Nažalost u svetu sporta nema asteriksa. I koliko god to želeli, istorija neće pamtiti ništa drugo sem konačnog ishoda i tesne pobede reprezentacije SAD nad selekcijom Srbije u polufinalu Olimpijade u Parizu 2024. godine.

Svi su ovde: Raspored i rezultati srpskih sportista u Parizu

Neće pomenuti činjenicu da su sudije morale da pomažu i ’čupaju’jednu takvu košarkašku velesilu diskutabilnim i vidno malicioznim odlukama, a ni činjenicu da su naši momci do same ivice eliminacije doveli možda i najboljeg igrača svih vremena Lebrona Džejmsa. Kao i najboljeg plejmejkera u istoriji ovog sporta – Stefa Karija, a onda i najboljeg čistokrvnog skorera svih vremena Kevina Durenta.

Između ostalih.

A ti ostali su svi do zadnjeg budući stanari „Kuće slavnih“.

Ne, svetska istorija će pamtiti samo konačni rezultat, a na nama – kao ljubiteljima sporta, navijačima, gledaocima i pre svega Srbima – ostaje da nikada ne zaboravimo (a u ovom trenutku se čini da nećemo moći sve i da hoćemo) ovo vanserijsko, srceparajuće polufinale, u kojem smo odigrali jednu od najboljih i najlepših košarkaških utakmica u 21. veku i to protiv najbolje selekcije SAD ikada.

Što se tiče same utakmice, izabranici Svetislava Pešića su odigrali gotovo savršenu utakmicu po svim parametrima, ali protiv titana kao što je reprezentacija SAD ni jedna jedina greška nije dozvoljena – a mi smo, čini se, napravili (sveukupno) tri greške koje, naravno, možemo da uočimo tek iz retrospektive.

Amerikanci su „zvanično“ uhvatili priključak serijom 6:0 kada je Durent dao trojku, Jokić istovremeno napravio faul nad Entonijem Dejvisom, a Devin Buker pogodio šut za tri poena neposredno posle toga. Iako su nas sudije oštetile i otvoreno, sasvim otvoreno pristrasno donosile odluke u korist selekcije SAD tokom cele utakmice, u pomenutom napadu to ipak nije bio slučaj.

Pravila glase da se koš (u ovom slučaju trojka) važi ako je šuter ušao u prirodnu kretnju šuta kada je načinjen faul – što se, nažalost, u ovoj situaciju i dogodilo. Svakako, čini se kao da je nakon faula i Durenotve trojke bio idealan trenutak za tajmaut kako bi se u korenu zaustavila potencijalna serija Amerikanaca – a tajmaut jeste pozvan ali tek nakon Bukerove trojke.

Isto tako, veliko je pitanje zašto Aleksa Avramović nije imao veću minutažu u drugom poluvremenu, nakon gotovo savršene igre u prvom gde je postigao čak 15 poena i gde se nametnuo kao najbolji defanzivac nad Karijem.

Konačno, greška koja će se ispostaviti kao kobna, se odigrala dva minuta pred sam kraj utakmice. Na dva razlike za Srbiju, naši momci hvataju skok u napadu i lopta završava u rukama Ognjena Dobrića koji ostaje sam (kao duh) i uzima sasvim rezonski šut, ali ga nažalost promašuje. Iako je ostalo čak 11 sekundi do kraja tog napada, veoma je upitno da li bi mogli da izgradimo bolji šut na drugi način.

Neposredno posle toga, na drugoj strani terena Kari iz bloka pogađa šut za tri poena i Amerika dolazi do vodstva. Čini se da tada naše reprezentativce hvata blaga nervoza i Vasilije Micić uzima i promašuje šut za tri poena u trenutku kada imamo još 15 sekundi do kraja napada.

U tom smislu, instinktivne odluke su sastavni deo sporta i naši momci su gotovo 40 minuta povlačili apsolutno ispravne poteze, dok ove tri greške samo služe da dodatno ilustruju koliko nepogrešiva partija mora da se odigra kako bi se ostvario trijumf protiv Amerikanaca.

VIŠE O UTAKMICI

Kakva šteta: Srbija u finišu ispustila Ameriku!

Heroji dana: Košarkaši Srbije

„Pobedila je ekipa koja košarkaški nije bila bolja“

Hrvati masovno navijali za Srbiju: Bahati Ameri

Naravno, našoj reprezentaciji preostaje i sutrašnji, jutarnji duel protiv Nemačke za treće mesto i Olimpijsku medalju. U tom pogledu, treba imati u vidu da je izrazito teško oporaviti se od ovako fizički, ali pre svega emotivno iscrpljujućeg poraza. Deluje kao da je cela zemlja sinoć ispustila bolni urlik, a možemo samo pretpostaviti kako se osećaju momci koji su neustrašivo kročili na parket u Parizu i do samoga kraja se pobili sa jednim od najboljih nacionalnih timova svih vremena. Iz tog razloga, zaista je nemoguće predvideti koja verzija našeg tima će sutra kročiti na teren.

Kako god da se okrene, cela Srbija će sutra – bez dileme – svim srcem pratiti i navijati za ove momke koji su uprkos porazu, apsolutan ponos naše nacije, kao i primer kako treba da se predstavlja i brani taj sveti dres, ali i sa kojom borbenošću i predanošću treba ući u svaki duel – kako u sportu, tako i u životu.

I na tome im neizmerno hvala.