Završilo se još jedno reprezentativno leto. Opet medalja, nije najsjajnija i nema veze što nije jer su momci izgarali i jer su ostavili to srce na terenu. Ipak jedan gorak ukus posle svega...

Isti osećaj imao sam kada se završilo Svetsko prvenstvo 2023. Isto mi je nešto smetalo, nešto nije bilo kako treba, nešto me je svrbelo. I nije to što je zlato opet izostalo, već jedan još jači osećaj.

Tužan sam! Jer će mi faliti čoveče. Od ovog jutra više ne razmišljam o tome s kim igramo sledeću. Neću život podešavati po terminu utakmice, neću razmišljati gde bi trebalo napasti nesretnog protivnika, neću čitati izjave pred tekmu.

O BRONZI „ORLOVA“:

Petrušev: Možda je i bolje što smo igrali u 11 ujutro

Aleksa o nevidljivoj snazi srpskog tima: Ala su nas spremili

Bogdanović: Kad je dobra družina, onda je sve lagano!

Stvarno me nervira to što neću više gledati taj protok lopte na kraju kog neko ostaje sam. Pik sa Jokom ili Nikolom, nema više Bogdanovog predivnog pokreta rukama kada izbacuje loptu. Nećemo saznati ni koga bi još mogao Aleksa da opelješi, nećemo videti ni Guduru kako slavi golove, nema Vasinih lucidnosti, nema Karija da se namršti… Nema, nema, nema.

Zaista mi se plače kada se ovo završi. Možda je momcima dosta svega, hoće porodicu, kuću, odmor, plažu, prijatelje, hoće svoj život, ali meni se gleda još. Meni se žive oni prelepi dani kada smo gledali jedan takav tim.

A gledali smo Timčinu! Jednom u 20 godina se nameste zvezde pa dobiješ priliku da pobediš onu američku aždaju s 12 glava. A kad je propustiš, kakve su šanse da nađeš motiv da igraš za treće mesto? E tu je ovaj tim pokazao koliko je jak. Izdigli su se, zaboravili na sve što je bilo i smrvili su Nemce. Jedno je dobar protok lopte u napadu, dobar šut, jaka odbrana – treba to sve staviti na parket u tako teškom mentalnom trenutku.

I kraj. Šta sad? Šta da gledamo? O kome da pričamo? Za šta da se spremamo? Energija koju su stvorili, način na koji su nas naterali da pričamo i mislimo samo o njima… To je nešto što postoji samo u zemlji košarke i nešto što je vrednije od bilo kog zlata. „Loženje“ je prava reč. Ono je za 2024. gotovo i jedva čekam da počne novo. Ja sam već počeo da odbrojavam dane. 27. Avgusta kreće Evrobasket. To je još 381 dan i jedva čekam da ih opet vidim i da se opet ložim.

Bonus video