Superliga Srbije
Bundesliga
Premier League
Champions League
Europa League
Conference League
Euroleague
ABA liga
Srbija KLS
NBA
Eurocup
Eurobasket 2025
US Open
Australian Open
Roland Garros
Wimbledon
ATP
Masters 1000
Formula 1
MotoGP
WRC
Skoro pet decenija, do pojave Majkla Felpsa, ona je držala rekord po broju olimpijskih medalja. Kada je američki plivač oborio taj rekord, Latinjina bila je više srećna nego tužna. Sada, baka Larisi je najvažnije da čuva svoje unučiće i praunučiće.
Rođena je decembra 1934. u Hersonu, što je današnja Ukrajina kao Larisa Dirij. Vrlo rano je počela da se bavi baletom i u tome je bila vrlo uspešna. Predviđali su joj blistavu karijeru. Ali, njen koreograf se odselio i očajna Larisa je, na sreću, primetila u prostoriji pored devojčice koje treniraju gimnastiku, i uzajamna ljubav je rođena istog momenta. Godine 1953. završila je srednju školu i preselila se u Kijev, kako bi unapredila svoje gimnastičke veštine u „Burevestnik“ sportskom društvu.
Već sledeće godine, vanserijski talenat joj je obezbedio mesto u reprezentaciji za Svetsko prvenstvo u Rimu 1954. Nije razočarala, jer je zajedno sa sovjetskim drugaricama osvojila zlato u timskoj konkurenciji. Dve godine kasnije, usledio je olimpijski debi, i to kakav. Osvojila je u Melburnu šest medalja, četiri zlata (tim, preskok, parter, višeboj), i po jedno srebro (dvovisinski razboj) i bronzu (greda). Velika rivalka iz Mađarske, Agnješ Keleti, imala je takođe šest medalja, ali malo slabijeg sjaja.
„Toliko sam zahvalna majci što sam odrastala želeći uvijek da pobjeđujem. Moja je majka je bila sama jer mi je otac poginuo u ratu u borbi za Staljingrad, ali me tako odgajala”, objasnila je svojevremeno Larisa.
U Rimu 1960. nije popuštala mladim konkurentkinjama ni za pedalj. Osvojila je zlata u timskom takmičenju, višeboju i parteru. Srebra je prigrabila u dvovisinskom razboju i na gredi, dok je u preskoku osvojila bronzu. U Tokiju 1964. svi su smatrali za „prestaru“, jer je za gimnastičarku imala nezamislivih 30 godina.
Larisa ne bi bila Larisa da nije svima pokazala da su pogrešili, pa je uzela najsjajnije odličije u timskom nadmetanju i na parteru, dok se srebrom okitila u višeboju i na preskoku. Kolekciju je upotpunila bronzanim medaljama na gredi i dvovisinskom razboju. Tada je definitivno bio kraj.
„Mislim da sportista treba da prestane da se bavi sportom kada mu to više nije uživanje. Mislim da nije stvar u godinama, već u tome da uživate. Kada ne uživate, nema više smisla takmičiti se“, govorila je Latinjina.
Larisa Latinjina je bila graciozna i lepa. Dovela je gimnastiku do neslućene popularnosti i sve mlađe devojčice, po uzoru na nju, počele su da se bave ovim bazičnim sportom. Govorila je malo i samo kada je nešto bila pitana. Nikada nije tražila više od onoga što je zaslužila. Ni sa jednom konkurentkinjom nije bila u lošim odnosima. Nikada neki novinar nije ostao bez odgovora na pitanje. Koliko god da ste tražili, niste mogli da nađete ni jednu mrlju u njenoj biografiji. Možda je i tu bio problem da nikada ne postane svetska megazvezda.
„Mislim da malo nije fer, jer mi u gimnastici možemo da osvojimo više medalja na jednim Igrama, a u većini drugih sportova je na raspolaganju samo jedna medalja. Možda su zato takmičari u drugim sportovima i malo ljubomorni na nas, jer imamo više šansi“, pričala je Larisa.
Kada se povukla, 1966. je postala trener sovijeskih gimnastičarki. Na Olimpijskim Igrama u Moskvi 1980. bila je organizator gimnastičkih takmičenja. Nepravedno je uvrštena u kuću slavnih gimnastike tek 1998. godine. Kao najveću rivalku, ali i prijateljicu navodi Čehoslovakinju Veru Časlavsku, sa kojom je imala bezbroj nezaboravnih gimnastičkih duela.
Bila je u Londonu 2012. godine kada je Felps oborio njen rekord od 18 olimpijskih medalja. Želela je lično da mu dodeli tu devetnaestu medalju i simbolično preda štafetu, ali olimpijska pravila to nisu dozvoljavala.
„Htela sam da mu uručim tu medalju, zaslužio je. Na kraju, nije prirodno da neko drži rekord 48 godina. On je veoma prijatan momak i nedavno smo imali veoma prijatan razgovor. Ipak, i dalje sam najuspešnija žena po broju medalja“, našalila se tada Latinjina.
Ako želite potpuno da sagledate spektrum njenog uspeha, dodajte olimpijskim 14 medalja sa Svetskih prvenstava i isto toliko odličija sa Evropskih prvenstava. Ukupno 46 medalja sa velikih takmičenja. Gde li je sve to smestila? I samo da dodamo, četiri zlatne medalje na Svetskom prvenstvu u Moskvi 1958. osvojila je u četvrtom mesecu trudnoće.
Nikome nije rekla.
Njen suprug Jurij Izrailovič Feldman je doktor nauka i bivši profesionalni biciklista. Ćerka Tatjana Ivanovna, koju je rodila pet meseci posle tog prvenstva u Moskvi, bavi se folklorom. Ima i jednog sina, troje unučadi i troje praunučića.
Samo jednom je pomenula sadašnja dešavanja na relaciji Rusija – Ukrajina, pošto je javno kritikovala ruske sportiste, koji su se zalagali za nastup na Olimpijskim igrama u Parizu pod neutralnom zastovom, nazvavši njihov potez “nepatriotskim”.
A šta sada radi Larisa Latinjina, princeza gimnastike? Pa, ništa posebno, živi miran penzionerski život i uživa sa unučićima i praunučićima…
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Budi prvi ko će ostaviti komentar!