Najstariji atletski svetski rekordi: Istočni blok i Florens

Olimpijske igre 31. jul 202110:00 2 komentara
REUTERS/Stefano Rellandini

Često imamo prilike da vidimo kako se obaraju svetski rekordi u atletskim disciplinama. Ali čak i danas, kada je tehnologija u sportu toliko napredovala na svim nivoima, ima rezultata koji su odoleli zubu vremena.

Kada je Armand Duplantis prošle godine konačno uspeo da obori svetski rekord Sergeja Bubke u skoku motkom, delovalo je da onda svaki svetski rekord može da se obori. Međutim, ima još starijih legendarnih ostvarenja od tog čarobnog Ukrajinca iz 1994. i to čak onih koji dosežu do 80-ih godina prošlog veka. Evo i pregled nekih od najstarijih i dalje važećih svetskih rekorda u atletici, koji bi možda mogli baš u Tokiju da budu oboreni.

povezano

SSSR štafeta 4x400m za žene 1988.

Kada su na Olimpijskim igrama u Seulu Tatjana Ledovskaja, Olga Nazarova, Marija Pinigina i Olga Brizgina prošle kroz cilj i štopericu zaustavile na 3:15.17 malo ko je verovatno mogao da veruje da če novi rekord nadživeti državu za koju su trčale.

To je bio veliki povratak Sovjeta na Igre posle bojkota Los Anđelesa, ali ispostavilo se i poslednji ples ovog gorostasa, između ostalog i sportskog. Međutim, kao uspomena na neverovatna dostignuća sovjetske atletike (mnogi bi rekli i medicine) ostao je ovaj izvanredan rezultat, kome se nijedna kasnija štafeta nije ozbiljnije primakla do dana današnjeg. Nešto najbliže tome je pokušaj štafete Jamajke iz 2011. kada je postavljen rezultat 3:18.71 inače peti rezultat svih vremena.

Florens Grifit Džojner
REUTERS/Action Images

Florens Grifit Džojner (SAD) 100 i 200m 1988.

Od čuvenih igara u Seulu u muškoj konkurenciji svetski rekord na 100 metara obaran je čak 15 puta, a na 200 nešto manje – četiri. Ali opet to je bilo daleko više nego kod dama. Te 1988. Američka sprinterka Florens Grifit Džojner upisala se kao vlasnik najbržih rezultata svih vremena i na 100 i na 200 metara i do dan danas niko je nije ugrozio.

Na 100 metara Amerikanka je štopericu zaustavila na 10.49 na izbornom takmičenju za OI, a na samim Igrama postavila je svetski rekord na 200 metara 21.34. Taj rezultat je ozbiljno ugrozila ove godine Gabrijel Tomas koja je istrčala 21.61 i najavila možda i napad na jedan od najstarijih svetskih rekorda u Tokiju. Što se tiče stotke najbliže čuvenoj Florens, koja drži i drugi i treći rezultat svih vremena došla je jamajkanska atletičarka Šeli-En Frejzer-Prajs ove godine 10.63 što je četvrti rezultat svih vremena.

Gabrijela Rajnš (Istočna Nemačka) bacanje diska 1988.

Te 1988. centralno takmičenje bile su Olimpijske igre, poslednji olimpijski okršaj Istoka i Zapada. A u glavnom gradu Južne Koreje Seulu ubedljivu pobedu odneo je Istok, čija je perjanica bila Istočna Nemačka.

Jedno od mnogih zlata bilo je i za bacanje diska. Međutim, kada se spomene 1988. i bacanje diska, danas niko ne pamti olimpijsku šampionku Martinu Helman, koja je tada postavila i dalje važeći olimpijski rekord 72.30. Danas se pamti jedna druga atletičarka Istočne Nemačke Gabrijela Rajnš, koja je u Seulu bila tek sedma, ali je koju nedelju ranije postavila svetski rekord 76.80, koji i dalje odoleva zubu vremena.

Galina Čistjakova (SSSR) skok udalj 1988.

Nije bilo u Seulu ali i ovaj rekord datira iz olimpijske godine. I naravno, ponovo je u pitanju takmičarka iz istočnog bloka. Sovjetska skakačica udalje Galina Čistjakova ostvarila je u Sankt Peterburgu (tada Lenjingradu) skok od 7.52, koji do današnjeg dana neće biti ozbiljnije ugrožen.

Možda jedini put kada je izgledalo da bi ovaj rekord mogao da bude ugrožen bilo 2004. kada je Ruskinja Tatjana Lebedeva skočila sjajnih 7.33.

Štefka Kostadinova
REUTERS/Wolfgang Rattay

Stefka Kostadinova (Bugarska) skok uvis 1987.

Legendarna bugarska atletičarka preskočila je 2.09 na Svetskom prvenstvu u Rimu i time osigurala zlatnu svetsku medalju. Ali ispostaviće se i put u besmrtnost. Jer za razliku od svetskih rekorda u mnogim disciplinama, ovaj traje li traje i nema naznaka da će uskoro biti oboren.

Najbliži tome da ode u istoriju ovaj kapitalni rezultat bio je 2009. kada je Hrvatica Blanka Vlašić osvojila titulu šampiona sveta rezultatom 2.04 i pokušala da obori ovaj veličanstven rezultat. Bila je veoma blizu, ali za utehu joj ostaje da je kasnije te godine u Zagrebu preskočila 2.08 i izjednačila drugi rezultat svih vremena.

Natalija Lisovskaja (SSSR) bacanje kugle 1987.

Sjajna sovjetska atletičarka bacila je kuglu na mitingu u Moskvi 22.63 i postavila rezultat na kojem bi joj mnogi muškarci kandidati za medalje na velikim takmičenjima danas mogli da pozavide.

A što se tiče atletičarki, u 21. veku niko nije bio ni blizu da ugrozi ovaj rezultat, što samo govori da će proći još mnogo godina dok ovaj rekord ne dođe pod ozbiljnije iskušenje.

Jurij Sedih (SSSR) bacanje kladiva 1986.

Konačno i neki atletičar na listi. Ponovo je u pitanju istočni blok, ponovo Sovjetski savez. Jurij Sedih je osvajao dva olimpijska zlata, ali vrhunac karijere zabeležio je šest godina posle drugog olimpijskog zlata. Te 1986. na Evropskom šampionatu osvojio je novu titulu, ali što je važnije bacio je kladivo 86.74 i postavio novi svetski rekord.

Ovaj rezultat praktično je nedodirljiv, a najbliže mu se u 20. veku primakao Belorus Vadim Devjatovski koji je 2005. bacio kladivo 84.90 za treći rezultat svih vremena.

Jirgen Šult
REUTERS/Jose Manuel Ribeiro

Jirgen Šult (Istočna Nemačka) bacanje diska 1986.

Istočna Nemačka definitivno je bila ultimativna sila kada je bacanje diska u pitanju. O tome svedoči da u obe konkurencije svetski rekorderi dolaze iz ove zemlje. Kod atletičara svetski rekord postavio je Jirgen Šult 1986. a on iznosi 74.08.
Ipak, za razliku od mnogih rekorda atletičara iz Istočne Nemačke ovaj je bio veoma blizu tome da bude oboren, ali je legendarnom Litvancu Virgilijusu Alekni falilo 22 cm da bude najbolji svih vremena.

Marita Koh (Istočna Nemačka) 400 metara 1985.

Jedan od onih u kategoriji kontroverzni. Legendarna Marita Koh istrčala je trku na 400 metara 6. oktrobra 1985. 47.60 i to je bio tek drugi put da je neko istrčao ispod 48 sekundi. Prva je to uradila dve godine ranije čehoslovakinja Jamila Kratohvilova, a od tada više niko nije to uspeo.

Naravno, pričalo se o čuvenoj istočno-nemačkoj medicini i genetskom inžinjeringu, ali rekord je ostao na snazi. U 21. veku Eid Naser iz Bahreina pre dve godine uspela je koliko, toliko da se primakne ovim sjajnim dostignućima rezultatom 48.14.

Jarmila Kratohvilova (Čehoslovačka) 800 metara 1983.

Godine kada je postavila svetski rekord na 400 metara, ova sjajna čehoslovačka atletičarka postavila je i na duplo većoj distanci. I dok se onaj na 400 metara držao samo dve godine, ovaj na 800 drži se i dan danas i to je ujedno najdugovečniji aktuelni svetski rekord.

Kratohvilova je stazu u Minhenu istrčala za 1:53.28 i time za samo 15 stotih delova sekunde oborila rekord sovjetske atletičarke Nadežde Olizarenko. To su ujedno jedina dva rezultata ispod 1:54, a najbliži tome da se ode ispod ovog vremena u 21. veku bila je kenijska atletičarka Pamelo Jelimo koja je 2008. istrčala treći rezultat svih vremena 1:54.01.

Koje je tvoje mišljenje o ovome?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare