Plivačka ekspedicija Srbije kompletirala se u Tokiju. U glavni grad Japana stigli su Čaba Silađi, Velimir Stjepanović, Andrej Barna, Vuk Čelić, Nikola Aćin, Uroš Nikolić i Anja Crevar.

O putovanju na najveću smotru svetskog sporta, kao i prvim utiscima sa bazena i olimpijskog sela za Sport klub je govorio Čaba Silađa. Najboljem prsašu Srbije u istoriji ovo su četvrte olimpijske igre.

Koliko je trajao put do Tokija, odnosno posle koliko vremena ste stigli do soba?

„Pa bogami skoro 24 časa. Naporno je bilo, posebno prilikom sletanja na aerodrom. Jako puno papirologije, iskreno to me najviše umorilo“, kaže Silađi.

Kako izgleda olimpijsko selo?

„Lepo je sređeno. Sobe su sasvim pristojne. Velja i ja smo sa veslačima Mačkovićem i Vasićem, omladina je zajedno u apartmanu“, uz osmeh kaže Silađi i dodaje „Što se tiče same organizacije, selo je otvoreno tek pre 48 sati. Malo je sve konfuzno kako za nas, tako i za volontere. Znaju šablone na engleskom da kažu, ali nemaju odgovore na pitanja, jer ne razumeju.“

Kakvi su protokoli vezani za koronavirus?

„Testiramo se svaki dan. Radi se PCR, uzimaju se uzorci pljuvačke iz epruvete. U prostorijama za obroke mesta su odvojena pleksiglasom. Da ne govorim da su maske obavezne na svakom koraku.“

Izlazak iz sela, da li je moguć?

„Ma kakvi“, kratko je odgovorio Silađi.

Trenirali ste na bazenu, kako izgleda?

„Bazen je kao bombonica. Prelep objekat. Sa crvenim Omeginim startnim blokovima. Sa te strane sve je super, prava je šteta samo što neće biti gledalaca“, istakao je Silađi na kraju raporta iz Tokija.