Kada je pre tri meseca osvojio duplu krunu sa košarkašicama Mege zakazali smo i razgovor za leto posle osvajanja medalje sa juniorskom reprezentacijom. Rečeno učinjeno, mladi stručnjak Milan Vidosavljević i najbolje srpske juniorke su se potrudili da Srbiji donesu prvo odličje u A diviziji od 2018. godine. Srpkinje su zablistale na EP U18 u Portugaliji kada je bilo najpotrebnije i izvadile vizu za Svetsko prvenstvo 2025. u Češkoj.

Još jedna košarkaška bronza stiže u Srbiju. Videli smo koliko su joj se seniori obradovali na OI, a poseban značaj ima i u mlađim ženskim reprezentativnim selekcijama. Prošla su vremena kada su se u Jugoslaviji i Srbiji od muškog i ženskog podmlatka očekivala medalja „po difoltu“. Poslednjih godina konkurencija je znatno ojačala, a Srbija se, s pravom, tradicionalno oslanja na svoj talenat, školu košarke i na sopstvene resurse. Utoliko je svako novo odličje za veću radost i ponos. 

Svi vlasnici evropske bronze

Vlasnice bronze sa juniorskog EP su: Angelina Davorija , Valentina Zarić, Jana Vesić , Minja Aranđelović, Imana Ćosović, Aleksandra Aleksić, Tara Dacić, Hana Predojević, Jovana Popović, Teodora Simončević, Lana Brenjo, Milica Dragičević.

U stručnom štabu su pored selektora Milana Vidosavljevića bili: pomoćni treneri Slobodan Subić i Nemanja Ćulafić, kondicioni Nikola Mitrović, fizioterapeut Marko Đurković i tim menadžer Jelena Popović.

Naravno, sa srpskom selekcijom je bila i Ana Joković potpredsednica KSS, koja je posle OI u Parizu doputovala u Portugaliju i budno pratila pohod juniorki do bronze. Selektor Milan Vidosavljević nije propustio da se svima zahvali i da spomene i stručni štab:

„Dugo sarađujemo i sve je kao i obično bilo besrpekorno, na visokom nivou. Mi smo uhodan tim, a sa Ćulafićem i Mitrovićem godinama radim u Megi, tako da za sve imam samo reči pohvale“.

„Mnogi ljudi zaboravljaju koliko je teško osvojiti medalju na velikim takmičenjima. Svi igraju košarku i mnogo ulažu u nju, a već duži niz godina u Evropi i u svetu su ogromna ulaganja i u mlađe selekcije“, kaže Milan Vidosavljević za Sport Klub. 

Sjajni strateg je posle velikog uspeha na EP juniorki u Portugaliji izneo zanimljiv stav:

„Rekao sam, malo u šali, ali i u zbilji, da smo mi, ustvari, bili najuspešnija selekcija na šampionatu. Pred svaki EP se zna da će zlato i srebro da uzmu Francuska i Španija, ali se zato za bronzu bori 14 timova. Nije to nimalo lak poduhvat u jakoj konkurenciji, iza nas su ostali veoma dobri timovi“. 

Neverovatan tok je imao šampionat u Matosinjosu za mlade Srpkinje, u prva tri kola nisu zabeležile nijedan trijumf, ali su zablistale kada je bilo najpotrebnije, u nokaut fazi. 

„U grupi smo izgubili sve tri utakmice, ali lako je moglo da bude i obrnuto, videlo se da su nijanse u pitanju. U prvom kolu, protiv Nemačke, poraz je bio šok, ali znate kako, premijere su na velikim takmičenjima uvek specifične. Zatim smo poraženi od Italije „na loptu“, što nam je baš teško palo. Na meču sa Portugalijom smo 37 minuta bili u vođstvu i na kraju podlegli atmosferi pred 4.000 domaćih gledalaca“.

Slavlje na srpski način

Osvojeno je, dakle, prvo odličje za mlađe ženske selekcije Srbije od 2018. godine, kada je mlada reprezentacija prigrlila evropsko srebro, a godinu ranije juniorke su takođe bile srebrne. Tokom pandemije korone nisu igrana prvenstva, a 2022. godine, u B diviziji Srbija je imala dve medalje, zlato kadetkinja i bronzu juniorki. Svakako, uspeh, koji zaslužuje da se proslavi, a „prvo poluvreme“ je već obavljeno u Matosinjosu.

„Proslavili smo na naš način. Portugalcima u hotelu je taj način bio malo čudan, ali nama nije. Naravno, uz prikladnu muziku. Imaju devojke svoj repertoar, njima je prepušten izbor, to je njihovo“, nije otkrio detalje slavlja Vidosavljević.

Ne možemo reći da se u nastavku takmičenja dogodilo čudo, jednostavno, stvari su došle na mesto.

„U najvažnijem susretu, u osmini finala pobedili smo Poljsku, koja je bila prva u svojoj grupi, tu smo pokazali pravo lice. Podizali smo formu iz utakmice u utakmicu. U četvrtfinalu smo savladali Finsku, najefikasniju ekipu i najbolju u skoku na EP, posle Francuske i Španije. Mučili smo se sa njima i uspeli da ih slomimo. U polufinalu nas je zaustavila Španija, koja je, realno, velesila, ali mogli smo bolje da se nosimo sa njima. Po svim parametrima bili smo slični, ali su ih naše devojke previše respektovale i bile zadivljene njima. Na meču za bronzu protiv Izraela potvrdili smo koliko možemo“.

Sagovornik Sport Kluba nema dilemu oko odgovora na pitanje kada je bilo najteže na minulom EP:

„Odigrali smo za devet dana sedam utakmica, to samo po sebi nije nimalo lako. Najteži momenat je bio spremiti ekipu posle 0-3 u grupi. Ubediti ih da mogu i koliko mogu. Uveriti ih da igra nije bila toliko loša, kako je u tom trenutku delovalo na papiru. Uradili smo veliki posao, uspeli smo da devojke počnu da veruju u svoje mogućnosti i isplatilo se. To je sport, u tome je čar“.

Koncept favorita je uvoz igračica

Kada je reč o apsolutinim favoritima, najboljim juniorkama Francuske, Španije, dakle i Evrope, na prvi pogled se vidi koliko liče na seniorske sastave svojih zemalja.

„To su države sa ogromnim brojem igračica. Imaju mnogo talentovanih košarkašica ne samo u njihovim državama, već i one koje su, kako imam običaj da kažem, uvezene. Naprimer, juniorska ekipa Španije ne bi bila to što jeste bez Ave Fam, visoke igračice koju su doveli iz Obale Slonovače i naturalizovali je. Ima takvih primera u Španiji i Francuskoj baš mnogo. Kad pogledate njihove mlađe selekcije vidite po telima tih igračica koliki im je potencijal“, navodi Vidosavljević.

Naravno, kao i na svakim pripremama za veliko takmičenje nije sve išlo glatko. Radilo se žestoko, a ekipa, silom prilika, nije bila kompletna na EP u Portugaliji.

„Naš centar Lana Marić zbog povrede nije bila sa nama, zatim MIlica Dragičević se povredila na EP U20 na meču za 15. mesto, tako da u juniorskoj selekciji nije bila u dobrom stanju. Trudili smo se da je oporavimo, dugo je to trajalo, igrala je u Portugaliji, ali nije uspela da dostigne prepoznatljivu igru i formu“.

Ipak, najvažnije je da su Srpkinje na najvećoj kontinentalnoj smotri bile na visini zadatka.

„Sve su pružile maksimum, shodno trenutno mogućnostima. Zanimljiv podatak je da sam u ovoj selekciji imao čak sedam igračica iz Mege, mog kluba, sa kojim sam ove sezone osvojio sve domaće trofeje. Stvarno je retkost i velika prednost imati toliko reprezentativki iz istog kluba“.

Bronza je veliki trijumf kolektiva, ali nemoguće je ne izdvojiti sjajnu Jovanu Popović, devojku koja je sa nepunih 17 godina nedavno bila i MVP domaćeg klupskog finala sa Crvenom zvezdom… Njen talenat, naravno, nije ostao neprimećen, uvrštena je u najbolju petorku EP u kojoj su i: MVP turnira, Nel Onglama (Francuska), Ava Fam (Španija), Gal Raviv (Izrael) i Klara Silva (Portugalija).

„Jovana je odigrala dobro celo prvenstvo, ali najbolje kada je bilo najpotrebnije. Polako se dizala iz meča u meč, bila je sve bolja u nokaut fazi. A tek u meču za bronzu, bila je odlična po svim parametrima. Ubacila je 26 poena, imala 7 skokova, 6 asistencija, a indeks korisnosti 40!

Standardni ciljevi na takmičenjima mlađih kategorija su da se najpre stvaraju vrhunske igračice i što bolji rezultati. Logično, kada se ostvari i jedno i drugo onda je pun pogodak. 

„Ima u ovom sastavu veoma talentovanih igračica. Naravno da ima, ne bismo osvojili medalju da ovaj sastav i ove devojke nemaju materijala. Samo neka nastave sa radom i odricanjem, jer bez toga nema uspeha. Maksimalno se trudimo da sa našim devojkama ostvarimo i što bolje rezultate i stvorimo seniorske reprezentativke. Prioritet su vrhunske igračice, ali i medalje su važna nagrada za uloženo“.

Vidosavljević iznosi još jedan interesantan i vrlo bitan podatak:

„Veoma važno je istaći da su naše juniorke bile najmlađe na EP. U našem timu je sedam devojaka rođenih 2007. godine, to je prateće godište ove sezone. To znači da one imaju pravo i dogodine da igraju u juniorskoj reprezentaciji. Većina igračica u konkurentskim ekipama na EP u Portugaliji je 2006. godište“.

Na mestu stratega ženske juniorske selekcije Vidosavljević se nalazi skoro pet godina, u početku je imao nezahvalan zadatak da nacionalni tim vrati u A diviziju.

„Prošle godine malo nam je falilo na EP u Konji. Na prvenstvu B divizije u Sofiji smo se vratili u A diviziju i odmah osvojili četvrto mesto na elitnom EP u Turskoj. Nije lako govoriti o kontinuitetu, jer neminovno svake godine je drugačiji sastav. Bilo bi lakše voditi isti tim koji zajedno stasava, međutim, devojke iz godine u godinu prelaze u stariji uzrast, tako da se svake godine formiraju nove ekipe. Mnoge igračice se znaju iz prethodnih selekcija, ali svejedno, neke stvari je potrebno iznova uspostaviti. Evo, recimo, juniorke Slovenije su prošle godine na EP u Konji bile šampionke, a ovog leta sa drugačijom ekipom zauzele su 13. mesto, jedva ostale u A diviziji“, objašnjava Vidosavljević.

U Srbiji se u selektiranju podmlatka izvlači maksimum iz svih raspoloživih resursa, ženski sektor KSS neprestano prati i srpske talente u regionu i  inostranstvu.

„Postoji dobar sistem rada sa mlađim reprezentativnim kategorijama, međutim, u nekim stvarima objektivno ne možemo da pariramo većim zemljama. Pre svega, zato što, kao što sam rekao, imaju neuporedivo veći broj igračica i što za razliku od nas već u mlađim selekcijama naturalizuju atletski i košarkaški talentovane strane igračice. U KSS trude da nam obezbede što bolje uslove za rad, a bilo bi lepo da košarka najzad dobije nacionalni trenažni centar“, dodao je Milan Vidosavljević. 

Ipak, sve što je lepo ima kraj. Mladi, trofejni trener, Milan Vidosavljević je odlučio da se preseli u mušku košarku. Osim bronze na juniorskom EP ove sezone osvojio sve što se moglo, duplu krunu sa ženskom ekipom Mege, kao i nacionalne trofeje sa juniorkama i kadetkinjama svog kluba. 

„Sve sam osvojio, nemam sledeći izazov u ženskoj košarci. Jedino da radim sve ispočetka, pa da jurim reprizu uspeha. Odlazim u muški pogon Mege. To je moj klub. Vodiću juniore“, poručio je Vidosavljević. 

Bonus video