Kakav je Svetislav Pešić trener, bilo je jedno od pitanja na koje je selektor reprezentacije Srbije odgovorio večeras, gostujući u emisiji "360 stepeni" na televiziji N1.

Trener koji ume da sluša.

Uglavnom, dodao je sa osmehom.

„I mi treneri, ako želimo nekoga da menjamo, moramo i mi da se menjamo. Ako hoćemo nekoga da učimo, moramo i mi da učimo, sastavni deo i sazrevanje trenera, ono što sam ja, verovatno je i pitanje iskustva, ja uglavnom znam da slušam. Mislim da je to mnogo važno, da, bez obzira da li je to mlad igrač, da li je iskusan, trener mora da zna da sluša, a ne da govori“, rekao je osvajač zlatnih medalja sa Evropskog prvenstva 2001. u Istanbulu i Svetskog 2002. u Indijanapolisu, odnosno srebrne sa Svetskog prvenstva u Manili 2023. godine.

Sa kim je najlakše raditi?

„Uslovno rečeno najlakše, najizazovnije je raditi sa najboljima. Ja znam, ako si spreman da slušaš, onda naravno bolje spoznaš i prednosti i slabosti osobe dotične, da ih ne imenujem, svi su oni različiti, kao i svi mi. Ja uglavnom sa vrhunskim igračima, sa najboljima nemam problem, imam sa ovim dobrim igračima, koji ponekad misle da su mnogo bolji nego što jesu“, otkriva on.

Kako kaže, uvek ima problema i ne povlači se iz njih.

„Pokušavam da ih rešim na način šta je najvažnije za ekipu. Ipak sam ja trener i neko je meni dao tu odgovornost, šansu da donosim odluke i snosim odgovornost za to. Čim ti daju, to znači da si ti za to sposoban, nisam uvek donosio dobre odluke, nekad sam se trudio da od tih grešaka nešto i profitiram“, navodi on.

Mnogo je, kaže, naučio za vreme SP u Indijanapolisu.

„Sve što se dešavalo za vreme tog SP i posle, to je bilo vređanja, omalovažavanja, na nekom nivou kao sada kad smo izgubili od Italije. Ja sam već tad, to me pogađalo, svi smo mi od krvi i mesa, nije mi bilo dragp, sada više ne, sada verovatno nekako to prihvatiš, a ja sam razumeo da od ljudi od kojih nikad ne bih uzeo nikakav savet i te kritike i omalovažanja me ne interesuju, mnogo su mi važniji ljudi do kojih mi je stalo“, rekao je.

Na pitanje odakle crpi energiju, ponavlja odgovor od malopre – radoznalost.

„Mislim da je ta radoznalost nešto što, i treneru treba motivacija da bi druge motivisao“, misli on.

Osvrnuo se i na Olimpijske igre koje se ovog leta održavaju u Parizu.

„Mi još ne znamo protiv koga igramo, znaćemo u martu. Ne bih baš rekao da smo toliko dobri da nam je svejedno protiv koga igramo. Važno nam je, nikad ne bih rekao da nema veze sa kim igramo. Ja obraćam pažnju, zato što znam da je ogromna konkurencija i zato što znam posle puno igara koje su iza nas, ovde će biti od 12 ekipa 10 kandidata za medalje. Svi govore o SAD, ja govorim o Kanadi, ko je prvi favorit, svi kažu SAD, neka budu. Ne smeta mi ako ih proglašavaju, neka i nas proglašavaju, ali ja ne živim u tom svetu“, kaže on.

Da li je u kontaktu sa igračima u NBA?

„To mi je posao. Evo sinoć sam se čuo sa Nikolim baš, pre neki dan sa Vasom, kad je hvala Bogu dobio klub gde može da napreduje, da se ostvaruje, sa Bogdanovićem koji se pre utakmice javio da da podršku ekipi i meni, malim Jovićem… Tu smo, ne svakodnevno, ali izmenjamo poruke“, otkriva on.

Na pitanje ima li šanse da Nikola i Vasa igraju na OI, kaže da misli da ima, ali „treba da se izbore prvo“.

Aco Petrović je na mreži X postavio pitanje da li bi Pešić, ukoliko preuzme Dubai, koji bi trebalo da igra ABA ligu, i dalje „ostao pri ideji da se ABA liga razmontira“.

Studirao je ekonomiju, a kako je postao trener…

„To su bila druga vremena, malo je tada bilo ljudi koji su se odlučivali, bivši igrači, da budu treneri. Sada je to čim završi ili trener, ili direktor, predsednik, potpredsednik… Ja sam želeo da ostanem u košarci, postavili su me za direktora Bosne. Ponekad u životu je dobro da ti ne doneseš odluku o sebi, jer kad donosiš odluku o sebi, nikad na kraju ne znaš da li je dobra odluka, a kad donese neko drugi, onda nemaš izbora. Predsednik me je zvao kad je Draško odlučio da više ne bude trener, nego da se bavi drugim poslovima u klubu. Zove me i kaže ‘Pešiću, jesi našao trenera kao direktor’, ja kažem evo biće Maksa Ostojić, pa ćemo da vidimo, kaže on, dok ne nađeš trenera, pošto je to tvoj posao, ti ćeš biti trener, tako sam ja posao trener“, kaže Pešić.

Pešić odgovara: „Vidite da smo mi još najbolji, ako ne na svetu, makar u regionu, pa se svi brinu za srpsku košarku“.

„To je važno za nas, da malo više nas cenimo, jer vidimo da bi svi voleli da daju svoje mišljenje gde je srpska košarka. Da odgovorimo na pitanje – Dubai ako bi želeo da igra u Evroligi, ili Evrokupu, oni moraju da ispune mnogo uslova. Jedan od uslova je da moraju da igraju još jedno takmičenje, oni su izabrali da igraju ABA ligu, činilo im se, tu su u centru Evrope, mogu da putuju, ja sam im preporučio da uzmu da igraju srpsku ligu. Ja sam rekao zašto igrate ABA ligu, samo povećavate troškove, najbolje da igrate srpsku ligu, KLS. Mogu da igraju u grčkoj ligi, nisu još pitali, možda će da pitaju, odgovor je bio jasan i glasan, želimo da igramo ligu koja je profesionalna, KLS još nije“, govorio je i nastavio:

„Da li će Pešić biti trener Dubaija ili ne, ja ne menjam svojstva, ja sam zadužen, ne zbog toga što sam selektor, ja sam odavde, ja znam da mi ne možemo dalje da razvijamo našu košarku bez profesionalne KLS, to je definitivno. ABA liga je naravno bila korisna, i nama i svima ostalima, iz svih bivših republika, ja to nijednog trenutka ne oduzimam, smatram da treba da se okrenemo da formiramo našu ligu. Dve stvari – mi već godinama, nijedna naša ekipa ne učestvuje u međunarodnim takmičenjima osim Zvezde i Partizana, nema napretka ako nisi u Evropi, ako ne igraš sa ekipama iz drugih država. Drugo, ABA liga je jedina liga u Evropi, gde u toj ligi nema ograničenja stranaca. Svih 12 mogu da budu stranci, u svim ekipama, svim nacionalnim ligama postoji pravilo stranaca, da li to 7+5, 6+6, ali postoji ograničenje“, kaže.

Kako kaže, pošto je radoznao, uvek ima nešto novo.

„Nešto bih svaki dan, evo ja sad idem na trening i opet nova situacija, opet će se nešto desiti, što će i mene da iznenadi, moram da pronađem rešenje, da li je to pitanje neko bolestan, neko zdrav, kako da rešimo problem odbrane, napada, svaki dan je nešto novo i to te verovatno održava da pronalaziš ta rešenja, ne da rešavaš probleme, nego da to prihvatiš kao izazov. To je još kod mene prisutno, entuzijazam je prisutan“, ističe popularni Kari.

Prema tome, dodaje, želi da kaže da smo stvorili sportske uslove.

„Imamo ekipe koje mogu da igraju srpsku ligu profesionalnu, imamo ogromnu popularnost košarke, nikad nije bila veća, interes za košarku, čak i država pomaže košarku na različite načine, to je jedini državni projekat, ta košarka, niti je Partizan, ni Zvezda, državni projekat može da bude samo reprezentacija i profesionalna liga“, kaže.

Misli da za to imaju podršku.

„Mi ne smemo da čekamo nijednog trenutka. Da li će Pešić biti trener u Dubaiju, pa će da vodi u ABA ligi, može da se desi, ja ne isključujem ništa, sve je moguće. Iskreno da vam kažem, u ovom trenutku stoji ispred samo reprezentacija Srbije, lično i pred igračima i Savezom, samo jedan cilj, a to su OI, a sve ovo ostalo je toliko nebitno, da ja uopšte o tome ne razmišljam“, kaže on.

Ističe da je ponosan na trenere koje je imao.

„Imaio sam samo četiri trenera u karijeri u 15 godina, a danas je takva situacija da neki igrači imaju četiri trenera za sezonu“, kaže on.

Na pitanje da li je ranije bilo upliva politike u sport odgovara „naravno“.

„Sport je delatnost, mi koji smo u sportu ili košarci, smatramo da je najvažnija i važnija od svega, međutim, nije. Nijedna zemlja na svetu nema zakon o nacionalnim priznanjima. Zamislite vi da svi sportisti koji su osvojili i treneri medalje, da li zlatnu, srebrnu ili bronzanu na OI, SP, EP, oni dobiju nacionalno priznanje. To pokušavaju da ga pretvore u neku nacionalnu penziju, ne, to je nacionalno priznanje za koje se dobija i određena novčana suma, ali najvažnije stvar koju je ova država uradila u prošlosti, mislim da je to bilo u vladi Koštunice, doneli su odluku o nacionalnim priznanjima. Najbolja odluka, koja pokazuje koliko je za državu i Srbiju važan sport“, govorio je.

„Ja od toga ne živim, možda ću kasnije, ali znam koliko danas bivših sportista, čiji sport nije bio takav da si mogao da zaradiš za budućnost, žive od toga. Najvažnije je da ti je neko priznao da ti kao sportista postojiš i za svoju zemlju nešto daješ. To je nešto što je toliko motivišuće i za mene i za mlade generacije. Mi smo osvojili srebro, momci su dobili nacionalno priznanje, dobiće i adekvatnu materijalnu naknadu kad prestanu jednog dana, do kraja života“, kaže on.

Misli da je „velika odgovornost njih koji su u sportu da pretvore to što imamo u neki moderan kvalitet“.

„Zato govorim koliko je važno da mi u Srbiji imamo svoju samostalnu profesionalnu košarkašku ligu, iz koje će naši timovi da igraju utakmice u svim zemljama u čitavoj Evropi i protiv Hrvatske, Bosne, Slovenije…“, govorio je.

Pročitajte kompletan intervju na portalu N1.