Srpska košarka pamti i mnogo boljih godina od 2025. Velika reprezentativna očekivanja pukla su kao mehur od sapunice na Evropskom prvenstvu u Rigi, na prvom elimininacionom koraku. Oni koje su listom proglašavali favoritom broj jedan, prilično su skromno završili u tamo nekom „vagonu“. Umesto toliko željenog zlata, plasman ispod crte, nedostojan snova.

Duško Vujošević, analizirajući (ne)sportske događaje, kojih ćemo se sećati iz protekle godine, priznaje:

SK Paketić 26

„Obradović nije bio ekstra aktivan revolucionar, Bodiroga jeste“

Euroleague

30. dec 2025 109

Euroleague

30. dec 2025 109

Smajli za SK o 2023: Prvo se setim prognoze, mi smo bili porodica

Euroleague

30. dec 2025 1

Euroleague

30. dec 2025 1

Koroman: Vreme će pokazati koliko su pokrali u Zvezdi

Superliga Srbije

29. dec 2025 113

Superliga Srbije

29. dec 2025 113

„Niko nije imao problem sa Penjarojom, ne galami, poštuju ga“

Euroleague

29. dec 2025 12

Euroleague

29. dec 2025 12

„Manje me boli poraz reprezentacije od Partizana. Kreirala se atmosfera da je najprirodnije da ćemo biti prvi. Svetislav Pešić se borio protiv toga, a još poslovično oprezan, ali… Kroz medije i na razne druge načine, tretman koji je imao nacionalni tim bio je opuštajući, spolja, gledano da smo unapred prvi. Samim tim nisu otišli sasvim spremni na to takmičenje, a boga mi EP, SP ili OI, takva su takmičenja gde čovek mora da bude potpuno posvećen i spreman. Nisu napravili rezulat koji smo želeli. Istu želju su imali trener i igrači, svi mi. Reprezentativci su više želeli deklarativno nego spremnošću da se ponovo žrtvuju do kraja. Završili smo kako smo završili porazom od Finske u osmini finala,“ priča Vujošević za Sport klub.

Bilo je to više od hladnog tuša, teško podsećanje na sličan scenario i na EŠ 2022, pa naciji utehe nisu mogle da budu ni ono nešto između, dobitna takmičenja između dva Evrobasketa.

„Pešić je veoma puno uradio da se povrati kult reprezentacije. Kada su 2023. otputovali na SP na Filipinima, niko nije bio veliki optimista. Otišli su u veoma lošoj atmosferi. Jurili su neke igrače, koji su neposredno pred odlazak hteli da otkažu jer nisu, boga ti, pušteni u Grčkoj, da posle nekog turnira, odu u neki restoran sa čuvenom jagnjetinom… Pa je bilo ogorčenja, napetih odnosa… Kari je neko ko istera svoju priču u smislu da trener ima ulogu, on u nju uđe i natera druge da tu ulogu poštuju. Raspored je bio takav da se išlo iz lakših ka težim utakmicama. Kako je došlo takmičenje, podigao se stepen praćenja, adrenalina, počele su da se zaboravljaju te gluposti tipa da li je neko trebalo da trči sprint za kaznu, ili da se ne ide u zakazani grčki restoran…“

Jokić sa 10 kg viška

„Što je neko bolji, veći igrač, ima veću obavezu da bude bolji na treningu. Sećam se talentovane Jugoplastike (Kukoč, Rađa, prim. aut), koju je vodio Boža Maljković krajem 80-ih prošlog veka. Ali, atmosferu na treningu, pravio je najbolji, Duško Ivanović. Kada najbolji dobro trenira, pa i oni drugi, moraju da se pokunje, pokušaju da prate, ne preostaje im ništa drugo. Pravila ponašanja nameće glavni igrač. To što Nikola Jokić, ne može da se pozove više od 28 dana priprema, pa ako se već odazvao, ne znači da čašćava svojim prisustvom. Već da dođe spreman na početak priprema, a ne sa 10 kg viška.“

Vujošević na neuspeh u Rigi, ne gleda odvojeno. Naprotiv, i kada se ne čini, ima veze…

„Da se još vratim u prošlost. Beše to srebro u Manili. To je već zaličilo na veliki uspeh i, bilo je veliki uspeh. Pa, OI i utakmica sa drim timom. Otkada se tamo takmiče američki profesionalci, nikad nije bila veća šansa da se utakmica dobije. I to ne sticajem okolnosti, već kvalitetom našeg tima, trenera kojiih je vodio, taktike koja je postavljena, tako da i danas možemo da kažemo da su sudije na kraju podlegle imenu Amerike i nekim odlukama dovele do toga da se taj meč izgubi. To je već totalno učvrstilo Pešićevo ime.“

I, sledi povratak na fatalni kontinentalni šampionat.

„Više nije bilo sporno da li će igrači da se odazivaju ili neće, učestvuju na najvećim takmičenjima kao što je bilo poslednje Evropsko prvenstvo. Potpuno je bio vraćen kult reprezentacije i, naravno, očekivanja. Ali, ove godine iz više razloga, nije se završilo na radost. Prvo, taj sindikat igrača. Ima onih na svetskom nivou, u suštini jako radi baš protiv košarkaša. Štiteći njihov komfor i ograničavajući dane (28) priprema. A sadržaj života i odnos preko leta, to se odnosi, pre svega, na one koji dolaze iz NBA. I, automatski, ne možete ni ove druge da obavežete da budu duže. Nema smisla. Igrači moraju, bez obzira na kvalitet, da imaju iste zahteve u smislu odnosa kako treniraju.“

Sagovornik Sport kluba smatra da je poraz od Finske težak kao zemlja i zbog punog koša emocija.

Neposlušna kultura i umiljata jagnjad

Godinu na koju smo stavili tačku, Vujošević će pamtiti i po kulturnim rezovima.

„Prema kulturi u ovoj zemlji, ima se odnos kao i prema svemu drugom. Ne možete da budete na važnom mestu ili imate finansijsku pomoć države, ako niste kadar SNS ili makar simpatizer. A ljudi iz kulture misle drugačije, slobodno, nisu „sinecura“ političkog raspoloženja, nego po prirodi stvari nose neki otpor. Ukazujući na sve slabosti koje postoje, i u kontekstu studentskih protesta, borbe vlasti na ostane na vlasti, vodi se kažnjenička politika prema svima koji su u protestima učestvovali. Izjavom, ili prisustvom. Pošto su glumci ljudi intelektualci, koji po prirodi stvari prvi osećaju nepravilnosti i nezdrave odnose, a i ne bave se time čime se bave, da bi bili uspešni preko politike.“

Nabrajajući šta je sve tradicionalno izostalo, a šta iskočilo preko noći, Vujošević dodaje:

„Reakcija vlasti je bila takva pa je ukinuta finansijska pomoć za otkup knjiga za biblioteke, izostao je FEST, BITEF, Martovski dokumentarni festival… Ili su totalno isključeni od subvencija bez kojih nema šanse da mogu da fukcionišu, ili je državnapomoć prilično svedena. Zato su pravljeni neki „poslušni“ festivali od ljudi iz kulture, koji nisu tipični u tom smislu, a znaju da budu umiljati. A umiljato jagnje, dve, tri ovce sisa. Došlo je do toga da legendarni Goran Marković, godinama ne može da snimi film, mislim da je tema bio Radovan Karadžić. Došlo je do gadnog spleta povezanosti i sporta, ali i partije na vlasti.“

„Južnjačke strasti. Nismo na pravi način otišli na EP, a kada je došlo do tog rezultata, koji svakako nije dobar, nismo ga na pravi način ni primili. Inače, ranije smo znali da je to dobra košarkaška škola što se tiče discipline, šuta… Često nisu imali visinu, pa su igrali sa onim što se zove „small ball“ postava. Mi koji smo se ozbiljnije bavili košarkom, Finsku smo znali, pre svega, preko Finca, Gorana Miljkovića, koji je bio dobar trener, pored ostalog, radio sa mlađim kategorijama… Bez obzira što se košarka igra svuda, oslanja se na ljude kao što smo mi, koji smo „ostrašćeni“. Lako se ponesemo i zanesemo, pa se na osnovu toga naprave ambicije. A nakon neostvarenih, uđe se u depresiju.“

Bonus video