Prvo lično. Ogrešio sam se o Ćuka 2021. kada je za mnoge neočekivano ispao sa Savićevog spiska pred Tokio. Nisam zatražio njegovu reakciju, želeći da izbegnem možda teške reči velikog igrača pred veliko takmičenje. Kada je osvojeno zlato, kada je Rašović bio sjajna zamena, nije ni bilo potrebe. Po dolasku, isto veče u „Franšu“ Ćuk je došao da proslavi drugo olimpijsko zlato.

Pisao sam za SP pred Pariz kako je Ćukijev motiv nešto jači. To što je doživeo 2021, imalo je premijeru devet godina ranije kada ga je Udovičić izostavio za London. Izmedju, u Riju je igrao ali ga zbog povrede ruke nije bilo u finalu. Zbog svega smo u vaterpolu bili svi zadovoljni povratkom sjajnog čoveka, odličnog šutera i vrhunsog igrača u nacionalni tim.

„Stevanović me je zvao kada je preuzeo reprezentaciju. Odgovorio sam nedoređeno a zatim da osećam da nisam spreman. Istinu sam pričao. Po završetku Dohe u februaru me je zvao ponovo. Rekao sam da hoću da vidim kakav ću da budem, da se osetim pa ću odgovoriti“ priča Ćuk.

Onda se dogodilo nešto što i sam priznaje da mu nije svojstevno. Pored treninga počeo je da radi sam, da dodaje pripreme, nekada je bio sam na bazenu.

„Posle fajnal fora na Malti sam mu odgovorio potvrdno. Razmišljao sam i posle Tokija sam znao da to nije način na koji bih voleo da završim reprezentativnu priču. Imao sam želju da to bude na lepši na način, na način koji će me učiniti zaovoljnim. Jeste, osvajao sam medalje ali je oproštaj morao da bude lepši. Da sam odbio selektora nisam siguran da bih bio čist prema sebi. I još to su ipak Igre za koje me vežu razne uspomene“.

Imao je dogovoren još nekoliko meseci ranije angažman na Malti. Letnja liga, neka zarada, uživanje.

„Jesmo se sve dogovorili ali su znali da ako prihvatim reprezentaciju od toga nema ništa. Tada sam pričao da su šanse minimalne. Sve su razumeli“.

Kvalitetom i rezultatima Ćuk je pripadao generaciji koja se oprostila 2021 ali je godinama bio predodredjen da tera još. U Gvandžuu 2019. je bio kapiten podmladjenog sastava ali se tada nije nešto istakao kao vođa tima.

„Bilo je to davno, druga priča. Znate da se nikada nisam nešto isticao ponašanjem van bazena. Ali sada je bilo drugačije. Osetio sam neku energiju i bio sam mnogo agilniji. Imao sam sve vreme veru, rad je bio naporan, kvalitetan. Nisam bio u ritmu dugih priprema i treninga, sada mi nije smetalo. Lako sam podnosio a van bazena smo stalno pričali, bili zajedno“.

Rođen je u Novom Sadu 21.12.1990. Igrao je za Vojvodinu, Partizan a onda u Egeru i Solnoku, dve sezone su ga obožavali navijači Mladosti,da bi se vratio kući Novi Beograd, Radnički i ponovo Novi Beograd. Za reprezentaciju je igrao 214 puta i postigao 209 golova. U Parizu je igrao preko 17 minuta po utakmici. Postigao je devet golova iz 30 udaraca. Ali sedam blokova po četiri presečene i oduzete lopte.

Na susretu sa medijima pred put bio je kratak:

„Sve će da bude dobro. Samo mi da budemo pravi i onda pravac zlato“.

Na Igrama posle Japana stigla je Australija. Šokantan poraz 8:3.

„Igrali smo pre toga u Šapcu, lako pobedili. Sada to nije bilo dobro. Pričao sam sa Stevanovićem, gledali šta ne valja. Od prilike kao da smo hteli nešto da preskočimo pa bi se digadjalo da napravimo korak napred pa da moramo da se vratimo. Trebalo je da idemo polako. Ali nisam sumnjao, tako smo radili da je trebalo samo da budemo pravi u najtežim mečevima.“

U četvrtfinalu je rival bila nezgodna Grčka. Nezgodna za ekipu, jer Ćuk nije gubio od njih.

