Dobro došli u zemlju
košarke. Možemo ponovo da se pohvalimo na ovaj način. Košarkaši su vicešampioni
planete a devojke trenutno vicešampionke Evrope, mada verujemo da mogu do
zlata.  Da li je realno? Nije, ali nije
bilo realno ni da naše devojke stignu do srebra i finala pa su uspele. Marina
Maljković je u saradnji sa jednom sjajnom generacijom koja je osvajala medalje
i ostvarivala uspehe u mlađim selekcija složila kockice u željeni mozaik. Nije
bilo lako. Dug je to proces. Krenulo je od Evropskog šampionata pre dve godine
kada je Srbija bila četvrta. Godinu dana kasnije, na Svetskom šampionatu u
Turskoj, uz svesrdnu pomoć sudija, Turska nas je zaustavila na putu ka
polufinalu. Turska nas je pobedila i u borbi za bronzu na Evropskom šampionatu.
Čekale su naše devojke priliku za revanš i dočekale su je u pravom trenutku, s
obzirom da sve one isto kao i mi sanjamo plasman na Olimpijske igre u Brazil.

U četvrtfinalu
Evropskog šampionata posle maestralne partije Turska je bačena na kolena, a
zatim u polufinalu posle duela koji je slobodno mogao da se zabrani za one sa
slabijim srcem, Srbije je dobila i sjajnu Belorusiju. Srebro je u džepu, a
pobeda nad Francuskom donosi ostvarenje svih snova. Zlato plus plasman na
Olimpijske igre. Za razliku od prethodnih duela, Srbija sada može da uživa u
meču koji sledi. Srbija je ostvarila istorijski uspeh. Osvojila je prvu medalju
za nekada trofejni sport. Podsećanja radi, Jugoslavija je nekada bila sila u
ženskoj košarci.

Legendarni Ciga Vasojević je sa sjajnom generacijom stigao do
srebra na Olimpijskim igrama u Sidneju. Raspad Jugoslavije, je doneo i raspad
ženske košarke. Poslednja medalja je osvojena 1991. godine na Evropskom
šampionatu u Tel Avivu. Marina je vratila žensku košarku na mesto gde joj
pripada. Izvinite, nije samo Marina nego i sjajna generacija koja se bori do
poslednjeg atoma snage, kao i svi oni koji brinu o našoj košarci u Savezu.

Ono
što sve nas koji volimo košarku može da raduje dodatno, je činjenica da Srbija
ima sjajne mlađe selekcije. Prošle godine, na Evropskim šampionatima za mlađe
generacije nije osvojene madalja, ali jesu dva četvrta mesta u konkurenciji U18
i U20. Srbija sigurnim koracima postaje sila u ženskoj košarci. Naše šampionke, bez obzira na epilog duela sa Francuskom,
zaslužuju da se pojave na balkonu, zaslužuju doček za sve ono što su nam
priredile i za svu sreću koje su donele u proteklom periodu.

„Sledi utakmica za uživanje.
Igramo protiv velesile u ženskoj košarci. Francuska je favorit, ali favorit je
bila i Turska. Ako ponovimo pratiju iz četvrtfinala, kao i partiju protiv
Španije u drugoj fazi takmičenja, nismo bez šansi, naprotiv“ rekla je Marina
Maljković i nastavila: „Protiv Belorusije je bilo pakleno teško. Pritisak je
bio veliki, želeli smo finale, želeli smo medalju, ali to sve treba složiti u
glavi da bi se cilj ostvario i na parketu. Uspele smo. Borile smo se do
poslednjih atoma snage. Silno smo želeli pobedu. Na kraju smo imale i male
sreće, ali sreća prati hrabre, a mi smo stvarno bile hrabre“

Pre početka šampionata kao cilj
postavljeno je osvajanje petog mesta, mesta koje donosi dodatne kvalifikacije
za Olimpijske igre. Sada, Srbija ima srebrnu medalju, imao mesto u dodatnim
kvalifikacijama za Olimpijske igre, ima sjajnu budućnost, jer veliki broj
talentovanih devojaka koje će ovog leta igrati na Evropskim šampionatima za
mlađe generacije čeka svoju priliku da nasledi devojke koje su Srbiju lansirale
u vrh evropske i svetske košarke.

„O tome ćemo pričati protiv Francuske. Napravili smo sjajan posao. Imamo
medalju, imamo priliku da se borimo za Olimpijske igre, imamo bazu, imamo mnogo
mladih i talentovanih košarkašica. Ponosna sam i srećna, ali sada moramo da
razmišljamo o Francuskoj.  Ko zna možda
sutra stignemo i do zlata i do Rija. Da li ćemo biti na balkonu ne znam, ali
koristim priliku da se zahvalim Vama iz Sport Kluba na zaista bezrezervnoj
podršci i na veri u nas. Hvala Vam još jednom!“

Author: Svetozar Janičić