg trenera. I daleko manje konkurencije. Ali, to je druga priča.
NBA priče:
Rasel je osvojio 11 titula, a praktično sve vreme svoje vladavine imao je pored sebe druge legendarne košarkaše – Boba Kuzija, Džona Havličeka, Sema Džonsa i brojne druge.
Nije tim iz Masačusetsa bio jedini koji je tako funkcionisao – Lejkersi su početkom sedamdesetih u jednom trenutku na platnom spisku imali trojicu igrača koji se lako mogu svrstati među 20 najboljih u istoriji NBA. Zlatno-ljubičasti dres su istovremeno nosili Džeri Vest, Eldžin Bejlor i Vilt Čembrlen. Milvoki Baksi su trejdom uparili Karima Abdul-Džabara i Oskara Robertsona, Siksersi su osamdesetih imali Mozesa Melouna i Džulijusa Irvinga.
U narednoj deceniji Hjuston je okupio tim predvođen Hakimom Olajdžuvonom, Čarlsom Barklijem i Skotijem Pipenom – doduše, sva trojica su prošla zenit svojih karijera. Na ovaj kalup napravljeno je i šampionsko izdanje Boston Seltiksa iz sezone 2007/2008. Imao je Dok Rivers na raspolaganju Pola Pirsa, Kevina Garneta i Reja Alena.
Po čemu se onda spomenuta Majamijeva „velika trojka“ razlikuje?
Prvi „supertim“
Kao i obično, kada govorimo o događajima koji su kreirali narednu deceniju, bila je to „savršena oluja“ – skup faktora koji su delimično doprineli promeni paradigme.
Pre svega, trojica asova koji su se okupili u Majamiju definitivno nisu bili ni na kakvom zalasku. Boš je pre „Odluke“ iza sebe imao najbolju sezonu karijere (24p, 10,8sk, 51,8% šut iz igre). Vejd nije bio baš na nivou iz suverene sezone 2008/2009, ali se ni o kakvom velikom padu nije moglo govoriti.
NBA priče:
A Lebron? Miropomazan kao Džordanov naslednik, Lebron je bio MVP sezone, dominantan, nezaustavljiv, neviđen, ali… Bio je neuspešan i relativno daleko od istinskog napada na šampionski prsten.
Daleko je ovo bilo od udruživanja Čarls-Hakim-Skoti. Majamijeva „Velika trojka“ bila je spremna da u prvoj sezoni uzme titulu, ali i u mnogim narednim.
Ljubitelji košarke su se sa pravom uplašili i pomislili da to prosto nije fer – ko bi mogao da se suprotstavi ovakvom timu?! Slična bojazan, takođe opravdana, javila se šest godina kasnije, kada je usled istorijskog rasta „seleri kepa“ Golden Stejt mogao da dovede jednog Kevina Durenta u ekipu koja je već bila najbolja u istoriji regularne sezone NBA (skor 73-9).
Ljudi su pošizeli! Zbog čega baš toliko?
Nije teško razumeti zašto su navijači Klivlenda bili ljuti – Lebron je naprasno napustio svoj matični klub ne obezbedivši mu ništa zauzvrat. Dva pika prve runde i jedna zamena pikova u „sajn-end-trejdu“ za Lebrona praktično i jesu ništa. Bilo je teško pomiriti se sa realnošću kao navijač Kavsa, ali budimo realni, fenomen paljenja dresova i snimanja tog nesrećnog čina kamerom i dalje može da se opiše samo kao „blamantan“.
A šta ćemo sa svim drugim neutralnim fanovima? Šta je izazvalo toliki bes kod njih? Nemoguće je da je u pitanju samo strah od nezanimljivog šampionata. Lebronov kredibilitet su javno u pitanje dovodili i Džordan i Medžik.
Veliku ulogu u postizanju ogromnog efekta odigrao je način na koji je sve obavljeno.
Lebron je osmog jula 2010. godine u HBO specijalu, uživo snimanom u Griniču u Konektikatu, posle 75 minuta TV programa, trijumfalno razglasio da napušta Klivlend. Danas bi se verovatno sve odigralo na nekom tvič strimu, ali 2010. godine je arhaični čin gledanja televizije uživo i dalje imao uticaj na mlade.
Treba naglasiti i da je iščekivanje „Odluke“ imalo i jedan pozitivan nusefekat – čitav prihod od emisije doniran je u dobrotvorne svrhe.
Ipak, negativni efekat je postignut, i to daleko veći nego što se Lebron nadao. Na njega su se prvenstveno obrušili ljubitelji „stare škole“ NBA, koji su prelazak u Majami i udruživanje sa Vejdom i Bošom percipirali kao „kukavički“, pa čak i „izdajnički“ potez.
Mnogi su govorili da titule koje bi osvojio sa Majamijem neće imati težinu onih koje NBA zvezda osvaja sa „svojim“ timom. Kritikovali su ga NBA analitičari, kojima je doduše to i posao, navijači, protivnici, bivši saigrači… Iz današnje perspektive deluje da je Lebron sve stoički podneo, ali pre više od decenije nije baš tako izgledalo.
Lebron Džejms je u 2022. godini medijski mogul, politički faktor, biznismen koji pametno ulaže – sveopšti uspešni influenser, zar ne? Kada je u kariranoj košulji sedeo naspram voditelja, nije imao istu „težinu“ kao danas – bio je neko ko napada istoriju, a ne neko ko ju je već pokorio.
Jako ga je nerviralo to što ga ljudi kritikuju i vide kao negativca. Mnoge NBA ličnosti govorile su da bi Lebronu najviše prijalo da prigrli imidž „zlikovca“, da „na glavu stavi crni šešir“, ali, kao što smo to kasnije videli i u slučaju Kevina Durenta, to je daleko lakše reći nego učiniti. Preko noći je prešao put od onoga za kojeg je većina navijala, do onoga kojeg podržava izrazita manjina.
Iz perspektive generala posle bitke najlakše bi bilo reći da je Džejms samo trebalo da sačeka da ogromni kvalitet tima u Majamiju donese neizbežan rezultat. Na kraju i najveći pljuvači pokleknu pred rezultatima i titulama.
Era „Velike trojke“ u Majamiju naposletku je bila uspeh, iako je posle prvog poraza u finalu od Dirkovih Mevsa bila na ogromnom testu. Četiri finala za četiri godine, dve titule, dve MVP nagrade za Lebrona – više nego zadovoljavajuće.
Za istoriju lige možda još i bitnije – ovaj Majami je postavio novi trend. Igrači su se osetili hrabrije da preko svojih agenata iskažu inicijativu po pitanju toga gde žele da igraju. Počelo je „doba igrača“, ili „doba supertimova“.
„Doba supertimova“ ili „Doba igrača?“
Mnoge NBA superzvezde osećale su se „osnaženo“. „Empowered“ je verovatno najznačajnija reč „politički korektnog“ engleskog jezika u SAD u 21. veku.
Lebron je utro put budućim velikim trejdovima u kojima će igrači bez griže savesti moći da „iznude“ odlazak iz kluba, kako bi otišli u bolju situaciju.
Prvi naredni „supertim“ napravili su Los Anđeles Lejkersi – a ko drugi? Nije najglamuroznija NBA franšiza propustila priliku da zajaše novi, krajnje medijski i finansijski profitabilan talas. Pred sezonu 2012-2013. zlatno-ljubičasti su u svom timu imali Kobija Brajanta, Paua Gasola, Dvajta Hauarda i Stiva Neša.
Ipak, povrede i odsustvo hemije pokazali su da supertim i ne mora da bude baš tako „super“ ako svi elementi ne kliknu kako bi trebalo. Veteranski Lejkersi nisu ostvarili nikakav rezultat i ispadanje u prvoj rundi plej-ofa ekspresno je okončalo ovaj projekat.
Danas je udruživanje nekolicine Ol-star igrača u jedan tim praktično postalo standard. Lebronova „Odluka“ jeste izazvala porast broja „supertimova“, ali je i generalno povećala broj transfera kada govorimo o elitnim igračima. Trenutno nije preterano šokantno da jedan od desetorice ili čak petorice najboljih u NBA napusti svoj tim. Pre petanestak godina definitivno nije bilo tako.
