Tužna vest je u četvrtak stigla iz Zagreba, napustio nas je legendarni košarkaški trener Mirko Novosel (85). Stručnjak, čije delo bi trebalo da služi za primer svim generacijama. A neko ko je, bez sumnje, kompetentan da svedoči o Mirku, sjajnom treneru, sportskom aktivisti, funkcioneru i dobrom čoveku, svakako je Gordana Kala Radović, nekadašnja košarkašica i dugogodišnja svestrana košarkaška radnica.

Pre dve godine u intervjuu za Sport Klub Gordana Kala Radović je s neskrivenim ponosom izdvojila upravo saradnju sa Mirkom Novoselom. Decenijama je radila kao službenica u KSS, bila delegat na domaćim i međunarodnim utakmicama, zatim tim lider mlađih reprezentativnih selekcija, ali i nezamenjivi operativac na brojnim međunarodnim takmičenjima širom bivše SFRJ. A u moru brojnih uloga i zaduženja neizbežno na prvo mesto stavlja Univerzijadu u Zagrebu, 1987. godine…

„Mirko Novosel me je lično pozvao da na Univerzijadi radim kao rukovodilac sekretarijata. To sam doživela kao veliki kompliment i priznanje, jer je Mirko bio perfekcionista, veliki profesionalac. Pored toga što je bio vrhunski trener, a po struci pravnik, imao je neverovatan smisao za organizaciju događaja. Kod njega je moralo sve da bude „pod konac“. Nije slučajno dobio ulogu „šefa parade“ na tako značajnom takmičenju. Ta Univerzijada je mnogo značila i državi, ali pre svega, hrvatskom sportu. Zahvaljujući Mirku Zagreb je dobio veliku sportsku dvoranu, koja danas nosi ime Dražena Petrovića“, ističe Kala Radović.  

Zaista, Univerzijada u Zagrebu je ostala upamćena po fantastičnoj organizaciji, a sagovornica „Sport Kluba“ pravi zanimljivu paralelu.

„Za sektor košarke bilo je zaduženo svega nas petoro, ali sve je sjajno funkcionisalo. A nešto više od dve decenije kasnije, na Univerzijadi u Beogradu, na kojoj sam takođe bila angažovana, taj posao je obavljalo čak 205 ljudi! Neverovatan podatak, ali druga vremena, drugačiji pristup. Bila sam zadivljena sa kojom lakoćom i sposobnošću je Mirko rukovodio celim projektom i u potpunosti se slažim sa svima koji tvrde da je bio vanserijski i kao trener i kao, što bi se danas moderno reklo, menadžer. A posebno sam bila počastvovana kada mi je na kraju UNiverzijade u većem društvu čestitao i rekao da sam iznela gro posla. Znao je da ceni svačiji trud i znanje, a bio je i džentlmen. Tokom Univerzijade sam imala obezbeđen smeštaj u „univerzitetskom selu“, gde su bili sportisti, ali sam zamolila Mirka da budem u centru grada. Odmah mi je izašao u susret“. 

Kala Radović i Mirko Novosel su ispisnici, a njihova košarkaška i prijateljska saradnja počela je znatno pre zagrebačke Univerzijade…

„Mirko je bio skroman i tih čovek, tako da su se ovih dana neki ljubitelji košarke prosto iznenadili da je baš on uveo u reprezentaciju veličine poput Kićanovića, Slavnića, Dalipagića, malo kasnije Delibašića i ostalih. Bila sam u Barseloni, 1973. godine, na EP kada je reprezentacija osvojila prvo evropsko zlato, jer je moj muž Sava sudio na tom šampionatu. Pratila sam uživo debi Kiće, Praje i Moke. A nekoliko dana pre toga bio je aktuelan prelazak Kićanovića iz Borca u Partizan i kod nas u KSS je bila sva dokumentacija. Sećam se da me je Kića zvao iz Barselone da pita da li je sve u redu sa njegovim prelaskom. A Mirko Novosel je sjajno vodio našu reprezentaciju do istorijskog zlata. Pamtim i da mu je Branislav Rajačić bio pomoćnik, a da je jugoslovenskoj ekspediciji vođa puta bio Ratko Kašanin, tadašnji predsednik KSS“.

Decenijama kasnije, tačnije 2004. godine, sagovornica Sport Kluba je u Zagrebu prisustvovala promociji  knjige „Zlatna košarka Mirka Novosela“. 

„Imala sam čast da me i na taj predivan događaj Mirko pozove. Bila je prelepo organizovana svečanost u hotelu „Opera“, prikazani su i video prilozi o Mirkovoj karijeri. Baš po meri, kako je zaslužio stručnjak tog ranga. Poklonio mi je knjigu sa posvetom, a tog dana sam bila i delegat na utakmici Cibone u ABA lige, pa smo se i tamo družili. Sreli smo se i pre nekoliko godina u Skoplju na proslavi 80. rođendana Lazara Lečića i to je bilo sjajno druženje sa asovima iz cele bivše Jugoslavije“.

Nostalgično sećanje na Novosela, prepuno poštovanja i zahvalnosti Gordana Kala Radović je ovako završila:

„Kao što sam, između ostalog, napisala na Fejsbuku, hvala mu na druženju. Ponosna sam što sam ga poznavala“.

ANTRFILE

Podsticao je kreativnost igrača

Ceo život posvećen košarci i logično da Gordana Kala Radović pamti mnoge dogodovštine. Ponovo se osvrnula na Univerzijadu u Zagrebu i neke zanimljivosti.

„Sećam se da su na Univerzijadi u Zagrebu sudile sve jugoslovenske internacionalne sudije, osim Ristovskog iz Skoplja, jer je prethodno delio pravdu na nekoj utakmici u kojoj je Cibona poražena i nisu mogli da mu garanatuju bezbednost. Pamtim Univerzijadu i po akciji na utakmici naše reprezentacije sa selekcijom Kube, koju su izveli Divac i moj sin Zoran. Bili su u kontranapadu i Zoran je u trku i driblingu tražio od Divca da ga podigne, kako bi zakucao loptu u koš. Divac ga je poslušao, ali taj koš je poništen, a Zoran je kažnjen tehničkom greškom. Mirku Novoselu sigurno nije bilo pravo, ali nije se naljutio. Mirko je bio takav, davao je slobodu igračima da iskažu kreativnost, znao je da istrpi neke nestašluke igrača na terenu“, ispričala je Kala Radović.