Ispod prividnog mira i uobičajenog funkcionisanja Košarkaškog saveza Srbije, ne viri 300 đavola, ali aktivnosti dela članova Skupštine, mogu lako da provociraju buru u kojoj bi najvišu cenu platio trofejni sport.

Inicijativa predloga izmene Statuta, bez javne rasprave i obaveznog mišljenja Upravnog odbora sa zahtevom Vanredne sednice najvišeg tela i usvajanja, nije ništa drugo, nego pokušaj igranja politike svršenog čina.

Kada je 21 član Skupštine (od ukupno 33), predstavnici pet od sedam regiona, stavio potpis na dopis upućen predsedniku Goranu Laziću, verovatno su smatrali da je „proces“ formalno pokrenut prostom većinom, ne očekujući da može naići na ozbiljnije prepreke u regionima koji se nisu priključili talasu promena. Za razliku od Vojvodine, Centralne, Istočne i Južne Srbije, kao i Raško-Kosovsko-Metohijskog regiona, beogradska organizacija (kao i Zapadna Srbija), nije samo protrčala materijal vezan za promenu košarkaškog Ustava.

Kako se moglo saznati, na poslednjoj sednici, Predsedništvo KSB, iz formalnih, ali i suštinskih razloga nije saglasno sa idejom „pola Srbije“.

ŠTA KAŽE ČLAN 88 STATUTA?

Niko ne beži od razgovora
Od ranije je formirana Radna grupa KSS pravnih eksperata sa zadatkom procene predloga Statuta, kao što nije sporna želja za razgovorima (javnim raspravama) u kojima bi učestvovali članovi Upravnog odbora i delegata Skupštine. Ovi drugi su smatrali da novembarski i februarski FIBA reprezentativni kvalifikacioni prozori nisu bili dovoljan argument za prolongiranje od nekoliko meseci. Sigurno imaju valjan razlog zašto im se toliko žuri…

Za eventualno usvajanje najviših akata Saveza, nije ispoštovana osnovna procedura, javna rasprava, a još manje pruženi dokaza da su nadležni organi svih klubova, kao i Regionalnih saveza raspravljali, a kamoli dali mišljenje. Kao delegati Skupštine, a kod pomenute relativno mutne ideje nisu mogli sebi dozvoliti da padnu na prvom ispitu, barem površnom poznavanju najvažnijih članova Statuta.

Jedan od njih (član 88) kaže da bilo kakvi predlozi redefinisanja Statuta zahtevaju i stav UO KSS, da bi se uopšte našli na dnevnom redu Skupštine.

Da se ne spominje totalna aljkavost i nonšalantnost predlagača, pa su brojni članovi u direktnoj koliziji sa Zakonom o sportu, što bi usvajanje u KSS, sigurno obezbedilo suspenziju Ministarstva sporta, odnosno trajno stavljanje van snage od strane nadležnog suda. A krajnja posledica bi bila privremena rampa na finansiranje KSS od strane republičkih organa. U takvoj brzini da se proturi, ili ubaci kao kukavičje jaje, izmenjeni Statut, nije se razmišljalo o početničkim previdima.

…DOK PREDSEDAVAJUĆI PIŠE SAM SEBI

Lazić piše sam sebi
Za neke je moral samo nekakva filozofska kategorija teorijskog formata. Kako drugačije objasniti da je među 21 članom Skupštine, koji su se u formi dopisa obratili predsedniku iste u vezi inicijative o izmenama Statuta KSS, i onaj koji predsedava. Konkretnije, predsedavajući, Goran Lazić, sam je sebi pisao. Šta sve ne čini pusta želja da brojka bude što „impozantnija“.

Razmatrajući predloge Statuta, sa kojima se toliko (ne)objašnjivo žuri da se zahteva Vanredna sednica Skupštine 31. marta (za bilo koji format okupljanja, neophodno mišljenje UO), Predsedništvo KSB, u kome su i predstavnici dva najtrofejnija srpska kluba, Partizana i Crvene zvezde, pronašlo je pun koš spornih predloga, odnosno jedinstvenog stava da su nezakoniti, kontra interesima košarkaškog sporta.

Pojedini delegati Skupštine „izglasavajući“ predloge izmena Statuta, toliko su bili zaneti mogućim ingerencijama, da su se već videli na poziciji upravljanja svim sredstvima. Primer radi, klubovi im daju da raspolažu kompletnom članarinom, plus sredstva koje dobijaju preko KSS iz redovnog programa. Od takvog scenarija, Savez ne bi delilo ni pola koraka od marginalne organizacije. Jer, KSS bi postao paravan iza koga bi regioni upravljali velikom količinom sredstava (član 27).

Previđajući osnovno da je KSS organizacija svih klubova ove zemlje, a ne regionalnih birokrata, koji se ponekad smatraju većim i od same visine obruča.

Jedan od „inventivnijih“ predloga (član 57), tiče se (ne) usvajanja godišnjeg izveštaja o radu KSS, ili finansijskog poslovanja od strane Skupštine. U slučaju negativnog ishoda, smatralo bi se da je i predsednik KSS razrešen funkcije (!?). Kao da je prvi čovek KSS uvek odgovoran za neusvajanje. Nije preskočen ni Stručni savet, telo koje ne postoji od 2011. čija svrsishodnost u prošlosti nije dovođena u pitanje.

Ali, ako pokriva reprezentativne teme u muškoj i ženskoj kategoriji. Ne samo u prvoj, kako se omakla još neka „sitnica“ u predlozima Statuta.

Sve ono što je pomalo isplivalo na površinu u pokušajima da se preko noći obezbede izmene Statuta, neodoljivo liči na loše prikrivenu grabež za što većom količinom vlasti, a time i (potencijalne) finansijske kontrole. Nije naodmet spomenuti ni lične sujete i komplekse raznih, a obično, manjih vrednosti.

Ako je beogradski region kao tradicionalna lokomotiva kvaliteta i razvoja, uz sva uvažavanja preostalih košarkaških delova Srbije, prepoznao nešto „trulo“ u predlozima najvišeg akta, bez ozbiljne analize, rasprave, usaglašavanja, procene… no pasaran.