Prvi put u istoriji Olimpijskih igara svečana ceremonija otvaranja neće biti održana na stadionu. Pariz je ambiciozno osmislio taj poduhvat i danas (petak) je dan kada treba da ga sprovede. Ako je suditi po onome što smo videli u četvrtak u gradu svetlosti, problema neće biti.

Svi su ovde: Raspored i rezultati srpskih sportista u Parizu

Pre mesec i po dana sam bio u Parizu na Rolan Garosu, naplašili su me/nas nekim ogromnim promenama, zatvaranjima i ludilima, ali ni izbliza nije tako drastično.

Šta se razlikuje od uobičajenog?

Prvo, za strogi centar grada potreban je tzv. QR kod, za područje oko same Sene, na kojoj će se odigrati otvaranje. To je najveća promena koja jeste pogodila restorane, turiste, ali i lokalce u nedelji pred otvaranje. Ipak, nije kao da se ne može prošetati gradom – može, uz neke male zaobilaznice i uz poneki zapečaćeni prolaz oko borilišta – ali od Trijumfalne kapije sam se bez problema spustio Šanzelizeom.

Iz Pariza – Saša Ozmo

Drugo, primetno je povećano obezbeđenje na ulicama. Prema zvaničnim podacima, za bezbednost tokom OI zaduženo je 45.000 policajaca, uz potporu 10.000 pripadnika vojske. Nije sada da idu namršteni okolo, zapravo i ćaskaju i međusobno i s drugima… Iako to nije slika koja ide ruku pod ruku sa olimpizmom, neminovnost današnjice je takva, i bezbednost svih i treba da bude na prvom mestu.

Kad smo kod olimpizma, postavio sam jedno pitanje narodu oko Monmartra, ono je glasilo: Znate li šta predstavlja pet olimpijskih krugova? Samo je jedan čovek odgovorio kao iz topa, ostali slabo… Je l’ ste znali ili razmišljate? Evo vam još ova rečenica da se setite… Ne ide? Krugovi predstavljaju pet kontinenata, a isprepleteni su duhom olimpizma. Lepa zamisao – ako ćemo pošteno, danas nam i jeste potrebno da se ujedinimo, da se bolje slažemo i budemo tolerantniji jedni prema drugima.

Treće, mnogo je volonterki i volontera u uniformama na ulicama. Oni su tek prošli rigorozne bezbednosne provere, toliko rigorozne da se u nekom trenutku činilo da organizatori neće uspeti da dovedu dovoljan broj ljudi.

„Mislim da ljudi uživaju, bar ja uživam“, rekla nam je uz osmeh jedna od volonterki.

Pojedine metro stanice su van upotrebe, ali sve je jasno naznačeno, uz povećan broj volontera koji objašnjavaju šta i kako onima koji ne mogu da se snađu. Cena karte je druga priča, skoro duplirana u odnosu na uobičajeno (jedna vožnja četiri evra), ali dobro, svakako volim da tabanam.

U vrhu Šanzelizea smešten je jedan od zvaničnih butika OI – roba nije bogzna šta ni kvalitetom ni raznolikošću – na pojedinim kafićima su olimpijski krugovi, tu i tamo poneki baner ili transparent, ali osim oko samih borilišta, utisak je da još nije zavladalo ono pravo ludilo, Monmartr je čak bio i prazan za svoje standarde, a osim karikaturne slike Rafaela Nadala i jednog umetnika sa Rolan Garos kišobranom, nije tu bilo mnogo veze sa sportom.

Prava euforija će početi svečanim otvaranjem – trasa je dugačka šest kilometara, 10.500 sportista na 94 broda prodefilovaće Senom od Austerlic mosta do Trokadera, tj. onog trga koji gleda na Ajfelovu kulu. Otvaranje počinje u 19.30, trajaće verovatno više od četiri sata, pratiće ga milioni ljudi, a ja ću u nekoj od nekolicine fan zona da opipam puls lokalaca i turista pred početak za nas ipak onog najvažnijeg – sportskih nadmetanja.

Neka Igre počnu!

Bonus video: