Jače od skoro 40 stepeni u hladu, ljubitelje košarke je udarila vest da bi Svetislav Pešić, poslednji zlatni selektor, mogao da preuzme mušku reprezentaciju, koja je nedavno u Beogradu, neslavno završila kvalifikacije za predstojeće Olimpijske igre.
U prilog tezi je navodna rešenost razočaranog Igora Kokoškova da se posle samo 20 meseci saradnje sa nacionalnim Savezom, spakuje i, ode.
Proveriti takvu bombu, čak i kada je u pitanju popularni Kari, uvek maksimalno profesionalan prema Sport klubu, nikada nije bio zahvalan posao. Na poluprovokativnu opasku, ali i pitanje, upućeno putem poruke, da se u Srbiji već „slavi“ njegov povratak, trofejni stručnjak se nije dao „upecati“.
„Meni nije potrebna nikakva promocija. Ja sam uvek spreman da pomognem, a to mogu i na druge načine,“ započeo je Pešić „pisamce“ pažljivo mereći svaku reč, čak i u lakšoj, pisanoj varijatni.
Sledi udarni deo, onaj koji može „ovako, onako“ da se tumači.
„Mogu da pomognem, ne samo našoj reprezentaciji, nego ukupno srpskoj košarci.“
Da ne bi bilo nedoumice, Pešić je za odjavu ostavio sledeće:
„Toliko od mene. Trenutno sam na odmoru i ne želim da učestvujem u bilo kakvoj promociji“.
Gotovo je sigurno da je selektor, koji je sa SR Jugoslavijom osvajao evropsko i svetsko zlato (2001, 2002), ovih dana bio u „izvesnim“ razgovorima oko Orlova.
Kao što je navođenje još dvojice kanidata (Aleksandar Đorđević, Saša Obradović) za selektorsko mesto, samo bacanje prašine u oči. Drugo je pitanje da li će legendarni trener, koji je 2002. u Indijanapolisu, u sred polufinala, iz tima odstranio Vladimira Radmanovića zbog jedenja banane u nevreme, mnogo godina od istorijskog uspeha, prihvatiti ovakav izazov. Naravno, ako je Kokoškov stvarno izvadio kartu u jednom pravcu.