Novi gost kod vodećeg novinara među srpskim košarkašima bio je Nikola Jović.

Autor intervjua Vanja Marinković brzo je prešao na stvar.

„Pre nego što si ušao u Meginu omladinsku školu, bio si u vaterpolu. Kako je prelazak sa vode na parket promenio tvoj pogled na sport“, bilo je prvo pitanje kapitena Partizana za svog VIP gosta.

„Nisi imao bolje pitanje?“, uzvratio mu je as Majamija.

„Šalim se… Pa ne znam baš kako ozbiljno da odgovorim na to, kad ti ozbiljno ni ne pitaš!“ (smeh)

Ajde, brate, realno te pitam – bio si stalno u bazenu, pa onda prešao na parket. Je l’ bilo teško?

„Pa nije, zato što sam u isto vreme polako krenuo i sa košarkom. Trenirao sam je uz vaterpolo, konstantno sam išao na treninge. U školi sam zbog društva igrao košarku, i tata me vodio ponekad… U nekom momentu sam morao da izaberem i ostao sam na košarci“.

NAJPOPULARNIJE NA PORTALU

Provokacije već počele: Bure baruta Zvezda – Dinamo

Preterao u poluvremenu: Sudije prijavile Balšu Terzića

Terzić: Dobili smo najtežeg, ali moramo da zgazimo Dinamo!

Selidba ozvaničena: Đokovići menjaju Beograd za Atinu!

Šta je presudilo?

„Pa, iskreno, bilo mi je zanimljivije. Više me je vukla košarka, valjda zbog dinamike i ekipe“.

Mega je poznata kao klub koji stvara igrače. Šta ti je ta škola ostavila – ne samo kao igraču, već i kao čoveku koji je prvi put stao pod reflektore?

„Pa doslovno sam tu odrastao. Bio sam tamo svaki dani. Tamo sam sve naučio. Celo detinjstvo mi je bukvalno prošlo u Megi – od 14. do 18. godine. Četiri godine koje su mi obeležile život“.

Sećaš se sebe kao klinca koji gleda Jokića kako igra? Je l’ ti on bio motivacija da ideš u NBA?

„Pa, da. Jednim delom jeste. Nisam sad konstantno razmišljao o NBA-u, ali naravno da je Jokić bio motivacija – pogotovo jer je bio tamo gde sam i ja trenirao“.

Kad si došao u Majami Hit sa 19 godina, ušao si u svlačionicu punu veterana. Jesi li više slušao i gledao ili pokušavao da pokažeš da i ti pripadaš?

„Više sam slušao i gledao. Prve godine nisam bio na nivou da mogu odmah da se dokažem na terenu, pa sam pokušavao da upijem što više. Bili su tu Kajl Lauri, Džimi Batler, Kevin Lav, Judonis Haslem… Ozbiljni igrači od kojih sam imao šta da naučim. Posle Svetskog prvenstva sam dobio više samopouzdanja i tada sam i na terenu počeo da se namećem“.

Šta je najveća razlika kada pređeš iz mlađih kategorija u „A“ selekciju?

„Pa sve, realno. Brzina igre, fizička snaga, ozbiljnost na i van terena… I sve se menja – od toga kako se trenira, do toga kako se ponašaš. Tada sam još bio miran, sad sam možda malo bolji u svemu tome“.

Ajde, od svakog reprezentativca uzmi po jednu stvar i sastavi idealnog igrača.

„Jokin mozak, Bogdanov šut, dribling Stefana Jovića… Atletiku i skok – to mogu da budu moji. Odbranu? E to neka bude Akica Avramović… brze ruke, duge ruke. Visinu uzimam od Milutinova. To je to – kompletan igrač“.

Koji trener te je najviše oblikovao tokom godina?

„Dragoljub Avramović – Gidra. Trener iz Mege koji me trenirao tri godine. On mi je najviše značio, pogotovo van terena. Učio me kako da budem profesionalac, kako da se ponašam, kako da razmišljam“.

A od Karija, Spolstre?

„Od Spolstre bih uzeo sve! Genije je na tabli. A od Karija – sastanke i razgovore. Ozbiljno zna da motiviše i da pripremi ekipu“, rekao je Jović pre nego što su se obojica zasmejala.

To je to! Nikola, hvala ti što si bio gost u našoj emisiji. Sve najbolje!

„Hvala vama, bilo mi je super“.