„Gledao sam samo jednu četvrtinu Italijana i njih. Video sam da nešto rade i jedni i drugi. Rekao sam momcima nebitno je ko je sa druge strane. Bitni smo mi. Da budem pošten svi su nas potcenili. Ne samo kod kuće već i u Parizu. Gledali su nas pomalo sažaljivo kao šta vi možete. A mi smo znali da smo spremni, da imamo kvalitet i predstavljamo Srbiju koja ima svoje mesto uvek u vrhu“.

Grci sanjaju Jakšića:

„Dodao sam mu loptu i znam da nećeš verovati ali bio sam ubedjen da će da udje. Osetio sam i taj gol nam je dao vetar u leđa. Dizali smo se, Amerikance srušili ekstremno dobrom odbranom. Mnogo toga smo dobili pobedom, ispraznili ali smo znali da je ostao još jedan korak. Znali smo i da ćemo biti spremni“.

DEJAN STEVOVIĆ PREDSTAVLJA ZLATNE „DELFINE“ ZA VAS:

„Junaci Pariza“ (1): Radoslav Filipović, zlato pa burma

„Junaci Pariza“ (2): Dušan Mandić kaže: „Ima Boga“

„Junaci Pariza“ (3): Strahinja Rašović i nešto veoma lično

„Junaci Pariza“ (4): Sava Ranđelović, ima li Niš trofejnijeg

Amerika je poražena,ostalo je finale sa Hrvatima. Baš kao u Riju osam godina ranije kojeg je posmatrao sa povredjenom rukom u bade mantilu, sa klupe.

„Pitaj igrače, odmah sam na početku znao da idemo na zlato, da je tron naš. I svaki dan sam pričao igračima brojao na glas dane do 11.avgusta i momenta kada će staviti zlato oko vrata. Kraj je uvek bio, 11. avgusta u 15.15 časova bićemo pobednici“.

Rival je bio svetski prvak, evropski vice šampion.

„Bili su favoriti. Veruj mi, posle dva minuta sam znao da nisu spremni da igraju za zlato. Kao da ih je srebro zadovoljlo. A mi smo igrali, odbrana, blok, napad… Gledao sam i ranije susrete sa njima. Nisu bili pravi, mi jesmo.“

Bijač zna dobro Ćuka. Na EP u Bidmpešti 2018. mu je dao tri gola u četvrtini. I sada je počeo dobro, dva uspešna šuta na početku. Trećim golom iz daljine je zatvorio priču zvanu finale. Poznat kao neko ko ne ispoljava emocije, sada nije odoleo. Podigao je obe ruke sa strane, okretao se u vodi i tako slao poruke publici.

„Sanjao sam. Znaš li koliko sam samo puta sanjao taj finalni susret, taj šut koji ulazi. Koliko puta? Ko zna, ali sam jako želeo da se dogodi taj momenat. Da igram finale, da to budu Hrvati , da šutiram i pogodim. Imao sam to u glavi i dogodilo se“.

Ćuk je imao 18 medalja, ali ni jedna nije kao ova. I sada zadovoljno, dok mu igrači u „Junacima Pariza“ odaju priznanje, kaže:

„Od koga je dosta je“.

Na završno pitanje i konstataciju da Stevanović ne misli da ga se odrekne, lakonski, priča:

„Jel tako kaže? Ovo je život, sada prolazim lepe trenutke posle onih dana kada su nas svi nezasluženo kritikovali. Sada je lepo, a što se tiče selektora pojma nemam. Imam ideju šta ću da mu kažem a tebi dajem ekskluzivu koja glasi – pričaćemo“.

O ode Ćuk, ima odmor do 28. avgusta. Pitanje je koliko će mu trebati da izadje iz epizode koja mu je obeležila karijeru, više nego bilo koja da sada. Taman da slavi sa suprugom Jovanom, sinom Mihajlom i kćerkom Milom.

Zaslužio je uz izvinjenje što ga 2021. nisam pozvao.

Bonus video: