Od sezone 1975/76. do leta 2025. Partizan je 22 puta bio šampiona države, prvo Jugoslavije, potom SR Jugoslavije, Srbije i Crne Gore i na kraju Srbije.

Od legendarnog Borislava Rebe Ćorkovića do talentovanog Bogdana Karaičića crno-belu paletu trofejnih trenera popunjavali su, redom, Dušan Ivković, Duško Vujošević, Željko Obradović, Borislav Džaković, Ranko Žeravica, Miroslav Nikolić i Vlada Jovanović.

POPULARNO NA PORTALU SPORT KLUBA

Čovek koji je spašavao košarku – Miloš Teodosić

Petrović pronašao novi klub, Čelsi želi 25.000.000 evra

Vilander: Alkaras i Siner dižu tenis iznad velike trojke

Ekipa iz Humske nedavno je prekinula post od 11 godina bez titule u domaćem šampionatu, a umesto suspendovanog, najuspešnijeg trenera u istoriji Evrope, Željka Obradovića, crno-beli brod je do drugog trofeja u sezoni 2024-25 predvodio 40-godišnji Užičanin. Čovek u koga Žoc ima ogromno poverenje iako je najmlađi član stručnog štaba i čovek koji je u Partizan 2021. došao na preporuku Igora Kokoškova.

Karaičić je 14. juna, dan pre početka plej-ofa i duela sa FMP saznao da će biti prvi trener u Superligi Srbije. Obradović je odrađivao četiri utakmice suspenzije, ali se na klupu nije vratio ni u petom, ispostaviće se poslednjem meču doigravanja u Subotici. Prepustio je svom 25 godina mlađem kolegi i ostalim saradnicima da završe započet posao i sa desetkovanim timom osvoje titulu.

Vraćamo se na 14. jun…

„Dan pred početak plej-ofa imao sam odličan razgovor sa Željkom, uz pristanak sportskog sektora i rukovodstva kluba. Ipak, prva stvar koju sam pomislio bila je: ‘Čoveče, kakve god da su okolnosti, neverovatno mi je da ću steći iskustvo sedenja na klupi Partizana’. Nestvaran osećaj. Tada sam pomislio da mi je neverovatno da sedim i o tome pričam sa Željkom Obradovićem. Nestvaran je osećaj i pozitivno uzbuđenje da ću voditi neku utakmicu Partizana, a sa košarkaškog aspekta samo sam razmišljao o tome da uživam u tom procesu i da, ono što sam ponavljao celu seriju, da svi budemo najbolja verzija sebe,“ priča Karaičić za Sport klub.

Vrti Bogdan film… U devet dana mnogo toga je stalo iako je domaća Superliga poslednjih godina izgubila draž koji je nekada imala. Tri meča sa Panterima iz Železnika, potom dva finalna protiv Spartaka. Partizan je iz dana u dan sve bolje izgledao uprkos brojnim kadrovskim problemima i maksimalno skraćenoj rotaciji.

Igor Kokoškov, Partizan i reprezentacija

„Igor mi je promenio karijeru i život, prvo strukovno, a od njega sam naučio mnogo stvari o košarci dok smo radili zajedno. Radio sam kao skaut za ‘Draft ekspres’ i mnogo sam putovao. Gledao sam utakmicu Jute i tu sam ga upoznao, mada nas je i pre toga jedan skaut spojio dok je radio u reprezentaciji Slovenije. Predstavio sam mu moj rad, pripreme utakmica, čime se bavim i kako radim. To sam podelio sa njim da bih ga pitao za mišljenje i mnogo mi je pomogao savetima i smernicama, pokazao kako on radi… Zaista otvoren čovek. Tako je počelo naše prijateljstvo koje i danas traje. Kasnije me je neočekivano pozvao u reprezentaciju Srbije da radim skauting, pripreme, analize protivničkih igrača… Jednom sam rekao da je Igor Aleksandar Nikolić modernog doba zbog znanja, mogućnosti koje može da prenese mladima, metodologije treninga, pripreme utakmica… Neverovatan je košarkaški um i mnogo sam mu zahvalan. On me je preporučio Željku i Partizanu. Neizmerno sam mu zahvalan. Mnogi bi imali šta da nauče od njega kroz rad i kroz komunikaciju.“

„Iskreno, nije bilo lako. Na početku nisu bila velika očekivanja, ali smo takmičari i želeli smo da pobedimo. Nismo verovali da možemo da uradimo nešto veliko, niti smo znali u kom smeru će da ide priča. Da li je bilo stresno? U nekim trenucima zaista jeste, nije lako da se donesu neke odluke u toku utakmice, bio je važan rezultat, to je moja odgovornost. Veliko je to iskustvo, a uopšte nije lako raditi u Partizanu pod takvim očekivanjima i monitornigom čitave javnosti. To razdoblje pokazalo je da samo veliki treneri mogu to da iznesu kao što su činili Željko Obradović i Duško Vujošević. Sigurno je to jedan od težih trenerskih poslova – biti glavni i odgovoran u Košarkaškom klubu Partizan.“

Bilo je mnogo nepoznanica, za trenere, igrače, golobrade mladiće „bačene u vatru“.

„Utakmice, teren i trening – tu sam se osećao kao svoj na svome. Ispostavilo se da je najteži deo onaj koji se dotiče odnosa sa javnošću i merenje svake situacije i reči. Kao osoba sam malo šaljiv i trudim se da unosim dozu humora u sve sfere života, ali sam u jednom trenutku pomislio hoću li možda nekoga uvrediti rečima ili pristupom svemu. Naravno, nikoga nisam hteo da uvredim niti ponizim bilo kojim rečima. Samo to mi je bila mala nelagodnost. Ne želim da budem prepotentan ili bezobrazan prema drugima, to je možda deo posla čiju težinu dosad nisam osetio, a to je rad u Partizanu. Da li mi je neko nešto zamerio? Mislim da nije. “

Učestvovao je Željko Obradović u pripremi završnice Superlige, a Karaičić će jedan detalj zauvek pamtiti.

„Naravno da je imao uticaja. Pričali smo, imali smo sastanke oko priprema utakmica. Savetovao je, pomagao i podržavao, a posle poraza od FMP u drugom meču stvorila se tenzija i mali pritisak. Bez obzira na to kakve su okolnosti i što smo znali da su se igrači povredili i da neće moći da igraju sledeću utakmicu. Nije bilo lako i očekivanja za majstoricu sa FMP bila su veoma mala. Željko je tada još jednom pokazao veličinu i imali smo razgovor kao otac i sin. To mi je pomoglo da budem opušteniji, smireniji i koncentrisaniji na utakmicama. Pokazao je veličinu i ljudsku dobrotu. Te detalje ću pamtiti celog života, savete, a ne samo pobedu.“

Prvo poluvreme prvog meča sa FMP bila je antipropaganda srpske košarke. Loš Partizan, malo bolji gosti iz Železnika. Ono malo navijača (oko 2.000) u tom trenutku nije moglo da nasluti da će momci u crno-belim dresovima podići šampionski pehar.

„Prva utakmica je stvarno bila teška. Nismo trenirali, dva dana smo slavili osvajanje ABA lige, ali, pored toga, fizički nismo bili spremni za nju. Problematičan deo bio je i taj što nikada nismo igrali u takvom sastavu. Igračima je trebalo da se priviknu na uloge, a pritom su to bili košarkaški koji nisu izneli sezonu. Bilo im je potrebno da prepoznaju sebe i mesto u takvoj postavi. Mislim da je kasnije Balša Koprivica rekao da su baš zato igrači Partizana i da nisu slučajno tu jer poseduju kvalitet, potencijal i talenat. Na nama je bilo da im probudimo želju za dokazivanjem i da pokažu da zaslužuju da budu igrači kluba kao što je Partizan, ali opet bez velikog pritiska i da budu opušteni, najbolja verzija sebe – to smo zahtevali od njih. Stavili smo im do znanja da bismo mi snosili eventualne negativne posledice, prvo trener, pa organizacija. Od njih smo tražili da uživaju i pokažu najbolje.“

I Partizanu se „pojavio“ Duejn Vašington, MVP finala, igrač koji je u četiri plej-of meča postigao 129 poena ili 32.2 po utakmici.

„Znali smo da je odličan košgeter i kad smo ga doveli prošlog leta, ali mu je bio potreban period adaptacije i prostor za ulogu u kojoj bi mogao da, uslovno rečeno, ‘izdivlja’ i u kojoj bi moglo da mu se progleda kroz prste za neki šut ili odluku. Nismo imali mnogo prostora u Evroligi i ABA ligi za to. To je osnovna razlika za tranzicije pojedinih igrača – neki moraju da trpe svaku selekciju šuta. Na kraju se to isplati, ali mi kao Partizan smo ‘jurili’ plej-of Evrolige i titulu u ABA. Imali smo igrače koji su ‘instant’ mogli da pruže ono što nam treba, a Duejn se nije baš odmah snašao i pokazao sav svoj potencijal. Kao iznuđeno rešenje je dobio prostora da uradi šta može i pokazao nam da ima potencijal na kraju sezone, ono što smo čekali. Ako odluči da bude u Evropi, biće na najvećem mogućem nivou kao košgeter.“

Od devetorice inostranih igrača u završnici prvenstva Srbije pored Vašingtona bio je još samo Ajzeja Majk. Obojica su oduševili sve u klubu svojim stavom i željom da pomognu ekipi.

„Pokazali su ogromnu želju i poštovanje prema klubu, dresu i svima nama. Najduže su ostali u Srbiji. Majk nije propustio nijednu utakmicu u plej-ofu, onu najvažniju protiv FMP je odigrao najbolje. Majk je pokazao privrženost dresu i profesionalizam. Stvarno su dali više od svog maksimuma tokom celog plej-ofa. I u napadu i u odbrani – kapa dole za stav prema Partizanu.“

Karaičić je brzo osvojio i srca navijača kluba iz Humske. Sa tribina se moglo čuti: ‘Ti si prvi trener Bogdane…“

„Prijaju mi poverenje i šansa da radim ono što volim na ovom nivou i u ovakvoj situaciji. Sa druge strane, volim da odem mirno na Dunav i uživam sa porodicom. To ne znači da ne mogu, ali ne želim da glorifikujem sebe i ‘poletim’, ali prija potvrda za rad. Ipak, želim da radim ono što volim, dam svoj maksimum, bez velike pompe, hvalospeva i pojavljivanja u medijima. Volim da uživam u malim stvarima.“

Ostao je veran talentovani trener crno-belim bojama i pored brojnih ponuda iz Evrope i Sjedinjenih Država.

„Imam ambiciju i želju da se oprobam kao prvi trener, to nije sporno. Ali, opet, sve u svoje vreme. Saradnja sa Željkom i nestvaran odnos koji imamo je broj jedan u ovom trenutku, zato sam i dalje tu uprkos mogućnostima koje imam, od kojih su neke bile baš dobre. Počeo sam da igram košarku jer sam gledao tu generaciju 1995. kad je Željko bio trener. Sada poznajem te ljude lično. Uštinem se kad shvatim da komuniciram i radim sa idolima – kako igrački, tako i trenerski.“

Evidentno je i da Karaičić ima ogromnu slobodu sa „skoči“ sa klupe i udeli neki savet trofejnom učitelju.

„Ko je Željko, a ko sam ja? To je deset života razlike, ali otvorenost da dozvoli nekom ‘klincu’ da nešto kaže i uradi je neverovatno i to ga čini velikim. Njegova otvorenost i što je prema saradnicima takav, timski je igrač. To mu je jedna od vrlina i verujem da ga je to dovelo do statusa koji ima.“

Partizan je počeo renoviranje ekipe, a za razliku od prošlog leta kada je u timu ostao samo jedan igrač (Koprivica) sada je situacija mnogo povoljnija i izvesno je da neće biti velikih promena.

„Cilj nam je da igrači koji su ‘izneli’ ovu sezonu, ali i nekolicina domaćih košarkaša koji su se odlično pokazali u KLS, među kojima su Pokuševski i Lakić, da pokušamo da ih zadržimo kao okosnicu. Potrudićemo se da se pojačamo na pozicijama na kojima smo imali manje kvaliteta. Neće biti lako, ima više ekipa u Evroligi i igrači su samim tim skuplji. Mislim da je bitnije da imamo kontinuitet.“

Trener Partizana će uskoro krenuti put SAD, na Letnju NBA ligu, na profesionalno usavršavanje kao deo Detroit Pistonsa.

„Poznajem mnogo ljudi iz organizacije NBA i trenera. Pistonsi su došli do plej-ofa sa ne baš najboljim rosterom, pa me zanima kako su to uradili. Želja mi je da razmenimo iskustva i ideje,“ naglasio je Karaićić.

Bonus video