Menja se svet i to suludo brzo, pa je sasvim logično da se menja i sport. Naročito to važi za Olimpijske igre.

Prva izdanja modernih Olimpijskih igara kao da su bila zamišljena sa jednim ciljem – da se svi uključeni u manifestaciju lepo provedu, zabave i neretko napiju.

Već u četvrtoj deceniji 20. veka postalo je jasno da je pukoj razdraganosti u sportu došao kraj. Igre su doživljene kao kruti i ozbiljni poligon na kojem će veće ili manje svetske sile demonstrirati svoju (nad)moć.

Danas, u čudnom istorijskom trenutku koji preti da postane još mnogo čudniji, Olimpijske igre su ušle u treću fazu. Prilično je komplikovana. Ima i zabave, ima i rigidnosti, ali je jasno da se na prvom mestu nalazi – profit!

HEROJI OLIMPIJSKIH IGARA

Prosto je: Aleksandar Kareljin = rvanje

Zašto su Kubanci tako prokleto dobri u olimpijskom boksu?

Deset bokserskih ikona koje su osvajale olimpijske medalje

Nažalost, plemenite ideje olimpizma uglavnom žive kao slova na papiru, ali se ipak dešava da isplivaju u stvarnosti i podsete nas da sport zaista može da ispriča najlepše priče. Može da živi fer-plej, ali isto tako živi i odmeravanje snaga suprotstavljenih ideologija… Sve to pod jednim uslovom – da proizvod bude „upakovan“ i spreman za posluženje gledaocu.

Zato i ne čudi da se menjaju i sami sportovi koje pratimo svake četiri godine (ukoliko nam zaraza na poremeti planove). Gledali smo karate i brejking, gledamo skejtbording i penjanje, gledaćemo i fleg fudbal i lakros. Olimpijski identitet je u trećoj deceniji 21. veka fluidan i prilagodljiv, a olimpijski heroji u ovoj inflaciji postaju sporedni glumci bez jakog pečata na ljubitelje sporta.

Olimpijske igre:

Olimpijske priče: 10 naj fer-plej poteza

Olimpijske igre

13. avg 2024 0

Olimpijske igre

13. avg 2024 0

Ne svi. Još imamo sportske junake u starom smislu te reči.

Iako sportovi iz kojih dolaze nisu „najinstagramabilniji“, iako oni lično nisu najfotogeničniji, uspeli su da oduševe svet i postanu „džinovi“ olimpizma. Figurativno, jer su ostvarili divovske uspehe, a bukvalno jer su naprosto – orgomni!

Nisu glamurozni – ni oni sami sa zlatnim medaljama oko vrata, ali ni sportovi kojima se bave. Naprotiv. Ovi asovi svetskog sporta nisu influenseri, makar ne namerno, već sportisti koji su se u sam vrh vinuli paklenim radom.

Pred nama su četvorica (višestrukih) olimpijskih prvaka koji su i u prestonici Francuske dokazali da su velikani.

Tedi Riner – popularnost koja nadilazi čitav džudo

Džudo je više od sporta, a najbolji takmičari već decenijama uživaju status polubogova. To važi za Japan, kolevku ovog borilačkog sporta, ali poslednjih decenija isto vredi i za Francusku. Naročito za najvećeg među francuskim džudokama – 204 centimetra visokog i preko 140 kilograma teškog Tedija Rinera.

Majstor koji dolazi sa Malih Antila (Gvadelup) s pravom izabran da bude jedno od glavnih lica Olimpijskih igara u Parizu. Ogroman pritisak koji mu je stavljen na leđa „Veliki Tedi“ je pretvorio u gorivo i u prestonici Francuske došao do četvrte i pete olimpijske medalje!

Zacementirao je status najznačajnijeg džudiste današnjice i jednog od najvećih svih vremena.

U Parizu je prilično lako došao do zlata u kategoriji preko 100 kilograma. Ovaj 35-godišnjak u pojedinačnoj konkurenciji sada ima tri zlatne olimpijske medalje (London, Rio i Pariz) i jednu bronzu (Tokio).

Uz to, u Parizu je Riner odveo francusku reprezentaciju do zlata u ekipnom takmičenju, trofeja koji im je dugo izmicao. Doduše, sportska javnost nije mogla da ne zapazi određene povlastice koje su kod sudija imali Francuzi tokom pohoda na olimpijski „tron“.

Kada je „kolo sreće“ odabralo da baš Riner stupi na tatami u ključnom poenu finala Francuska – Japan, mnogi su praktično znali da je gotovo. Zaustavio je Tacurua Saita i slavlje na Marsovim poljima je moglo da počne.

„Bez obzira na fizičku snagu, uvek je glava ono što vas odvede tamo gde želite da budete“, kaže Riner o svojoj karijeri.

Poslednja izjava možda zvuči izlizano, ali je u ovom trenutku neophodna u olimpijskom pokretu. Zbog uspeha, ali i načina na koji je svoj uspeh tumači i prihvata, Riner je jedan od četvorice neprikosnovenih „pariskih džinova olimpizma“.

Mihain Lopez – adut čitavog jednog poretka

Prevrtao je 130 kilograma teškog sunarodnika Jasmanija Kostu tako lako da su mnogi pored televizora pomislili:

„Pa ovo i ne deluje tako teško.“

A jeste teško – užasno teško! Kubanac Mihain Lopez je na pariskoj strunjači rutinski došao do petog olimpijskog zlata… Treba taj podvig staviti u odgovarajuću perspektivu.

Majkl Felps je, na primer, osvojio osam zlatnih medalja u rasponu od jedne nedelje na Olimpijskim igrama u Pekingu. Rvači nemaju takvu mogućnost – pred njima je jedna kategorija i šansa da dođu do olmpijskog odličja javlja se na četiri godine.

A kada neko osvoji pet olimpijskih zlatnih medalja (zvuči apsurdno samo kad se izgovori naglas), to znači da je bez premca u svom „zanatu“ punih 16 godina!

Mihain Lopez (196 cm, 131,5 kg) je u Francuskoj šesti put nastupio na Olimpijskim igrama i doneo Kubi petu zlatnu medalju u najtežoj kategoriji grčko-rimskog rvanja.

U jednom od najemotivnijih trenutaka Igara, 41-godišnji Lopez je izuo patike i simboličnim gestom ih ostavio na borilištu koje je napustio noseći oko vrata zlatnu medalju. Tako se završičla jedna od najvećih rvačkih karijera svih vremana.

Mnogi su sumnjali da li će i u petoj deceniji biti sposoban da dominira nad paklenom konkurencijom. Međutim, Lopez i njegov tim su znali šta rade. Tempirali su formu za Pariz, preskočili ranija takmičenja u 2024. godini kako bi izbegli povrede i, što je najbitnije – naporno radili.

Sale u gradu Santijago de Kuba plivale su u znoju, dok je Mihain „preslišavao“ sparing-partnere spremajući se da dođe do frapantnog rekorda. Niko u individualnom sportu nije uspeo da veže pet olimpijskih zlata.

„Prema svim kliničkim i medicinskim ispitivanjima, Mihain ima fiziološko stanje koje odgovara sportisti od 30 ili 32 godine. Mnogi njegove godine posmatraju hronološki, a ne biološki. Savršeno je zdrav i u optimalnom je fizičkom stanju. Na svakom merenju je uspešniji od mlađih sportista“, rekao je Lopezov trener Raul Truhiljo.

Prvo i treće olimpijsko zlato Lopez je posvetio Fidelu Kastru, a i danas je jedno jasno – Mihain je najveći sin kubanskog sporta i uvek ističe svoju domovinu. Zauzvrat, Lopez je obožavan u karipskoj državi koja je u 20. i 21. veku pretrpela mnogo nevolja.

Ako postoji jedan čovek koji najbolje može da otelotvori specifični kubanski nacionalni sportski program, onda je to Mihain Lopez Nunjez. U Parizu je postalo jasno da je prevazišao i nedodirljive boksere Teofila Stivensona i Felisa Savona.

Zapravo, ovaj tihi džin je zbog mentaliteta i sportskih uspeha tokom 20 godina olimpijskih bitaka postao i mnogo više od sporta – ultimativni adut čitavog jednog državnog poretka.

Bahodir Džalolov – čovek zbog kojeg smo postali uzbekofili

Uzbeci su poharali medalje u boksu na Olimpijskim igrama u Parizu. Pet od sedam zlata u muškim kategorijama – suluda dominacija Uzbekistana na stadionu “Filip Šatrije”!

Hasanboj Dusmatov (do 51 kg)

Abdumalik Halokov (57 kg)

Asadhuža Mujdinhužajev (71 kg)

Lazizbek Muložonov (92 kg)

Bahodir Žalolov (+92 kg)

U 2024. godini je jasno da su Uzbeci najuspešniji nastavljači slavne sovjetske tradicije kada je u pitanju amaterski boks. Istina je da je Uzbekistan velika zemlja koja mnogo ulaže u amaterski boks, ali ovakva dominacija olimpijskim boksom je na nivou nekadašnje kubanske nadmoći.

Naravno, nestvarni boskerski uspeh Uzbekistana treba posmatrati i kroz prizmu političkih razloga koji su bez učešća na Igrama ostavili brojne ruske boksera.

U svakom slučaju, deluje da su Ruslan Čagajev i Murodžon Ahmadalijev, nekadašnji profesionalni prvaci sveta, dobili odgovarajuće zamene.

Najveći “zvezdani potencijal” ima najviši među njima – Bahodir Žalolov. Posle zlatne medalje u Tokiju, 201 centimetar visoki bokser praktično se prošetao do zlata u Parizu. Uz to ima i dve titule svetskog šampiona – jasno je da se radi o jednom od najvećih svetskih zvezda kada je amaterski boks u pitanju.

Sve je u Bahodirovom jurišu na zlato delovalo kao “retro”. Kao sovjetski teškaš u nekim prethodnim decenijama – Žalolov je gospodario ringom koristeći konzervativni stil, briljantan rad nogu, kontrolisan ritam i razorne kratke i ravne udarce. Recept protiv kojeg rivali najčeše nemaju ama baš nikakvo rešenje.

Žalolov može da se otisne ozbiljnije u profesionalne vode, ali je pitanje koliko to želi. Zov američkih (a sada i saudijskih) ugovora teško je ignorisati, ali nema sumnje da je Bahodir interesantan najvećim promocijama. Zasad ima 14-0 u pro ringu, ali protiv ipak nedorasle konkurencije.

Fantastičan primer promocije jedne države kroz sport. Hasanboj, Lazizbek, Bahodir i ostali borci ove centralnoazijske države zadali su “domaći zadatak” mnogim svetskim “velesilama”.

Laša Talahadze – kada najteže deluje najlakše

Najjači čovek na svetu – to smo znali. Nadmoć je Laša Talahadze potvrdio i produžio u Parizu, kada je došao do trećeg uzastopnog olimpijskog zlata u dizanju tegova u kategoriji preko 102 kilograma.

Laša, koji je visok 197 centimetara i težak 183 kg, punu deceniju ne zna za poraz. U seriji za istoriju ovojio je tri olimpijske, sedam svetskih i sedam evropskih zlatnih medalja. Nijednu srebrnu. Nijednu bronzanu. Talahadze je obesmislio tešku kategoriju kada je dizanje tegova u pitanju.

„Ovo je najvrednija i najvažnija medalja u mom životu. Mnogo sam emotivan jer je ovo bio najteži turnir za mene. Toliko sam povreda imao pre Olimpijskih igara. Nisam znao da li će biti moguće, ali sam verovao. Nastaviću da se bavim ovim sportom, jurim četvrtu medalju“, rekao je Laša Talahadze, koji je sa 30 godina pravi veteran u ovom ponekad brutalnom sportu.

Podigao je 215 kila iz trzaja, 255 iz izbačaja i došao do rezultata koji nije na nivou iz Tokija, ali je bio više nego dovoljan za zlato u Parizu.

Dizanje tegova se suočava sa velikim problemima kada je u pitanju doping. Nemački mediji optuživali su mnoge zvezde ovog sporta za korišćenje nedozvoljenih supstanci, među njima i Talahadzea, što je gruzijska federacija oštro demantovala.

U međuvremenu, gledaoci mogu da uživaju u onome što im je predstavljeno, a to je zaista sportski spektakl.

O Talahadzeu je sajt Sport kluba opširno pisao pred start olimpijskog turnira u dizanju tegova. Tekst pročitajte NA OVOM LINKU.

Nikola Novaković (@nikolanvkvc)

BONUS VIDEO