Prvi koji je „povukao obarač“ posle Lebronove „Odluke“ bio je njegov pobratim Karmelo Entoni. Sjajni strelac je u dugotrajnom procesu koji su mediji zvali „Melodramom“ na razne načine pokušavao da nagna Denver Nagetse da ga pošalju u Njujork Nikse. Na kraju je rukovodstvo tima iz Kolorada (na čelu sa veoma uspešnim Masaijem Uđirijem) to i učinilo, ali ishod nije bio onakav kakvom se Melo nadao.
Jednostavno, u trejdu za sebe ostao je bez kvalitetnih saigrača u trenutku kada je korčio u „Medison skver garden“. Došao je u Njujork, ali to nije bio onaj Njujork u koji je poželeo da ode, pa je Karmelova epizoda na Menhetnu, iako ne potpuni krah, ipak bila relativno neuspešna. Doduše, Niksi su u 21. veku toliko katastrofalni da se njihovi fanovi i perioda „relativnog neuspeha“ sećaju sa nostalgijom.
Tako je krenulo, a potom je postajalo sve učestalije – Klipersi sa Blejkom Grifinom i Krisom Polom, Lebronov drugi supertim u Klivlendu (Kevin Lav i Kajri Irving), Kris Pol i Džejms Harden u Hjustonu, pa Rasel Vestbruk i Džejms Harden u Hjustonu, Pol Džordž i Kavaj Lenard u Klipersima…
Vrhunac ere bio je spomenuti Durentov odlazak u Golden Stejt.
Stvari nikad nisu bile prostije u NBA. Svako dete je znalo – ako Voriorsi budu zdravi, osvojiće titulu. Ma koliko se možda igrači međusobno ne vole, ma koliko im je motivacija diskutabilna, petorka Kari–Tompson–Iguadala–Durent–Grin pobediće svakoga. Tako je i bilo, dok se nisu povredili.
Posle toga, era supertimova kao da je „splasnula“, a svoj ponor doživela je u sezoni 2021/2022. u kojoj su dva supetima doživela gigantske neuspehe. Bila su to, iako precizne metrike možda nema, dva ponajveća razočaranja u istoriji lige.
Sunovrat u 2022. godini
Lebron Džejms je rešio da napravi svoju treću „Veliku trojku“. Nomenklatura u pozno doba „Ere supertimova“, postaje malo zamućena, ali nazovimo to „Trećom velikom trojkom“.. Ovaj put Lebronova „leva i desna ruka“ bili su Entoni Dejvis, igrač sa kojim je u „mehuru“ Orlanda već osvojio prsten, i Rasel Vestbruk, nekadašnji MVP.
Mnogi su se pitali da li su LBJ i Ras kompatibilni i ekspresno su dobili odgovor – nisu ni najmanje. Povrede su, kako u ovim tužnim pričama to obično i biva slučaj, učinile svoje, a Lejkersi su, uprkos trojici velikih zvezda, ostali bez plej-ofa. Još turobnije, ostali su i bez plej-ina.
Koliko god ova priča o velikim ambicijama Lejkersa imala zaprepašćujući kraj, u istoj sezoni odigrala se jedna još jezivija – Bruklin Netsi.
Pokušao je njujorški tim još 2013. godine da napravi svoj supertim – dali su pregršt resursa Boston Seltiksima kako bi veterane Kevina Garneta i Pola Pirsa uparili sa Brukom Lopezom, Džoom Džonsonom i Deronom Vilijamsom. Sve je propalo bez i jednog pravog „napada“ na prsten.
Od takvog zaletanja Netsi su se oporavljali godinama, a nova uprava na čelu sa Šonom Marksom vukla je ispravne poteze i došla u poziciju da baš „Barklejs centar“ bude destinacija novog supertima. Drugari Kevin Durent i Kajri Irving dogovorili su se da u hipsterskoj prestonici sveta „ispričaju svoju priču“.
Durent se oporavljao od pokidane ahilove tetive, jedne od najtežih povreda u svetu sporta, a Kajri je igrao odlično sa timom koji je čekao povratak svog najboljeg igrača. Kada se Kevin vratio, stvari su izgledale još bolje – znalo se ko šta radi, a svi smo se pitali „Kako li će tek igrati kada dođe plej-of?“.
A onda, nova „bomba“ – u tim dolazi Džejms Harden. Ne samo da su odašiljali auru nepobedivosti svojim imenima, već su Durent, Harden i Irving, u retkim trenucima kada su bili zajedno na terenu, igrali zaista izvanredno.
Avaj, njih trojica su zajedno na parketu ukupno proveli 364 minuta pre nego što se tim dezintegrisao, a predviđale su se godine dominacije.
Šta nije išlo kako treba? Ništa!
Durent se često povređivao, Harden je došao na početak sezone sa više kilograma nego što bi se to trenerima dopalo (zgodan eufemizam), a Irving… On je bio spreman, dileme nema, ali nije mogao da igra.
Zbog odbijanja da se vakciniše protiv virusa korona, plejmejker rođen u Australiji je u sezoni 2021/2022. ukupno odigrao 33 utakmice od 86 mogućih, uprkos činjenici da je bio zdrav.
Džaba što su igrali odlično kada su na okupu, kada nikad nisu bili zajedno. Harden se, kako javljaju NBA insajderi, naljutio na Irvinga jer ih je „ostavio na cedilu“. Zatražio je i dobio trejd. Glavno pojačanje koje je iz Filadelfije stiglo kao zamena bio je Ben Simons, čovek za kojeg lekari kažu da može da igra jer je zdrav, dok on sam tvrdi da i dalje oseća „mentalne prepreke“ i ne može da nastupa.
Trejd je po završetku sezone zatražio i razočarani Durent. Irvinga na sve načine pokušavaju da dovuku Lejkersi jer je u Lebronovom društvu tokom karijere ipak bio „najobuzdaniji“.
To je tužni kraj sage o Netsima sa početka „dvadesetih“. Za nešto manje od godinu i po dana od trojke Durent-Harden-Džejms došli su do toga da će verovatno imati samo Bena Simonsa, koji ne želi da igra. Uistinu jedna od najvećih „implozija“ u istoriji sporta.
Da li supertim garantuje uspeh?
Ukratko, očigledno ne.
To je postalo jasno zvaničnicima nekih NBA timova. Supertim više nije neophodan, a to pokazuju i rezultati. Prošlosezonski finalisti konferencija stvarani su prilično „organski“, uzgajanjem domaćeg talenta – Voriorsi, Seltiksi, Meveriksi i Hit.
Aktuelni NBA šampioni, Golden Stejt Voriorsi, do prstena su došli na krilima igrača koje su draftovali – Kari, Tompson, Grin, Pul, Luni, Kuminga… Čak su u procesu ponovne izgradnje tima svesno rešili da se odreknu igrača koji može da postane velika zvezda (smatralo se da je to Dianđelo Rasel) u zamenu za čoveka koji može da bude vrhunski igrač zadatka (Endru Vigins).
Dalas je trejdovao potencijalnu superzvezdu, 221 centimetar visokog 26-godišnjaka koji puca trojke (Kristaps Porzingis) u zamenu za rezervnog plejmejkera (Spenser Dinvidi) i streč-četvorku (Davis Bertans).
Boston Seltiksi su neuporedivo bolji bez Kajrija Irvinga nego što su bili sa njim u timu.
Majami Hit je oko Džimija Batlera sagradio tim od momaka koji su košarkaši odrasli upravo na Floridi – Adebajo, Hiro, Robinson, Vinsent, Strus…
Šta smo na kraju naučili – da li je supertim sam po sebi loš?
Nikako! Tzv. „era supertimova“ nazvana je tako samo da bi se slikovitije opisao trend tokom jedne od brojnih etapa u istorijskom razvoju NBA, ali „smrt“ supertimova ni izbliza ne znači da će dobri košarkaši prestati da se udružuju.
Kliše „ponekad je manje zapravo više“ u ovom slučaju odgovara istini. Veliki broj zvezda pojačava kvalitet na parketu, ali zahteva brižljivo i vešto održavanje, a stvari mogu da krenu po zlu brže nego što bi iko pomislio.
NBA zvaničnici nikada nisu bili više proračunati nego što je to trenutno slučaj. Budimo sigurni da će u narednim godinama u ligi biti daleko manje „zaletanja“ posle svih spomenutih primera.
Nikola Novaković (@dzoni_sportklub)
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare