Spuštena je zavesa na još jedan finalni turnir Kupa Radivoja Koraća u Nišu, na kome je po peti uzastopni put slavila Crvena zvezda, kao i pre godinu dana, nad Partizanom. I bila je groznica subotnje noći, kako na terenu, gde je pobednik odlučen tek u produžetku, na tribinama „Čaira“, kao i generalnoj probi prepucavanja, prozivki i repliciranja, neposredno pre finala, na relaciji KSS - klub iz Humske.

U srpskoj košarci odavno sve manje pričamo o igri, individualnim potezima, poenu manje ili više, za razliku, ne samo od vremena legendarnog Žućka, po kome je početkom veka nazvano najmasovnije domaće takmičenje. Mnogo češće o nečemu što baš nema mnogo veze sa veštinom driblinga, preciznim šutem, srčanošću, energijom neposrednih aktera. Naročito kada se na dve strane parketa nađu večiti rivali. „Rat“ može da počne, nije od juče, niti će sutra da prestane. Za pobednike, crveno – bele, naravno sve je bilo sjajno, od konačnog rezultata do okolnog dekora, računajući navijački i službeno – organizacioni deo. Kod onih drugih, izvanredna partija koja nije materijalizovana sticajem raznoraznih okolnosti, naravno, najmanje igračkim greškama. A ogledala, kod jednih i drugih, pucaju li, pucaju. Uvek slična ploča.

„Ovo je derbi, napeto i tesan rezultat do kraja, sa izuzetkom njihovih plus devet početkom drugog perioda, ili naših plus sedam na startu drugog poluvremena. Nije mala stvar dobiti dva puta Partizan za dve nedelje, računajući i evroligaški kolosek. Račun može da ide i ovako – osam mečeva u 16 dana, a samo smo jedan izgubili,“ uz trofej, dodatno sabirajući, zadovoljstvo nije krio Janis Sferopulos.

Čović pod štitom

Niški domaćini su se pohvalili da ove godine, sa akcentom na finale večitih, u „Čair“ nisu puštani oni bez ulaznica (!?) Ali i uz pomenuti „režim“, velike snage žandarmerije, striktnu kontrolu, nije moglo bez opasne pirotehnike. I još jedan primer (ne)obuzdanih navijačkih strasti – Nebojša Čović, predsednik Saveza, pod zaštitom policijskog štita, bar 20-ak minuta posle finalne drame, ušao je u dvoranu tek prilikom svečane dodele medalja i pehara.

Grčki stručnjak na klupi osvajača Kupa, inače, ima skor za poštovanje u duelima sa čovekom koji je osvojio rekordnih devet kontinentalnih titula. Tako je prošle sezone zabeležio 7:1, plus osma pobeda službenim rezultatom, a u tekućoj, 3:1, računajući ukupno Evroligu, ABA, KLS i Kup.

„Čestitam svojim igračima na izvanrednoj utakmici u situaciji kada su igrali dan za danom. Žao bi mi bilo da je tako morao da igra i neko drugi, posebno mi evroligaši. Ne želim da delim lekcije, ali je bilo prenaporno. Ali, da dalje ne pričam, jer će drugi već da prave različite interpretacije. Trebalo je da pobedimo u regularnom delu, ali su mnogi drugi faktori uticali, da ih ne pominjem. Svima je to jasno, pa neka služi na čast,“ bio je rezigniran Željko Obradović.

Na sve pokušaje pitanja tipa individualnog (ne)učinka Vošingtona (indeks minus 8), ili bleđe partije Brauna, koji je u finišu krajnje izjednačenog produžetka, napravio grešku prilikom pokušaja uvođenja lopte (sličan „incident“ su relativno skoro napravila dvojica prvotimaca isto protiv Zvezde), bez odgovora, osim drugih problematika. Naravno da su arbitri (Ćalić, Obrknežević, Tomić) bili na tapetu, od različitih kriterijuma, pa kome se (ne) sviraju koraci, faulovi…

NAJČITANIJE NA SPORT KLUBU:

Gle čuda, taman kako Janiku Sineru odgovara

Zvezda obara srpski i klupski rekord

Medvedev predlaže cenjkanje sa WADA

Dva Srbina se bore za titule na 2 kontinenta, a prenosi su na SK

Ono što ide na dušu sudijama i bez izveštaja kontrolora, nije ni procena da se na malo manje od četiri sekunde ne svira nesportska Kenanu, što bi se verovatno desilo da u pitanju nije bio sam finiš prvih 40 minuta. Verbalni navijački delikti, koji su samo koji sat pre finala apostrofirani kao akti najstrože kazne, po cenu pražnjenja cele dvorane, posle dve opomene ljudi u sivom, ipak su izostale. Možda je ljudski razumeti sudije da kompromisno odreaguju kada je već tako malo ostalo do kraja (koji sekund plus nadoknada pet minuta), ali…

Baklje, petarde, laseri…

Već je nepisano pravilo da i Crvena zvezda i Partizan, svakom prilikom izraze nesebičnu zahvalnost navijačima. Onako kako su se ponašale „delije“ i „grobari“ na finalu Kupa, pre je za kritiku no za apostrofiranje klupske privrženosti. Od razmene uvreda, a neke su „kačile“ i predstavnike medija, barem sat vremena pre početka, do još gorih „rabota“ – bacanja baklji, petardi, flaša sa vodom, raznoraznih predmeta na parket, upotrebe lasera…

Od sredine drugog poluvremena, u „Čairu“ je napravljena dimna zavesa od raznoraznih navijačkih „rekvizita“, da je još i dobro kako su igrači uopšte videli koševe. Tradicionalna srpski „er kondišn“ ala promaja, pa i na spoljnih samo plus stepen, povećao je vidljivost na terenu. U jednom trenutku je čak izbila tuča (manjih razmera) na Partizanovom navijačkom delu. Pa, kome trebaju takvi „navijači“, večitima sigurno ne…

Čemu obećanje Nebojše Čovića, predsednika KSS, plus Darka Jovičića, potpredsednika za takmičenje, pa i Miodraga Milojkovića, predsednika Sudijske komisije KSS, da će se striktno sprovoditi odluke Upravnog odbora, bez milosti kada se bilo ko vređa, od direktnih aktera, pa nadalje. A u subotu uveče, orilo se najpogrdnije na račun Obradovića, kao što nisu pošteđene ni nečije supruge, u režiji „vrlih“ navijača Crvene zvezde i Partizana. Igrački uzbudljivo i neizvesno finale, uz trenersko taktičko nadmudrivanje, zaslužilo je i da se sa reči pređe na delo. A nije, da svi bar malo crvene.

Pobednici koji su imali nerava, snage i umeća da poraze velikog rivala, ali i druga strana da se više bavi nekošarkaškim faktorima sa aluzijom na dobro poznate nevidljive sile koje kreiraju domaću sportsku svakodnevnicu. I čuveni Žućko, ni kriv, ni dužan, negde u oblacima, crveni od naslednika koji se bore za njegovu levicu. A repovi se, ne samo vuku, nego još i rastu.

Niško „jedenje i pijenje“

Misli na vreme, smanji si cenu, duhoviti je reklamni slogan na pojedinim niškim autobusima javnog prevoza. Ako vas podseća na moto srpskog selektora Pešića „Svi za jednoga, jedan za svi“, nije slučajno, sa juga je…A u Nišu ima mnogo „jedenja i pijenja“, ali i zdravog humora. Tako jedan lokalni hotelijer objašnjava kako je grad zbog Kupa Koraća na „gubitku“ za barem 3000 bugarskih vikend – drinking turista. Žestoka pića su i dalje 0,5, em više, em jeftinije od Sofije. Ali i Beograda. U gradu na Nišavi, domaćinski može da se ruča i popije, uz besprekornu kafansku uslugu za 1700 dinara, ali i manje.

Bonus video: