Legendarni košarkaški stručnjak Mirko Novosel se preselio u večnost. Nekadašnji selektor zlatne jugoslovenske reprezentacije, strateg šampionske Cibone i član obe Kuće slavnih ostavio je iza sebe velika dela da svedoče o slavnim vremenima košarke na ovim prostorima.

Pročitajte još

Kapičić za SK: Novosel avangarda, bio je naš, a mi njegovi

Reprezentacija

20. jul 2023 1

Reprezentacija

20. jul 2023 1

Petrović za SK: Novosel bio očinska figura i Draženu i meni

Reprezentacija

20. jul 2023 5

Reprezentacija

20. jul 2023 5

Dalipagić za SK: Novosel mi je otvorio vrata reprezentacije

Reprezentacija

20. jul 2023 1

Reprezentacija

20. jul 2023 1

Jedan od neposrednih svedoka i aktera, proslavljeni igrač i Mirkov učenik bio je Mihovil Nakić, as Cibone i nacionalnog tima. Pored odnosa trener-igrač njih je vezivalo i veliko prijateljstvo.

„Mirka sam voleo i cenio pre svega zato što je bio dobar čovek. Pogodila me vest o njegovoj smrti, znao sam da je u poslednje vreme loše, a nažalost, pre neki dan sam čuo da mu je jako loše. Iako je bio dugo bolestan i u ozbiljnim godinama nekako nisam očekivao da će skorije da nas napusti“, započinje Mihovil Nakić razgovor za Sport Klub.

Nekadašnji sjajni krilni igrač prisetio se početaka saradnje sa Novoselom, a i onoga šta je tome prethodilo.

„Generacija najboljih jugoslovenskih juniora osvojila je prvo zlato 1972. godine na EP u Zadru, a godinu dana ranije isto odličje i na kadetskom EP u Gorici u Italiji. Tu ekipu stvorio je i vodio Mirko Novosel, a noseći igrači su bili Dragan Kićanović i Mirza Delibašić. A ja sam bio u juniorskoj selekciji 1974. godine, kada smo pod vođstvom Bogdana Tanjevića u francuskom Orleanu odbranili tron. U tom sastavu su bili Rajko Žižić, Ratko Radovanović, Branko Skroče, Andro Knego… Nedugo zatim, FIBA je organizovala odlazak juniorske reprezentacije Evrope u SAD, igrao sam u evropskoj selekciji, a trener je bio Novosel. Tada sam imao sa Mirkom prvu saradnju. Kasnije sam, 1975. i 1977. godine, upadao i ispadao iz seniorske reprezentacije, a 1980. godine smo bili zajedno na OI u Moskvi, tada je Mirko bio pomoćnik Ranku Žeravici, kao i na OI u Los Anđelesu 1984. godine, kada je Novosel ponovo bio selektor“.

Nakić ne štedi komplimente na račun trenerske legende.

„Mirko je bio genijalan trener, a isto takav i menadžer, organizator takmičenja. Bio je preteča današnjih modernih sportskih funkcionera. U selektorskom poslu je nasledio Žeravicu u seniorskoj A selekciji, imao je generaciju genijalaca, kojoj je dodao Slavnića, a uveo u tim Kićanovića, Dalipagića, Jerkova, Delibašića i prekinuo dominaciju Sovjetskog Saveza. Bio je veoma mudar, fenomenalan psiholog, imao je poseban psihološki pristup svakom igraču, dobro je znao da nismo svi isti. Umeo je da maksimalno upotrebi igrače, a pored psihološkog posedovao je ogromno trenersko znanje. U tome je njegova veličina. Davao je slobodu i prostor igraču da se iskaže. A imao je autoritet, mlađi igrači su ga se čak i plašili, svojim imenom i radom stvorio je moć i takvu reputaciju“.

Nakić dalje opisuje Novosela kao vizionara i stručnjaka, koji je uvek imao ideju šta i kako dalje da se radi. 

„Bio je ispred svog vremena. Imao je veoma dobre veze sa američkom košarkom. Vodio je reprezentaciju i Cibonu u SAD na najkvalitetnije turnire, gde su učestvovali najbolji koledž timovi. Mnogo su nam značile te utakmice, ispravljali smo greške, upijali znanje, sticali iskustvo, učili kako se igra protiv agresivnih protivnika. Sve je to mnogo pomoglo i reprezentaciji i Ciboni u kasnijem postizanju vrhunskih rezultata. Znalo se svake godine da Cibona u novembru ide u SAD, a nacionalna selekcija u avgustu, sve zahvaljujući Mirkovim kontaktima i njegovom ugledu“.

Učinio mi je čast u Springfildu

Sagovornik Sport Kluba je opisao važan događaj, koji umnogome opisuje Mirka Novosela i njegov odnos prema bivšem igraču i velikom prijatelju.

„Imali smo prijateljski odnos, o čemu svedoči Mirkov poziv da prisustvujem njegovom prijemu u Kuću slavnih u Springfildu 2007. godine. Privatno sam, dakle, bio u njegovoj pratnji na tom veličanstvenom događaju. Bila mi je velika čast, osećao sam ponos zbog toga, a svedočio sam Mirkovoj velikoj sreći i uzbuđenju zbog tog prestižnog priznanja. Stekao sam utisak da mu je to bila najdraža nagrada u celoj karijeri. Veoma je uživao na toj svečanosti, a posebno je bio srećan i ponosan što se u Kući slavnih pridružio američkom kolegi Dejvu Gejvitu, treneru Providens koledža, sa kojim je imao sjajnu saradnju, a vezivalo ih je veliko prijateljstvo“, ispričao je Nakić.

Kako Nakić ističe, Mirko se nije na tome zaustavljao, uzvraćao je gostoprimstvo Amerikancima i širio saradnju.

„Osnovao je „Jadran basket turnir“, koji se održavao u atraktivnim mestima na hrvatskom primorju i spajao je lepo i korisno i za goste i za nas. Na tim turnirima igrali smo protiv budućih NBA igrača iz Big Ist konferencije, u kojoj se igrala najjača studentska liga u Americi. Na taj način smo upoznali mnoge američke asove i njihove vrhunske trenere. Sve nam je to mnogo koristilo. Možete da zamislite da smo u leto 1984. godine proveli više od mesec dana u Americi, u sklopu priprema za OI u Los Anđelesu i sa učešćem na takmičenju to je bilo ukupno 45 dana. Imali smo vrhunske uslove za rad i isto takve sparing partnere, poput ekipa Sirakuze i Stenforda i što je vrlo važno i mnogo vremena da se aklimatizujemo. Sve to danas zvuči nepojmljivo“, kaže Nakić. 

Jugoslavija je tada osvojila bronzu iako je imala samo jedan poraz i pozitivnu koš razliku, 257 poena, nedostajalo je sreće za sjajnije odličje, ali i treće mesto je, bez sumnje, bio veliki uspeh. Pod nadzorom Mirka Novosela „plavi“ su se temeljno pripremali i za sva druga takmičenja.

„Spremali smo se detaljno i za Balkanijade, Univerzijade i Mediteranske Igre, jer igranje za reprezentaciju za nas je bilo svetinja. A Mirko Novosel je vizionarski znao da pronađe modus napretka. U svemu tome je bio veliki, jer je pored trenerske pokazao i menadžersku crtu. Kao što je poznato, rukovodio je organizacijom Univerzijade 1987. godine u Zagrebu, najzaslužniji je bio za dobijanje domaćinstva tog takmičenja, zatim što je izgrađena dvorana i što su ostvareni sjajni rezultati, u košarci je osvojeno zlato u obe konkurencije, u muškoj i ženskoj“.

Naravno i kada je reč o Ciboni, poznato je koliki udeo je Novosel imao u osvajanju jugoslovenskih i evropskih titula.

„Mirko je bio otac hrvatske košarke. Imao je jasnu viziju kako da dovede Cibonu do šampionske titule u Jugoslaviji, a zatim i do evropskog vrha. Jedne sezone smo osvojili triplu krunu, prvenstvo, nacionalni Kup i Kup pobednika Kupova, kada smo prvi put savladali Real. Kada je Krešimir Ćosić prestao da igra, Novosel je u Cibonu 1984. godine doveo Dražena Petrovića. Kasnije se Mirko povukao sa trenerskog mesta, ali nikad nije napustio Cibonu, tako je, naprimer, 1986. godine ekipu prepustio Željku Pavličeviću, jer je bio preokupiran organizovanjem Univerzijade. Međutim, uvek je bio tu za klub, spreman da pomogne šta god je trebalo“, dodao je Nakić.