Superliga Srbije
Bundesliga
Premier League
Champions League
Europa League
Conference League
Euroleague
ABA liga
Srbija KLS
NBA
Eurocup
Eurobasket 2025
US Open
Australian Open
Roland Garros
Wimbledon
ATP
Masters 1000
Formula 1
MotoGP
WRC
Dejan Stevović, doajen sportskog novinarstva i Sport klubov specijalista za događaje u bazenu i oko njega, piše za vas o uspesima "delfina" u Parizu i svemu što je tome prethodilo. Ali, važnije od toga, o onome što sledi do El-Eja...
Bilo je kako je i moralo da bude.
Za razliku od ispraćaja i samo jedne redakcije spremne da čuje šta pred Olimpijske igre mogu da kažu predstavnici selekcije za koju se nije verovalo da može nešto da uradi, na dočeku je bila drugačija pesma. Sijaset kamera, brojni fotoreporteri, novinari pisane reči, portala, raznih medija…
Povezano
Baš kao što šampionima i dolikuje.
To je ta snaga koju daje moć olimpijskog trona. Postaješ ineteresantan i onima koji nikada nisu bili na bazenu, jednostavno sada je „in“ biti sa vaterpolistima. Ipak, divovi iz bazena ne treba mnogo da gaje nadu. Koliko za nekoliko dana, znajući iz iskustva, zlato iz Pariza, treće uzastopno, će početi da pokriva prašina.
Barem je tako do sada bilo. Sećam se posle jedne uspešne akcije Filipovića, Prlainovića, Pijetlovića i drugova interesovanje za komentarisanje uradjenog je bilo slabo.
Toliko slabo da me je tadašnji PR saveza Marko Bogdanović pitao šta možemo da uradimo da se neko seti nedavno postignutog uspeha. Nismo mogli da nešto uradimo.
Jednostavno, drugi masovniji, medijski eksponiraniji, bogatiji su pokrili vaterpoliste kojima je ostalo samo da se na kraju godine poklone kao tim bez premca na godišnjoj svečanosti Olimpijskog komiteta Srbije.
Samo, nije sve do medija i ne treba javnost kritikovati baš za sve. Ima i do vaterpolo organizacije, klubova. Malo je onih sastava koji su spremni da raznim akcijama privuku pažnju javnosti.
Na primer, konferencije za medije, predstavljanje igrača, najave utakmica, davanje izjava posle mečeva bi morali da postanu obaveza svakog tima. Novi Beograd i Radnički najavljuju zvanično svoje akcije, Šabac to čini za lokal, ostali mnogo mnogo redje. To nije dobro. Ako sam ne uradiš nešto za sebe, ako se sam ne ceniš, neće te ceniti ni drugi.
Obaveza vaterpolo radnika, predstavnika klubova jeste da svoj sport popularišu, približe ga još više publici, medijima, sponzorima. Problemi sa bazenima, novcem, sponzorima su stalno prisutni.
Ali ako pripadate organizaciji koja je tri puta bila najbolja na Olimpijskim igrama onda bi put do sigurnog stanja na računu morao da bude lagan. Naravno, kako se ništa ne događa, bez dodatnih predloga sa najviše strane, savez može i mora da konkretnim akcijama , ružno je ali istinito reći, „naplati“ uspeh Stevovićevih izabranika.
Za početak, na primer, izgradnju Vaterpolo centra.
Lepa novčana nagrada sjajno zvuči za olimpijske junake. Još će lepše izgledati ako se jake firme potrude, ako dobiju mig, da uspostave stalnu saradnju sa vaterpolom. Olimpijsko zlato jeste jak temelj, ali nije uvek i dovoljan za takvu priču.
Moć olimpijskog trona mora da se iskoristi u kontinuiranoj pomoći Vaterpolo savezu i klubovima širom Srbije.
Utakmica počinje odmah.
Bonus video
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare