„Junaci Pariza“ (2): Dušan Mandić, „Da, ima Boga“

foto: VSS, Marcel Ter Bals

Dejan Stevović, naš kolumnista i vaterpolo "specijalac", predstavlja zlatne "delfine", olimpijske šampione iz Pariza, nove-stare junake nacije. Jednog po jednog. Od golmana, do selektora.

Druga epizoda pripada najkorisnijem igraču turnira – Dušanu Mandiću.

Uživajte…

Jedini je srpski sportista sa četiri medalje na pet Olimpijskih igara od 2008. Drugi je vaterpolista u istoriji ovog sporta po učinku na najvećem takmičenju.

Sa tri zlata i jednom bronzom odmah je iza čuvenog Mađara Đarmatija koji je bolji od Mandićevog učinka za još jedno srebro.

Ni to nije sve. Nema dileme da će Manda ponovo biti najbolji vaterpolista u svim anketama. Jednostavno, sa Ferencvarošem je osvojio Ligu šampiona, sa Srbijom Olimpijske igre. Oba puta MVP i najbolji strelac.

NAJČITANIJE NA PORTALU SPORT KLUBA

„Otišao je beogradski šmeker svetskog glasa“

Zašto se Dušan Mandić i Aleksandar Šapić nisu rukovali?

SK saznaje: Ko i šta se krije iza Danilovićevog povlačenja

Može li više ?

Kotoranin, koji je iz drugog puta položio ispit za prelazak u Partizan, dobio je temelj kod Dejana Udovičića, glanc kod Igora Milanovića a dogradnju u režiji Vladimira Vujasinovića. Od 2015. je u Pro Reku, a zatim sledi prvo srećna pa tužna epizoda u Novom Beogradu, klub koji je bio primoran da napusti 2023. i da se resetuje na najbolji način u Ferencvarošu. Da završi agoniju i vrati se u zemlji vaterpola u vaterpolo život.

Ima tu nešto. Mandić je 2021. sa Pro Reko osvojio Ligu šampiona i bio MVP. Zatim je stiglo olimpijsko zlato uz njegove čuvene hit rečenice „Ima Boga, Bog sve vidi“ i „Hoće li neko na vaterpolo.“

Pričao mi je krajem te godine:

„Sve se poklopilo. Divan oproštaj sa Pro Rekom, olimpijsko zlato. Sada sam u Novom Beogradu, vratio sam se kući. Želim nove uspehe.“

Nije išlo, Novi Beograd je izgubio prvo finale Lige šampiona na peterce. Mandić i Jakšić nisu pogodili. Naredne sezone, na sastanku posle izgubljene Regionalne lige, trener Gocić mu je, kako je Mandić rekao, bez objašnjenja rekao da na njega više ne računa.

Posle nekoliko dana Mandić je izneo svoju verziju na Instagramu, a gotovo neprimetno je prošlo da je dobio veliku podršku svetske vaterpolo javnosti, naročito ljubitelja ove igre u regionu. U julu je otišao u Ferencvaroš, na kraju sezone osvojio Ligu šampiona i bio opet MVP. Primetna je bila njegova želja da sa klubom pobedi Novi Beograd.

„Igrao sam za ekipu, ali i za svako slovo imena i prezimena, za porodicu. Za mene je ta priča sada završena. Neću o Novom Beogradu osim da kažem da mi je drago što nisam u tom klubu“, sipao je Mandić sav sportski i ljudski gnev zbog tretmana koji je imao.

Zbog toga ne treba da čudi što je sivoj eminenciji beogradskog tima Šapiću ostavio ruku u vazduhu. Nema to veze sa politikom, to je samo odnos iz vaterpola koji Mandić pamti.

Ali, vratimo se Parizu. Sa Ćukom, Ranđelovićem, Stevanovićem sipao je optimizam pred Igre.

„Znamo koliko vredimo, ne idemo da učestvujemo. Hoćemo što dalje.“

I krenuo je golovima. Sedam u mreži Japana za tešku pobedu.

„Igraju drugačije, uopšte nisam zabrinut za našu igru.“

Kotoranin, rođen je 16. juna 1994. Za reprezentaciju od 2012. igrao 257 puta i postigao 458 golova. Osvojio je tri olimpijska, jedno svetsko i tri evropska zlata. U Parizu je bio najbolji igrač i strelac sa 26 golova. U proseku je igrao skoro 22 minuta. Šutirao je 49 puta. Iskoristio je svih šest peteraca. Imao je sedam blokova, po tri osvojene lopte i bloka.

Dalji put se zna. Forma se dizala, kada je bilo najpotrebnije svi su bili kao jedan. Mandić je stoički trpeo dvojicu čuvara, otvarao prostor drugima, bio je jednostavno pravi vojnik ekipe. Na kraju, po oceni novinara najbolji.

„Nisu nam verovali. Verovali smo mi, igrači, treneri, najbliži. Znamo kroz šta smo prošli. Bila je smena generacija, tri godine bez medalja, osporavanje…“

Neko reče „Ima Boga“.

Imao je neslavnu epizodu na EP u Splitu 2022. Bilo i prošlo za pouku.

„Kada si iskren prema sebi i drugima, kada veruješ u ono što radiš onda možeš da se nadaš uspehu. Pariz je neverovatno iskustvo, presrećan sam, ovo je situacija koju možeš samo da sanjaš. Pomogao nam je Novak, taj razgovor sa njim je nezaboravan. Šampion, čovek, za nekoliko koraka ispred svih.“

Photo by Marcel ter Bals/DeFodi Images/via Guliver

Doživeo je ovacije na balkonu, bio je to onaj Manda koji Srbiji treba. Pamti i skidanje vate iz ušiju u finalu EP 2014, pa tada najdražu titulu na Svetskom kupu 2014. sa vršnjacima, pa put preko Kazanja, čuvanja Nikićevog krompira u Riju, potapanja Hrvata sa četiri gola u finalu… Do dana kada se svet, posle još jedne zlatne olimpijske priče, klanja igračini Dušanu Mandiću i njegovim saborcima bez kojih ne bi bio to što jeste.

Igračina koji čuva do sebe, koji nikome ne da na Kotor, na Srbiju i njoj Ljuboviju, u kojoj su ga u ženinoj kući dočekali rakijom, jagnjetinom, bakljadom.

Nemam potvrdu ali sam siguran da je, kada se sve smirilo, našao mesto negde u dvorište i sa Slađom i decom Lenkom i Ognjenom gledao u Drinu. I tu na miru, uz jagnjetinu, bez rakije, evocirao uspomene prolazak svoje ekipe kroz parisku Trijumfalnu kapiju.

Da, „Ima Boga“.

BONUS VIDEO