Najbolje seniorke Srbije dobile su novog selektora, Miloša Pavlovića, respektabilnog stručnjaka, na čijoj promociji se, tradicionalno, govorilo o ciljevima i korektnim rezultatima u predstojećem FIBA kvalifikacionom prozoru za EŠ. Bila je to i prilika da se čuje i po koja o nekim opštim mestima i problemima sa kojima se suočava rukovodstvo Košarkaškog saveza Srbije. Ni slučajno iznenađujuće, osim za neupućene.

Tako se dr Nebojša Čović, predsednik Saveza, požalio na razne tipove opstrukcija onih koji su direktno deo basket familije, ali i medija, koji (ne) filtriraju različite komentare, uz apostrofiranje izgradnje sportskog sistema i pratećih stručnih institucija, koje su davno izbrisane. Uglavnom u formi aluzija, dovoljno da se prozvani prepoznaju, ali da ne bude formalne reakcije druge strane.

„Nismo uspeli da animiramo Stručni savet za poslednjih 13 meseci koliko radimo kao novo rukovodstvo jer je to kod prethodnika potpuno bilo ignorisano, ukinuto na neki način. A nema ni Komisije za žensku košarku, jer se bavimo stvarima koje nisu bitne, a u stvari su bitne. Važno je da li imamo sukob interesa ili nemamo, da li se na Upravni odbor i ostale funkcije u Savezu gleda sa grabežom da bi imao funkciju i da bi ti pisalo u biografiji. To što ne znaš taj posao, što ne možeš ništa dobro da napraviš, to očigledno nije postalo važno. Evo, imam hrabrosti direktno da kažem. Ta destrukcija nam je odnela 50 odsto radnog vremena“, pričao je prvi čovek KSS na promotivnom okupljanju.

VESTI IZ KSS

Stručnjaci koji to zaslužuju: Alimpijević izabrao pomoćnike

Micić o Evrobasketu: Život ide dalje

Šta Alimpijević mora da uradi da odvede Srbiju u Los Anđeles

Najavljujući velike borbe na sportskim terenima, ali i van njega, Čović je podvukao maksimalno funkcionisanje svoga tima (potpredsednici Sunturlić, Krstić, Joković, kao i generalni sekretar Radanović, prim aut) i jedinstvo („koliko možemo u vremenima kada bi da nas podele na više atoma, ali se držimo“).

Bitke u naznakama, tiču se kontrole odlučivanja (uticaja) u Upravnom odboru KSS, koji odavno ne diše kao jedan, ali i pravog, malog rata oko izmene Statuta. Kako Sport klub saznaje, 18 članova Skupštine (prosta većina) predalo je inicijativu Goranu Laziću, predsedniku najvišeg tela, za sazivanje Vanredne sednice 24. novembra. Popularno nazivan „ustavom“ organizacije, ne prašta se, front samo što nije otvoren.

Podsećanja radi, većina regionalnih saveza (delegata) je još proletos insistirala na izmenama najvišeg akta, tvrdeći da predsednik KSS koči proceduru, uprkos suprotnim obećanjima. Prvi čovek Saveza se nije oglašavao, ali je „curelo“ o navodnoj želji regionalaca za „uzurpacijom“ većeg dela kolača vlasti. Dok je istina negde na pola. Kada se činilo da će u Kući košarke pošteno da gori, desio se (ne)očekivani obrt, ratne sekire su zakopane, a statutarno pitanje prolongirano do završetka muškog Evropskog šampionata. Sve radi mira i koncentracije onih što su se malo okliznuli u Rigi. Zanimljivo je da je košarkaška organizacija, koja se nekada ponosila sistemom, čvrstim temeljima, principima, propisima i sličnim, trebalo da obavi promene Statuta još krajem drugog mandata (2024) prethodnog predsednika (Predrag Danilović).

Što se tiče pomenutih sukoba interesa i ko šta grabi u Upravnom odboru, ne bi trebalo sumnjati da je predsednik Čović inženjerski precizno odmerio svaku reč. Zbog takvih situacija, ili možda neke tačke dnevnog reda (profesionalna liga Srbije), tekuće nedelje je prvo otkazan UO (nedostatak kvoruma), pa održan u elektronskoj varijanti, ali sa manje „uznemirujućim“ temama.

„Mi smo porušili sopstvene sisteme. E, sad da li se samo odnosi na košarku ili šire, prepuštam da razmišljate na tu temu. Postavljanje sistema bez kojih nema ništa, kod nas ide teško jer svi misle da sve znaju. Možda u pričama, komentarima, omalovažavanju ljudi…Ali zato ne može da se ide napolje. Kada krenete sa sistemom, sudarite se sa navikama, a kada se to desi, nastanu veliki problemi. Poslednje je vreme da vratimo žensku košarku na neke staze jer imamo talenta. Slična je situacija i u muškoj, s tim što se pokrivalo nekakvim rezultatima. Uvek imamo pogrešan pristup, kada napravimo rezultat, posluži nam kao ćebe da se pokrijemo i da sve loše stvari gurnemo sa strane. Ne, kada načiniš uspeh, onda se pravi prostor za sledeći iskorak“, primetio je Čović.

Tako dođosmo i do sjajne ideje o jedinstvenom domaćem takmičenju, koju je predsednik Čović, sa tadašnjim selektorom Svetislavom Pešićem, predstavio još početkom jula. Ne bi da mračimo, ali ta stvar ne ide nikako. Ono da se jednog dana, valjda u bliskoj budućnosti, napravi liga sve sa najboljim srpskim klubovima, koji bi se okrenuli od regionalnog ABA takmičenja. I nešto veoma interesantno, toj viziji i sistemu za bolju budućnost srpske košarke, većina direktnih aktera (klubova) nema zamerku. Ali, nastavljaju zaverenički da ćute…

A da bi se stvar pokrenula „dža ili bu“, logično je da se prvo za istim stolom nađu predsednici Saveza, Crvene zvezde, Partizana, kao i direktor sadašnje KLS, kada već nije bio pozvan na promociju novog ligaškog takmičenja. Međutim, nešto im slabo rade telefoni…Prvi čovek KSS, do skora na čelu kluba sa Malog Kalemegdana, sa kojim je postavljao rekorde, više ne zalazi u Arenu ili bivši Pionir. Hvala bogu, nije zdravlje u pitanju. Sa „kolegom“ iz Humske, odavno se „niti romori, niti govori“, time se „hvale“ obe strane. Nekada je postojala fina relacija sa KLS (Aleksandar Grujin), ali se odnedavno varniči, drugi neki zemani…Bilo bi inženjerski neprecizno, a i nismo od te struke, da izvučemo zaključak da je oko lige možda zakočilo zbog „autorstva“. A i gde bi da se večiti slože…

Kažu da je Sava Vladislavić Raguzinski, srpski diplomata i trgovac, u službi ruskog dvora, u prvoj polovini 18. veka, dve godine pregovarao dok nije sklopljen Kjahtinski ugovor, sporazum o razgraničenju sa Kinom. Nismo sigurni da srpska košarka ima toliko vremena, ali pametni i pragmatični razgovaraju dok ne pronađu kompromis. Nemojmo da polomimo statutarna i neka druga koplja, a da nam košarka u korov zaraste…

Nema uskakanja bez tuđih leđa

„Podržite selektore, pobeđivaće i gubiće, kao i u vašem novinarskom, a i svakom poslu, slične su faze. Ako ne podržimo nove i mlade ljude, nikada ništa nećemo moći da napravimo. Svaki mladi čovek koji je uskočio, morao je da to uradi preko nečijih leđa. Neko je morao da ga prihvati na leđa, pa da ga malo gurne da odskoči. Da ih podržimo, damo objašnjenje kada pobeđuju, a i kada gube. Sport nije samo pobeda, nekad se više nauči iz poraza. Normalno je da svi volimo da pobeđujemo, nikada nisam video čoveka, koji se rodio da bi samo gubio. A da je pri tome normalan, jer imamo razne nijanse…“ konstatovao je predsednik KSS.

BONUS VIDEO