Srbija je, uz padove i uspone kroz kvalifikacije, konačno uskočila u voz za Evrobasket.

“Orlovi” su, kao trećeplasirani u grupi, seli u poslednji red, poslednjeg vagona za Sloveniju, što je prethodnih dana, posebno posle poraza od Estonije koji je “proglasio” duel sa Izraelom “sudnjim” za našu košarku, izazvalo mnogo reakcija, kritika, a “pale” su i neke teške javne reči.

Posle trijumfa nad Izraelcima, usledila je kontra-reakcija pojedinih reprezetativaca, koji su javno rekli šta im smeta. Među njima je i kapiten Nenad Krstić, čije je mišljenje izneto na “Tviter” nalogu, čini se najviše privuklo pažnje, posebno medija. Ubrzo je usledio odgovor…

– Da se razumemo, nisam ljut na medije u globalu, već sam napisao ime određenog – kaže Krstić za “Novosti”, u istom dahu obrazlažući svoj gest. – Relativno sam dugo u košarci, koja je javni posao, pa samim tim je i podložna javnim kritikama. Navikao sam i uvek sam spreman da saslušam, pročitam kritiku, pa i ako nije adekvatna. Ljudi smo, svi mi grešimo. Setite se 2005. posle poraza od Francuske na EP bio je “dan žalosti”. Nikakav nije problem da neko kaže, napiše da ne znamo da igramo, da smo bili loši… Ali, stvarno to što je pominjano “tamo”, nema veze sa bilo kakvim kritikama, izlazi daleko van košarkaških okvira, da ne pomenem neke teže reči…

– Slažem se i zbog toga smo zaslužili kritike… Sigurno je da smo loše igrali, da smo mogli daleko bolje. Bilo je raznih problema, od povreda koje su pojedine igrače prebrisale sa spiska još pre početka priprema, pa zatim tokom priprema. Nisu nas zaobilazile ni tokom takmičenja. Naša grupa je bila “razbacana” po celom kontinentu, nismo kao ostale grupe imali bar dovoljno slobodnog vremena. Čak petorica igrača su debitanti, trebalo je vreme da uđu u sistem… Ne želim da nabrajam sve poteškoće koje smo morali da “preskačemo”, niti da tražim alibi. Na kraju, ispunili smo primarni cilj – plasman na EP. I pored toga, ponavljam, zaslužili smo kritike i uvek možemo da pričamo o razlozima “za” i “protiv”. Treba da se čuju razna mišljenja, da izvučemo pouke, da sve ponovo analiziramo, ali gde vode ta vređanja. Mislim da je to, u najmanju ruku, nekorektno.

Čini se da ste, kao tim, nakupili prilično besa u sebi, koji je “eksplodirao” posle Izraela…?

– Bili smo besni pre svega na sebe, žargonski rečeno. Ne ide nam kako smo očekivali, a pritom se piše “sve i svašta”. Znali smo koliko ta utakmica sa Izraleom znači za našu košarku. Koliko sam video, svi moji drugovi iz reprezentacije su prihvatili krivicu, ali i kazali su šta im smeta, kao i ja. Pri tom ne mislim na pomenute kritike, apsolutno osnovane. Mi bez medija ne možemo, niti, hajde da kažem, mediji bez košarke. Znam da javnost zanima šta se dešava i treba da je zanima. Uvek sam izlazio u susret svima, nikad nisam delio medije na “ove” ili “one”. Svako ima pravo na stav. Ja s tim nemam problem, niti moji saigrači, ali niko nije zaslužio da bude tako vređan, kao što smo mi doživeli pre nekoliko dana – završava Krstić.

NIKO NE PAMTI POVREDE
PRILIKOM nabrajanja problema s kojima se naš nacionalni tim susretao tokom priprema, Krstić zaobilazi jedan – svoju povredu. Iako ga je ona “izbacila“ sa priprema, nije želeo da ostavi saigrače na cedilu.

– Ma, OK je… Šta imam sad to da pominjem? Ne tražim tapšanje po ramenu. Već sam pričao da imam moralnu obavezu, pre svega želju da pomognem saigračima u kvalifikacijama. To je to. Moj izbor. Idemo dalje – skreće Krstić sa teme koja je “odavno“ zaboravljena.

Author: Novosti.rs