Sankaška zvezda Maks Langenhan (26), prvi je Nemac olimpijski šampion na Zimskim olimpijskim igrama 2026! U nedelju uveče u Kortini Dampeco, Langenhan je osvojio titulu u singlu, čime je postao naslednik šampiona iz Pekinga, Johanesa Ludviga (39), ali i mnogih velikih nemačkih sankaša kojima je to pošlo za rukom, poput Feliksa Loha i Georga Hakla.

SVE VESTI I PRIČE SA ZOI PRONAĆI ĆETE NA SPORT KLUBU

Langenhan je već posle tri vožnje obezbedio titulu, jer je iz trke u trku postavljao rekorde staze, da bi i u poslednjoj uspeo da nadmaši sebe i sa 59 stotinki prednosti pobedi srebrnog Austrijanca Jonasa Milera. Bronza je pripala legendarnom Italijanu Dominiku Fišnaleru.

Nakon što je prešao ciljnu liniju, Maks je raširio ruke i potom sve proslavio gestom pecanja. Njegov kolega iz reprezentacije, bivši olimpijski pobednik Feliks Loh, prišao je, poklonio mu se, a potom i uzviknuo:

„Ti si sjajan momak, ti si ovo zaslužio!“

Treneru, hvala ti

Langenhan, inače dvostruki svetski šampion u jednosedu, dominira ovom disciplinom u poslednjih nekoliko sezona i bio je favorit uoči Igara u Italiji, ali najčešće nije lako opravdati tu ulogu. Ipak, momak iz Tiringije potvrdio je klasu.

„Jednostavno sam neverovatno srećan. Toliko ljudi je danas ovde – porodica, prijatelji, treneri, sponzori. Mnogo ljudi iz Tiringije koji su mi omogućili da danas nosim ovu medalju oko vrata. Voleo bih da je razbijem na hiljadu malih delova, jer je toliko ljudi doprinelo tome.“

ZIMSKE OLIMPIJSKE IGRE:

Novi detalji u slučaju Lindzi Von: Nije jedna, nego dve operacije

Od Pekinga do Milana: Globalni sponzori, rijaliti, Džejk Pol…

Večnost pred Novakovim očima: Ko je Ilja „Quad God“ Malinjin

U intervjuu za nemačku televiziju, Langenhan je, sa suzama u očima, posvetio olimpijsku pobedu bivšem mentoru:

„Postoji trener koji nažalost nije mogao danas biti ovde. Ali ova medalja je za njega.“

Maks je verovatno mislio na jednog od svojih prvih trenera, Uvea Lemana. Nakon debija na Svetskom kupu 2019. godine, pričao je u superlativu o svom učitelju:

„Mnogo me je naučio i postavio ključne temelje za moju takmičarsku sportsku karijeru, kao i za moj lični razvoj. Njegova tragična nesreća je u početku bila katastrofa za mene. Nikada ne mogu zaboraviti Uvea Lemana, koji mi je toliko značio. Zato sve ove uspehe posvećujem svom bivšem treneru.“

Malo je falilo da odustanem

Zanimljivo je i to da je Langenhan skoro izostao sa trke u subotu! Imao je jake bolove u vratu i jedva je mogao da spava prethodne noći:

„Probudio sam se u 4 ujutru, nisam mogao uopšte da se pomerim i zapravo sam mislio da neću moći da se trkam. Imamo odlične fizioterapeute i lekare, koji su radili na mom vratu šest sati. Nisam mogao ni da počnem kako treba.“

Langenhan je i dalje osećao bolove u nedelju, ali nije dozvolio da ga to zaustavi. Nakon dodele nagrada, čak je i zlatna medalja bila pomalo izazov. Rekao je za ZDF:

„Moram da kažem da je zaista teško. I imam stvarnih problema da održim vrat stabilnim. Ali za nešto ovako, rado ćete trpeti bol.“

Bonus video: