Košarka ponovo stanuje u Užicu, a u gradu na Đetinji stari-novi stanovnik je i Vladimir Đokić. Nekadašnji trofejni igrač Partizana, potom niz godina veoma uspešan trener, sada u dobro poznatoj sredini niže uspehe i sprovodi prepoznatljivu košarkašku filozofiju.

Sloboda ove sezone polako i sigurno krči put ka vrhu. Vredan rad i posvećenost daju vrlo dobre rezultate, nisu slučajno Užičani na petom mestu u Košarkaškoj ligi Srbije, odmah iza favorita. Upravo jednog od favorita, tim Zlatibora, pobedili su u proteklom 16. prvenstvenom kolu i to je još jedan dokaz kvaliteta i potencijala Đokićeve ekipe.

POPULARNO NA SPORT KLUBU

Porodica Nikole Jokića napustila KK Džoker

Novak: Nasilje nad studentima – poraz za naše društvo!

Badosa optužuje Olgu: Diva, pravi dramu, tu je već izgubila

Naravno, niko u Slobodi ne želi da se zaustavi na tome, jer su svesni da je plasman mogao da bude još bolji da su ih mimoišli pehovi usled povreda ključnih igrača.

„Rastemo kao ekipa, očekujem da u drugom delu sezone dalje napredujemo. Imamo dobar raspored. U prvom delu smo imali dva, da tako kažem, neplanirana poraza kod kuće, od BKK Radničkog i Dinamika, ali smo to nadoknadili neim pobedama u gostima. Da nas nisu pratile povrede imali bismo bolji skor. Veoma smo motivisani, želimo više, to se vidi po odnosu igrača prema treninzima, primetne su i timske i lične ambicije, što je dobro„, ističe Vladimir Đokić za Sport Klub.

Rad sa mladima posebno poglavlje

Nekadašnji vrsni plejmejker Partizana, Crvene zvezde i drugih timova prisetio se kako je postao trener. Doneo je ispravnu odluku, dokazao se u brojnim domaćim klubovima, a posebno na kormilu mlade reprezentacije Srbije, sa kojom je osvojio zlato na EP 2015, a sa juniorskom bronzu na EP 2023. godine.

„Svojevremeno je tadašnji trener Partizana Nenad Trajković analizirao finale plej ofa sa Budućnošću i o meni rekao da sam trener na terenu. To me je podstaklo da se odlučim za ovaj posao. Zaista, u srednjim igračkim godinama trudio sam se da razmišljam kao trener. Analizirao sam rivale, planirao igru. U trenerskim počecima sam mnogo voleo da radim sa mladim igračima. Mladi misle da znaju sve, pa ubrzo shvate da moraju mnogo da uče. Veoma su mi drage obe medalje sa mlađim nacionalnim selekcijama. Pre juniorskog EP imali smo mnogo otkaza, ispraćeni smo uz želju samo da se ne obrukamo. Međutim, ta generacija sa Milijaševićem, Đokovićem, Radakovićem i ostalima osvojila je bronzu“, podseća Đokić.

Ciljevi su jasni, da se dogura što dalje, Đokić veruje u svoj tim, mada Sloboda ove sezone baš i nema sreće sa strancima.

„Nemam nikakve zamerke na tim koji sam preuzeo uoči trećeg kola ni što se tiče talenta, a ni pristupa prema igri. Ambicije su nam da budemo u vrhu domaće lige, a što se tiče stranaca, raskinuli smo saradnju sa Džordanom Harisom, a Kifer Panter je već treću nedelju povređen. Na žalost, sa povredom je kuburio i Nikola Radovanović, mladi igrač izuzetnog potencijala, koji je bio i prvotimac Partizana. Sada je u fazi povratka, radi se o veoma talentovanom momku, jednom od naših najbitnijih igrača. Imali smo još neke sporadične povrede, sve to nam je remetilo rad, ali situacija se popravlja i sada mnogo lakše funkcionišemo„.

A kada je reč o duelima sa rivalima iz vodećeg kvarteta Đokić dodaje:

„Pobedili smo Vršac, sa Vojvodinom smo igrali na jednu, dve lopte, a Zlatiboru smo se pre nekoliko dana revanširali za poraz iz prvog dela lige„.

Utakmica sa Zlatiborom bila je pravi spektakl u kultnoj dvorani „Veliki park“ u Užicu.

„Hala je bila puna Užičana, ali i navijača Zlatibora iz Čajetine, pobedili smo u prelepoj atmosferi. Užičani poznaju i vole košarku i pravo je uživanje igrati i voditi ekipu pred punim tribinama. Ambijent me podsetio na onaj kada sam pre dvanaeset i po godina uveo Slobodu u Prvu ligu„.

Rođeni Valjevac je prvi put došao u užičku Slobodu 2012. godine na poziv nekadašnjeg asa Miroslava Radoševića, saigrača u Partizanu i bliskog prijatelja, a sada ga je u Slobodu vratio legendarni Ratko Radovanović.

„Kada me je Radovanović pozvao razgovor je trajao 30 sekundi, odmah smo se dogovorili. Poznavao sam grad, klub, sredinu i presrećan sam što sam ponovo tu. Što se tiče saradnje sa Rašom veoma ga cenim, čast mi je da sarađujem sa njim, jer inače, veoma poštujem velike igrače iz doba SFRJ, što je on svakako bio. Posle toga je postao odličan funkcioner u FMP, imponovalo mi je kad se sretnemo da me oslovi po imenu. Logično, razume se u košarku, lako prepozna potencijal, tako da sam u oktobru zatekao dobro selektiran tim Slobode“.

Mire zaslužuje mesto u Slobodi

Kada je reč o košarci u Užicu i o Slobodi neminovna asocijacija je na Miroslava Radoševića, proslavljenog igrača Partizana i reprezentacije SR Jugoslavije, sa kojom je osvojio zlato na EP 1997. godine. Ljubitelji košarke dobro pamte slavnog Užičanina meke i precizne ruke, koji je svojevremeno iz čačanskog Borca pojačao crno-bele. Po završetku bogate igračke karijere radio je kao skaut turskog Banvita, bio i direktor užičke Slobode, ali trenutno nije uključen u košarku u rodnom gradu.

„Suvišno je reći da Mire zaslužuje mesto u užičkoj košarci, to se podrazumeva. On je legenda Užica i srpske košarke. Omiljen je, gde god se pojavljuje izaziva divljenje i poštovanje zbog svega šta je postigao i kao igrač i čovek“, ističe Vladimir Đokić.

Sagovornik Sport Kluba veoma ceni Košarkašku ligu Srbiju u smislu mladih trenera i igrača.

„Voleo bih da KLS bude što više medijski propraćena, jer zaista ima mnogo talenata. Domaćim klubovima je neophodna podrška, vetar u leđa, jer svakodnevno se bore sa velikim problemima. Nije lako kad igračima kasne plate, a tražimo od njih puni angažman. Kada bi bila bolja finansijska situacija u klubovima, onda bi se perspektivni igrači i treneri duže zadržali u tim sredinama, a ne da se svakog dana iščekuje kada će opština, ili sponzor da prebace pare. Ovako, čim se neko istakne odlazi u veće klubove u Beograd, gde su bolji uslovi i finansijski i za napredovanje. Manji klubovi se dovijaju na razne načine, angažuju jeftinije strance, ali to nije rešenje. Naprotiv, bolje je dati šansu nekom našem talentu. Takođe, potrebno je da se ulaže u trenere mlađih kategorija„.

I kao igrač bio je poznat po disciplini, preciznom šutu i kombinatorici, radnoj etici i posvećenosti ekipi.

„Uveren sam da je teren najvažniji. Tu se sve vidi. Naravno, sve prateće organizacione stvari u klubu i oko njega su neophodne i važne. I menadžeri su potrebni, iako ih ne volim preterano, ali bez treninga i paklenog rada igrača nema ništa. Posle igračke karijere želeo sam da ostanem u košarci i vagao sam sva ta zanimanja i opredelio se za trenerski posao. Primetio sam da nove generacije nisu tehnički i taktički potkovane i gde god sam radio trudio sam se da te stvari popravim. Parket je merodavan. Za napredovanje i ekipe i pojedinca“, poručio je Đokić.

Korisna poruka, dobrog čoveka i stručnjaka, koji u sebi nosi neprocenjivo iskustvo igranja za „večite“. Užičani, zaista, imaju šta i od koga da nauče.

Bonus video