Igrale su sjajno u mlađim
selekcijama. Osvajale su medalje na velikim takmičenjima. Ali pamti se samo
seniorska konkurencija! Imale su san i viziju. Borile su se da san postana java
i uspele. Pokazale su korakter i timski duh. Nisu klonule duhom kada su na Evropskom prvenstvu pre dve
godine ostale bez medalje posle poraza od Turske u borbi za bronzu. Nisu
klonule duhom ni kada su ih sudije pokrale na prošlom Svetskom šammpionatu,
takođe protiv Turske. Ovoga puta domaćin Mundobasketa je slavio u četvrtfinalu.
Naš san je plasman na Olimpijske igre u Brazil i uradićemo sve što je u našoj
moći da stignemo do cilja, poručile su izabranice Marine Maljković pre početka
priprema za Evropsko prvenstvo.

Naravno odmah su se oglasili kritičari, koji su
procenili da je neraelno očekivati osvajanje zlatne medalje. Tvrdili su da je
to utopija i da Srbija treba da teži osvajanju petog mesta koje donosi dodatne
kvalifikacije, pa eventualno da se nadamo da stignemo do Brazila, mada ni to
nije realno, smatrali su kritičari i dobri poznavaoci prilika u žesnkoj košarci.

Pripremni period je odrađen besprekorno.
Danijela Pejdž je obukla dres sa državnim grbom, a mnogi smatraju da je to bio
izuzetno važan potez. Mada je bilo i onih koji su se pitali šta će nam
Amerikanka u sastavu Srbije? Danijela se borila svim srcem, pa su mnogi znali
da kažu da je veća Srpkinja od ostalih Srpkinja u timu. Mada nije tako. Devojke
su bile jedinstvene, a sve što se dešavalo od početka priprema do osvajanja
zlatne medalje, koji su mnogi smatrali nerealnim snom, samo pokazuje šta pravi
kolektiv može da uradi. Košarkašica Srbije nema u vrhu lista najboljih
strelaca, skakača, asistenata, ali one imaju zlato i vizu za Rio. San je postao
java.

Odlične igre i dobri rezultati i pripremon
periodu dale su našim devojkama za pravo da sanjaju o pobedničkom plesu na
Evropskom prvenstvu. Nisu se plašile da to objave na društevim mrežama, a mnogi
su se čudili, pa čak i smejali priprema za slavlje, u konkurenciji sa silama
kakve su Francuska, Španija, Turska, Rusija… Ali polako, važno je verovati.
Naš narod kaže ko se zadnji smeje najslađe se smeje!

Bez pompe i euforije su krenule na Evropski
šampionat. Poruka koja im je dala snaga na početku šampionata, glasila je:
Idete na EP kao princeze a vratićete se ka kraljice. Malo je bilo onih koji su
verovali u ovakav epilog. Dizala se Srbija i padala. Krenulo je dobro. Pobeđene
su Letonija, Britanija i Hrvatska a zatim je usledio težak poraz od Rusije. Rat
nerava protiv Slovačke dobijen je poenima Sonje Petrović sa zvukom sirene. Porazi
od Španije i Litvanije nas nisu zaustavili na putu ka četvrtfinalu. Na red je
došao megdan sa Turskom. Uloga favorita je bila u rukama selekcija koja je
strašno zadužila Srbiju u proteklom periodu. Usledio je meč za pamćenje i
velika pobeda, pobeda koja je donela mesto u dodatnim kvalifikacijama za
Olimpijske igre i priliku da se borimo za medalju.

San je sve bliži bio javi, a želja samim tim
sve veća.

„Glava, samo glava nam donosi pobedu. Bez
euforije, ko je najbolji“ pitala je Marina a devojke u glas odgovarale „Srbija“!!!

Srbija je u dramatičnoj završnici pobedila
Belorusiju. U tom trenutku je bilo jasno da je psihološka prednost na strani
devojaka Marine Maljković. Sa ludačkom energijom koju poseduju (tako je to
opisala Marina) motivisane do neba da stignu do cilja. Uspele su. Na pleća su
bacili Francusku. San je postao java. Srbija će igrati na Olimpijskim igrama u
Brazilu.

Usledio je pobednički ples. Niko se više nije smejao, naprotiv!!!

Author: Svetozar Janičić