Bilo je to nekoliko nedelja pre Božića. Ilana Majers Tejlor je boravila u Norveškoj, pripremajući se za vikend Svetskog kupa u bobu.

Sve je išlo užasno. Telo ju je bolelo, pitala se da li postupa ispravno prema svoje dvoje dece sa oštećenjem sluha, a rezultati trka bili su, najblaže rečeno – loši.

Zato je poslala poruku svom mužu, koja je glasila:

„Gotova sam! Ovo je jednostavno nemoguće, nikada neću uspeti!“

ZIMSKE OLIMPIJSKE IGRE:

Ruskinja nosila natpis sa imenom Ukrajine: Rekla sam im…

„Ledena“ prema krhkoj Valijevoj, Gruziji je donela prvu medalju

Malinjin zna šta će drukče 2030: Pogledi, pažnja… Savladalo me

I jedva dva meseca, nakon što je zamalo odustala, pošto je njen suprug, bivši bobista Nik Tejlor, odleteo u Norvešku, kako bi je nagovorio da ostane na treningu — Majers Tejlor je olimpijska šampionka u monobobu.

A već u utorak je bila ponovo na stazi, pripremajući se sa Džejdin O’Brajen za trku dvoseda, koja počinje u petak.

„Jedina stvar koja se zaista promenila je ta, što sam neispavana“, rekla je Majers Tejlor. „Olimpijska sam šampionka kojoj nedostaje sna.“

Rekli bismo, lep problem.

Sa 41 godinom postala je najstarija žena koja je osvojila zlatnu medalju u pojedinačnoj konkurenciji, u istoriji Zimskih olimpijskih igara. Šesto odličje, izjednačilo je sa Boni Bler po broju osvojenih medalja jedne Amerikanke na Zimskim igrama, a ujedno i produžila njen rekord po broju medalja, koje je osvojila jedna tamnoputa žena na ZOI.

„Mislim da ovo još neko vreme neću uspeti da shvatim“, rekla je Majers Tejlor. „Bilo je toliko trenutaka tokom cele ove sezone, tokom protekle četiri godine, kada smo mislili da je to jednostavno nemoguće, ili sam ja mislila da nije moguće. Moj tim je verovao u mene, sve vreme.“

Ispostavilo se da je verovao i tim njenog supruga. Nik Tejlor je sada trener za performanse i radi sa NBA ekipom San Antonio Spars. Kada je jedan igrač, koji je želeo da ostane anoniman, saznao da se Majers Tejlor muči, Nik je dobio avionsku kartu i poruku da odmah otputuje u Norvešku.

Bez tog poklona, ko zna šta bi se dogodilo.

„Čim sam videla da je Ilane pobedila, počela sam da vrištim, skačem i grlim svakoga ko mi je bio blizu. Umalo sam se onesvestila od uzbuđenja“, rekla je O’Brajen, debitantkinja u bobu, koju je Majers Tejlor prošle jeseni regrutovala u tim — a koja je sada olimpijka. „Bez ikakve sumnje, najneverovatniji sportski trenutak čiji sam deo ikada bila.“

Da bismo tu pohvalu stavili u perspektivu — „najneverovatniji sportski trenutak“ čiji je ikada bila deo — treba imati u vidu da je O’Brajen osvojila tri NCAA titule u dvoranskoj atletici u petoboju na Univerzitetu Notr Dam i da je tamo 10 puta proglašena za Ol-amerikanku.

„Da, to zaista nešto znači“, rekla je O’Brajen. „Bilo je neverovatno, iznad svega što sam mogla da zamislim.“

Majers Tejlor je, za svaki slučaj, deo ponedeljka pre poslednje dve vožnje u monobobu provela učeći svoja dva sina znakovni jezik za različite pojmove — poput zlatne medalje i olimpijskog šampiona. Insistira da nije mislila da će im ti znaci zaista biti potrebni.

Itekako će se koristiti ubuduće. Dečaci — Niko (5) i Noa (3) — očigledno su znali šta se dešava.

„Najlepši trenutak prvog dana kao olimpijske pobednice bio je kada je Noa stavio zlatnu medalju oko vrata“, kaže Ilana.

„Znao je. Počeo je da pokazuje znakovima: „Noa, šampion“, rekla je Majers Tejlor. „Nisam to snimila jer, naravno, nije nosio pantalone — a koje malo dete želi da nosi pantalone?“

Donekle je razumljivo što Majers Tejlor nije mislila da će njenoj deci trebati pojmovi poput „zlatna medalja“. Njeni rezultati ove sezone nisu baš ukazivali, da je to verovatno.

Bila je 10. u plasmanu Svetskog kupa u monobobu; osam žena je ove zime osvajalo medalje u tom takmičenju, a ona nije bila među njima. Njen prosečan plasman bio je deseto mesto, a njen rezultat u Kortini tokom trke na olimpijskoj stazi u novembru bilo je 19. mesto — sa čak 2,43 sekunde iza pobedničkog vremena.

Olimpijska istorija Ilane Mejers istovremeno je bila ispunjena i razočaranjima i uspesima. Na Igrama u Sočiju 2014. vodila je ispred Kejli Hamfris Armbruster, koja je tada nastupala za Kanadu, a sada joj je saigračica u američkom timu i osvajačica bronze u ponedeljak uveče — pred poslednju vožnju u trci dvoseda. Izgubila je u četvrtoj seriji za 21 stotinku, što je u zbiru lošije za samo desetinku. Zatim je na Olimpijskim igrama u Pjongčangu izgubila titulu dvoseda za sedam stotinki.

Trka u ponedeljak bila je još neizvesnija — razlika između Majers Tejlor i srebrne Laure Nolte iz Nemačke iznosila je svega 4 stotinke.

Ali ovoga puta, uspela je.

„To je trenutak za koji radim svake četiri godine i zbog kog sam se vratila — da ponovo budem na startnoj liniji i osetim to“, rekla je Majers Tejlor. „To je neverovatno zarazan osećaj i ne znam gde ću ga pronaći kada napustim ovaj sport.“

Opet priča o penziji.

Ona i njen suprug žele treće dete. Majers Tejlor je bezbroj puta rekla da se oseća srećno što su joj deca sa njom na turneji, ali to je zahtevan zadatak, čak i uz dadilju koja pomaže. Putovanje sa troje dece moglo bi da bude previše.

Osim toga, više nema šta da dokazuje. Osvojila je sve što ovaj sport može da ponudi.

„Bila sam odlučna da nastavim da se borim, odlučna da izvezem najbolje vožnje koje mogu“, rekla je Majers Tejlor. „I pogledajte šta se dogodilo.“

Bonus video: