Ako je iko išta ikada igde zaslužio u sportu, onda je Novak Đoković zaslužio zlatnu medalju na Olimpijskim igrama. Ako je ikada nečija sportska vrednost zaslužila da se pozlati, onda je to Novakova. Ako je ikada nečija strast sa kojom se bori za boje svoje zemlje na sportskim borilištima zaslužila ovaj zlatni sjaj, onda je to Đoković.

Sve je osvojio osim olimpijske krune, u svemu je uvek bio najbolji osim pod pet krugova. Baš zato deluje potpuno nelogično da je rekorder u broju gren slemova koji su mnogo, mnogo teži za osvajanje, ostao bez zlata na Olimpijadama. I baš tu se krije onaj paradoks iz prvog pasusa. Kada Novak igra za svoju karijeru lakše pobeđuje nego kada igra za Srbiju. Želja da za svoju domovinu osvoji medalju toliko je jaka da ga često sputava. Zato Đoković i jeste mega zvezda maksimalnog patriotskog naboja.

„Đoković je pod velikim pritiskom kad igra za Srbiju“

Olimpijske igre

24. jul 2024 28

Olimpijske igre

24. jul 2024 28

Novakova poruka Alkarazu: Odmah da kažem, idem na zlato!

Olimpijske igre

2. avg 2024 60

Olimpijske igre

2. avg 2024 60

Đoković: Igrati sa Karlosom je sada najveći izazov u tenisu

Olimpijske igre

3. avg 2024 33

Olimpijske igre

3. avg 2024 33

Marko Paniki, bivši Novakov kondicioni trener, nedavno je u emisiji na Super tenisu u Italiji objasnio kakav pritisak Đoković trpi kada igra za Srbiju:

“On očekuje previše od sebe. Svi znamo šta je osvojio, ali kada igra za ekipu, čak i na manje važnim takmičenjima poput ATP kupa ili Junajted kupa, on je pod velikim pritiskom. Osvojio je ATP kup sa Srbijom, ali je igrao loše. Pod velikim je pritiskom i na teren izlazi sa ogromnom količinom stresa sa kojim se ne nosi baš najbolje. Loše je, primera radi, igrao i u duelima za bronzanu medalju na Olimpijskim igrama. Svaki put kada brani boje reprezentacije oseća ogroman pritisak da mora da osvoji bod i bude taj koji će Srbiju odvesti napred. Oni su vrlo složan narod. Nole je iskusan teniser, ali kada igra u timskim takmičenjima to mu je uvek veliki teret.”

Možda će mu činjenica da se prvi put plasirao u finale i obezbedio Srbiji srebrnu medalju olakšati taj teret.

Ali ne zaboravimo i kroz kakve je sve muke Novak morao da prođe da bi došao do meča za zlato. Cela ova sezona je najtrnovitija u celoj njegovoj karijeri – prvi put otkako je postao vrhunski teniser, ušao je u avgust bez ijednog pehara. A malera na pretek.

Od flaše koja ga je nokautirala u Rimu preko povrede kolena u Parizu i njegove operacije. Lekari nisu verovali da će igrati na Vimbldonu, a on je stigao do finala. Jeste ga Alkaras lako savladao, ali činjenica da je bez adekvatnih priprema uspeo da stigne do poslednjeg meča na najvažnijem svetskom turniru zaista je više nego dostojna divljenja.

Zato je i samo čudo da je Đoković posle svega što mu se dešavalo u 2024. uspeo da dođe do dva verovatno najvažnija finala u ovoj godini. I tu se najbolje vidi njegov kvalitet – i pored toga što ništa nije mogao da uradi onako kako je planirao, nije izostao ni sa jednog velikog megdana. Ne treba zaboraviti ni da je sa Rolan Garosa otišao neporažen, morao je da se preda posle pobede u osmini finala.

Đoković u poslednjih 15 mečeva ima 14 pobeda. Njegov uspon forme je veoma vidljiv i, kao što je i sam rekao, sada mnogo bolje igra nego na Vimbldonu. Da li će to uspeti da iskoristi u olimpijskom finalu, videćemo sutra, ali ako je iko ikada igde zaslužio da osvoji neki trofej onda je to Novak Đoković.

Sutra u Parizu.

BONUS VIDEO