Do Lila smo putovali skoro tri sata, kasnili u polasku. Na povratku pljusak, mokri u autobus, u krevet pred zoru. I ne žalimo ni sekunde, jer - košarkaška reprezentacija Srbije nešto je posebno. Južni Sudan nas je lepo opomenuo, ali smo na kraju ipak izbegli dramu i pobedili sa 96:85.

Isto mesto okupljanja kao i pred Portoriko, pričao sam vam – onaj malo drugačiji Pariz, prljaviji, sumorniji, hajde da kažemo i svakodnevniji, daleko od svetlosti mostova na Seni, šarma Monmartra, erotičnosti Pigala, grandioznosti Luvra, optičkog savršenstva Luksemburškog parka… Shvatili ste već.

POPULARNO NA PORTALU

Srbija bez sreće: Poznati parovi četvrtfinala i ukrštanje

Pobeda na rastanku od Podraščanina i Atanasijevića

„Pogađaaa!“ – Lud koš Kostića za finale Eurobasketa (VIDEO)

Komšiluk je takav da je jedna drugarica dopratila drugu da ne ide sama, 17-godišnja Jovana bila je najmlađi putnik naše ekskurzije do Lila.

Nas dvadesetak, brzo smo se upoznali, počeli od priče o košarci, a brzo prešli – kako samo to ljudi umeju kad je kontekst povoljan – na za**banciju kao da se dugo poznajemo, a onda i na knjige, socijalne i životne teme, i onda opet na smeh, kao kad su odvrtali muziku na najjače dok sam se iz autobusa javljao uživo u Dnevnik.

Dovaljasmo se nekako do Lila, već smo knap, a gladni ko vukovi.

“Hajde na rakiju”, viču mi sa jednog stola. “Kako je Viško? Sećaš li se Malage i Dejvis kupa, videli smo se?”

Stotinak naših, raspevanih, brzinski jedemo i upućujemo se ka stadionu/hali. Ovoga puta ne uspevamo da se spustimo niže no što nam sleduje po kartama, a na parketu ne ide sve onako kako smo se nadali.

Spojile su se dve stvari – razigran i rastrčan, fizički moćan protivnik, a mi pomalo uspavani, meki u odbrani, dekoncentrisani na defanzivnom skoku.

Kvalitet je na našoj strani, vodimo sve vreme, ali nismo baš očekivali da će nam šut za tri držati prednost protiv Južnog Sudana. Doduše, Jokića su toliko udvajali, šutevi su uglavnom bili otvoreni, ali opet…

Bogdan Bogdanović je postao najbolji strelac u istoriji reprezentacije Srbije, nema čoveka kojem bi to stajalo lepše i koji je ilistrativniji primer odnosa prema nacionalnom timu. Ubacio je 28 poena i postoje dve škole mišljenja: neka se lepo uveo u turnir, to je jedna, a druga je – gde sad potrošismo ovakvu Bogdanovu tekmu?

Žao mi je što ekipa Rojala Ajvija završava takmičenje, baš ih je lepo složio, više su pokazali od Brazila, čini mi se.

Micić je takođe pogodio neke važne šuteve, nekako ih prelomismo uz blagu zebnju, dok smo mi slušali simpatične i glasne Sudance iza sebe.

Izašli smo, popričah malo s našim navijačima o utiscima, bilo je finih zapažanja, a onda je krenuo pljusak kad smo već polako počeli da mozgamo o Australiju.

Došli u autobus, malo se vajkali što smo mokri ko čepovi, a onda smo čekali žreb.

SELEKTOR JUŽNOG SUDANA NEZADOVOLJAN SUĐENJEM: LAKRDIJA!

“Ništa, moraćemo i te Amere da dobijemo”, vlada optimizam posle početnog razočaranja.

Nekad se namesti ovako, nekad onako, prošle godine nas je pogledala sreća, sad nije… Ipak, hajde prvo mi Australiju da pobedimo. Mislim da nam odgovaraju, ali daleko su od naivnog protivnika.

Uz vas smo, momci, kao i uvek, neka gori Bersi!

Bonus video