Košarkaška reprezentacije Srbije je poslednje dve pripremne utakmice pred odlazak na Olimpijske igre ubedljivo savladala Japan i Grčku i bez lažne skromnosti istakla kandidaturu za osvajanje medalje u Parizu.

Iako su u pitanju prijateljske utakmice – koje takmičarski gledano nisu do kraja merodavne – ipak je sveopšti utisak da izabranici Svetislava Pešića igraju izrazito lepu, atraktivnu, ali i inteligentnu i timsku košarku koju je pre svega divota gledati.

POPULARNO NA PORTALU

SK analizira tim Srbije: Bogdanova sigurnost – utisak broj 1

Ružan odnos Dinama ka srpskim medijima: Za vas nema prevoda

Malin prozvao Pešića: Neka skoči u srpsko more da se probudi

Što se tiče konkretnih stavki vezanih za samu igru našeg tima, deluje kao da se dodatno iskristalisalo ono što je i moglo unapred da se predvidi. Lopta će pretežno biti u rukama Nikole Jokića i Bogdana Bogdanovića. Uzročno posledično čini se da će, u tom slučaju, uloga Vasilije Micića, ali i Marka Gudurića biti svedena na nešto manje minuta na terenu. Naravno, u pitanju su dvojica vrhunskoh bekova i njihov kvalitet i talenat se ni u jednom trenutku ne dovode u pitanje, međutim, objektivno gledano i jedan i drugi pretežno igraju s loptom u svojim klubovima – a u ovako koncipiranoj ekipi deluje kao da to nije neophodno.

Naime, u ovoj konstelaciji se čini kao da se bolje uklapaju Aleksa Avramović na pleju (uz Bogdana), ali i Vanja Marinković i Ognjen Dobrić koji na vrhunskom nivou šutom (iz mesta) šire teren za tri poena, kao i požrtvovanom, intenzivnom odbranom.

Sa druge strane, zabrinjavajuća situacija se razvila na poziciji krilnog centra. Jedine dve ’prave’ četvorke – Nikola Jović i Dejan Davidovac – su se povredile i bilo je upitno da li će se oporaviti na vreme, ali i u kakvoj će formi biti tokom turnira u Francuskoj. Davidovac je i dalje upitan, s obzirom da nije igrao protiv Japan i Grčke, dok se Jović vratio na parket. Iako je Nikola odigrao dve sasvim korektne utakmice, ipak utisak je da kondiciono (još) nije na zavidnom nivou. Svakako, utisak je da se nametnulo treće rešenje na toj, izrazito važnoj poziciji – Filip Petrušev, koji se sjajno snalazi i ubira plodove otvorenog terena i prostora koji kreira najbolji igrača na svetu – Nikola Jokić. U tom smislu, deluje da će par Petrušev – Jović moći da iznese poziciju četiri, a čak, u ovom momentu, i da nadmaši očekivanja.

Kako god da se okrene, veoma je važno za moral i celokupnu atmosferu otići na turnir ovakvog kalibra sa dve vezane pobede i pozitivnim okruženjem kreiranim od strane navijača koji su u velikom broju ispratili selekciju Srbije na utakmici protiv Grčke – i time još jednom pokazali šta, odnosno koliko košarka znači našoj zemlji.

Sa te strane gledano, naša reprezentacija je odradila sjajne pripreme, od tehničko-taktičke razrade, sve do organizacije prijateljskih utakmica, odabira protivnika, ali možda i najvažnije od svega, izgradnje timskog duha i hemije unutar tima. U ovom trenutku, tik pred početak Olimpijskih igara i prvog kola protiv selekcije SAD, čini se kao da je reprezentacija Srbije na dobrom putu da pruži sjajne partije i posledično kandiduje za medalju, dok ljubiteljima košarke, navijačima, gledaocima, ali i celokupno našem narodu ne preostaje ništa drugo nego da puni radosti, svim srcem, sa ogromnom količinom ponosa bodre momke koji su očigledno spremni i željni da ovog leta ’ginu’ za sveti dres.

Bonus video